Uljni škriljci (ne)ekološki
Nova tehnologija prerade uljnih škriljaca omogućava bolji kvalitet vazduha, manju emisiju štetnih gasova, nisku potrošnju vode, zaštitu podzemnih voda kao i korišćenje pepela u različite svrhe, kažu iz Esti energija. EU ne zabranjuje eksploataciju samo zahteva poštovanje ekoloških standarda
Evropska unija ne zabranjuje eksploataciju uljnih škriljaca i ne zahteva zatvaranje postrojenja za preradu, ali traži strogu primenu ekoloških standarada.
To je izjavio Prit Raid, direktor u estonskoj kompaniji Esti energija, koji je novinarima iz Srbije koji borave u poseti Estoniji, kazao da tehnologija prerade uljnih škriljaca u toj državi prevazilazi ekološke standarde EU.
Raid je podsetio da je Esti energija zainteresovana za ulaganje u ekspolataciju uljnih škriljaca u Aleksincu i istakao da Estonija godišnje preradi 16 miliona tona uljnih škriljaca od kojih dobija 95 odsto električne energije i oko 400.000 tona nafte.
Tonis Meriste, menadžer za zaštitu životne sredine u Esti energiji kazao je da nova tehnologija prerade uljnih škriljaca omogućava bolji kvalitet vazduha, manju emisiju štetnih gasova, nisku potrošnju vode, zaštitu podzemnih voda kao i korišćenje pepela u različite svrhe.
Pepeo koji se dobije nakon prerade uljnih škriljaca može da se upotrebi kao sirovina za proizvodnju građevinskih materijala, za izgradnju puteva, cement, hemijsku industriju, poljoprivredu i šumarstvo, pojasnio je Meriste.
Moguća je rekultivacija zemljišta gde su ekspolatisani uljni škriljci na više načina kao što je pošumljavanje, stvaranje veštačkih jezera, izgradnja rekreativnih parkova, kaže Meriste. Emisija ugljen dioksida prilikom prerade svedena je na minimum, pepeo je hemijski stabilan i nema isparavanja toksičnih materija.
Esti energija je državna kompanija sa oko 8.000 zaposlenih u čijem su vlasništvu rudnici uljnih škriljaca, elektrane i toplane kao i postrojenja za proizvodnju nafte iz uljnih škriljaca.
Esti energija zainteresovana je, kako je izjavio Raid, za eksploataciju uljnih škriljaca i proizvodnju nafte u Aleksinačkom basenu u Srbiji. Procene potencijalnih geoloških rezvervi uljnih škriljaca u Aleksničkom basenu su oko dve milijarde tona ili više od 1,1 milijada barela nafte.
Aleksinački basen u Srbiji je jedno od najvećih istraženih nalazišta škriljaca u Evropi, a tog kamena ima i na području Vranja, Valjeva, Kruševca, Babušnice, Niša, zapadne Morave...
