Strahovi i nadanja oko cene nafte

Ako dođe do rata u Iranu, barel nafte mogao bi da poskupi na 250 pa i na 300 dolara. Niko ne može da kaže koliko bi to ludilo moglo da traje. Eksperti upozoravaju da zbog svetske ekonomske krize, posle poskupljenja „crnog zlata“ može da dođe do naglog pada potrošnje što bi, samo po sebi, stropoštalo cene nafte.

Aleksandar Pasečnik, šef analitičkog odela ruskog Fonda nacionalne energetske bezbednosti, kaže da čak ako se atomski problem sa Iranom bude rešavao diplomatskim putem, ne treba očekivati bitno pojeftinjenje nafte. Pasečnik smatra da je Americi u interesu da cena nafte bude visoka, jer može da počne s „odmrzavanjem“ bušotina koje su držali kao rezervu. I Amerikanci veruju da će skupa nafta da zakoči tempo ekonomskog rasta Kine.

Za Rusiju je važno da ne bude velikih kolebanja cene, ali i da je nafta skuplja od 110 dolara za barel, što bi pomoglo da se realizuju ambiciozni državni planovi. Ruski ekonomisti upozoravaju da se ne sme ponoviti greška koju je napravio Aleksej Kudrin, bivši ministar finansija, koji je deo deviznih rezervi držao u Americi. Ekonomisti u Rusiji smatraju da je bilo mudrije da se novac ulaže u svoju infrastrukturu npr. izgradnju auto-puteva. Ruski državni budžet za 2011. godinu pravljen je sa prognoziranom cenom nafte tipa ural na 75, a za 2012. godinu na 100 dolara po barelu. Budžet Rusije bi bio bez deficita ako barel bude 117 dolara.

Naglo poskupljenje nafte može negativno da se odrazi na rast tempa privrede u svetu. Već u februaru su prognoze privrednog rasta u Kini, ali i drugim zemljama izgubile optimizam.

Nafta ne može da poskupljuje beskonačno, jer nema mnogo onih koji mogu da plaćaju visoku cenu. Zbog toga cena nafte može početi da pada ako krene novi talas ekonomske krize. Nafta bi mogla da „sklizne“ na 70 do 75 dolara.

Mnogo se govori o velikim zalihama gasa i nafte na dnu Arktika. Ali naučnici upozoravaju da će do osvajanja tog bogastva proći mnogo godina. Istraživanja i eksploatacija su jako skupi.

Aleksej Kontorovič, rukovodilac naučnog saveta Ruske akademije nauka za geologiju i razradu naftnih i gasnih ležišta kaže da se osvajanje dna Arktika može uporediti sa osvajanjem kosmosa. Ohrabruje spremnost menadžera Gasproma da započnu te poslove, a važno je i što ruska kompanija Rosneft sa američkim Ekson mobilom želi da realizuje projekte u Karskom moru. U Ministarstvu prirodnih resursa Rusije smatraju da bi bilo dobro kompanije osloboditi poreza i dati povlastice onima koji budu angažovane na „osvajanju“ Arktika.

Dogovor Rosnefta i američkog Ekson mobila je investicija od oko 3,2 milijarde dolara za istraživanja. Kompanije će formirati zajednički arktički naučno-projektni centar u Sankt Peterburgu. Rusima i Amerikancima se mogu pridružiti i kompanije iz drugih zemalja.

Dok na Arktiku ne počne da curi nafta, Rusi će koristiti postojeća ležišta koja, dakako, nisu neiscrpna. Prema analizi za Savet bezbednosti Rusije iz decembra 2010. godine zalihe ruske nafte potrošene su više od 50 odsto. Ali i kad ne bi otkrila nijedno novo nalazište nafte, Rusija ima dovoljno „crnog zlata“ za narednih dvadeset godina.

Rusija zauzima sedmo mesto u svetu po dokazanim zalihama nafte, koje se procenjuju na 74 milijarde barela. U Ministarstvu energetike ne očekuju da će u narednih deset godina pronaći neka „ozbiljnija“ nova nalazišta.

Kad će presušiti

Najviše novih naftnih bušotina je otkriveno šezdesetih. Sada svet mnogo više eksploatiše naftu nego što se pronalazi, tvrdi Kolin Kempebel, osnivač Asocijacije za izučavanje maksimalnog dobijanja nafte i gasa. - Velika nalazišta nafte su iscrpljena, zbog toga rastu troškovi, a proizvodnja se ne može značajnije povećati - tvrdi Kempebel, a s njim se slažu i ruski eksperti.