Gorivo u Srbiji neće pojeftiniti

Iako je sirova nafta u Evropi, nakon izveštaja o skoku američkih rezervi, pojeftinila na oko 106 dolara za barel, analitičari ne očekuju da će se to odraziti i na smanjenje maloprodajnih cena goriva u Srbiji.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, ističe da dugo vremena u našoj zemlji nije zabeleženo pojeftinjenje naftnih derivata.

- Na svetskim berzama cene nafte se stalno kreću gore - dole tako da je izuzetno nezahvalno prognozirati da li aktuelno pojeftinjenje može da smanji maloprodajne cene benzina u Srbiji. Činjenica je da pojeftinjenje goriva nije trend u Srbiji. Jedan od razloga za to je što se još uvek najjeftinije vrste naftnih derivata mogu nabaviti samo od Naftne industrije Srbije, koja često diže veleprodajne cene, pa su privatni vlasnici benzinskih pumpi u situaciji da moraju da se prilagode tome kada je reč o njihovim maloprodajnim cenama. Razumljiva je želja direktora NIS-a da ostvare što veći profit, međutim, država bi trebalo da vodi računa o interesima građana i da prilagodi akciznu politiku, smanji to opterećenje, što bi sprečilo rapidan rast cena - smatra Atanacković.

Njegovo mišljenje deli i Bora Tatić, zamenik predsednika Udruženja privatnih benzinskih pumpi koji tvrdi da nije postojao osnovani razlog da NIS poveća veleprodajne i maloprodajne cene goriva.

- Do poskupljenja benzina u utorak nije trebalo da dođe. Za to ne postoji razlog. Cena nafte na svetskim berzama pada u poslednjih desetak dana tako da ne vidim rezon zbog čega je NIS povećao svoje cene. Naravno, na visoke cene goriva u Srbiji umnogome utiču i akcize. Zato i država zadovoljno „trlja ruke“ svaki put kada gorivo poskupi - ističe Tatić.

Sa druge strane iz NIS-a poručuju da je na povećanje cene goriva na pumpama te kompanije od dva i po do tri dinara po litru najviše uticalo poskupljenje sirove nafte na svetskom tržištu. Kako kažu u toj kompaniji, sirova nafta na svetskom tržištu od početka godine se prodaje po većoj ceni za 15,53 odsto a na poskupljenje goriva uticalo je i slabljenje dinara prema dolaru od 3,99 odsto i 6,65 odsto prema evru tokom prva dva meseca ove godine. U toj kompaniji ističu da na novoformirane cene u velikoj meri utiču i akcize na naftne derivate u Srbiji, koje su među najvećima u regionu. Srbija spada u red zemalja sa najvećim uticajem svih poreskih obaveza na visinu cena goriva u iznosu od 41,9 odsto, što je, kako su istakli u NIS-u, 17 odsto više od proseka u regionu.

- Kao i mnoge kompanije u Evropi, NIS je prinuđen da koriguje svoje cene u skladu sa realnim tržišnim kretanjima. Najnovije korekcije uslovljene su prilikama na globalnom svetskom tržištu naftnih derivata, ali isto tako i situacijom na domaćem tržištu - ističu u toj naftnoj kompaniji.

Nakon najnovijeg poskupljenja, koje je usledilo u utorak, na NIS-ovim pumpama jedan litar dizela D-2 košta 141 dinar, cena litra benzina BMB 95 je 144 dinara, a evrodizela i evro BMB 95 po 149 dinara po litru. Na pumpama različitih naftnih kompanija u Srbiji u protekle dve do tri sedmice gorivo je poskupelo pet puta za oko 10 dinara po litru, a od početka godine skuplje je za više od 13 dinara po litru.

SAD razmatraju isporuku iz rezervi

Cene naftnih derivata na svetskom tržištu dostigle su rekordan nivo i iznose u proseku 3,80 dolara po galonu. Stručnjaci procenjuju da će trend rasta biti nastavljen do leta, te da će premašiti rekord od 4,11 dolara po galonu koliko je zabeleženo tokom jula 2008. godine. Cena naftnih derivata bila je u četvrtak jedna od tema razgovora američkog lidera Baraka Obame i britanskog premijera Dejvida Kamerona u Vašingtonu. Obama je ukazao na mogućnost isporuke naftnih derivata iz rezervnih fondova, što je prvi znak da je lider SAD počeo da testira globalnu podršku za napore da se obore gotovo rekordne cene nafte. Bila bi to druga takva intervencija od juna prošle godine. Visoki američki zvaničnici među kojima ministar energetike Stiven Ču i ministar finansija Timoti Gajtner otvoreno govore da je ovo jedna od opcija o kojoj vlada intezivno razmišlja.