Počelo prijavljivanje za regresirano dizel gorivo

Svi zainteresovani registrovani poljoprivredni proizvođači od juče do 9. aprila, prema uredbi Vlade, mogu da podnesu zahteve za regresirano dizel gorivo za predstojeću prolećnu setvu. Zemljoradnici ocenjuju da je ova mera itekako dobrodošla u uslovima krize.

Poljoprivrednici mogu da se prijave u 145 filijala Uprave za trezor širom zemlje ili kod 1.300 asistenata poljoprivrednih savetodavaca.

Vlada Srbije usvojila je 9. marta Uredbu o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje dizel goriva za prolećne radove u poljoprivredi tokom 2012. godine, i to sa 60 dinara po litru. Za te namene obezbeđeno je ukupno 4,8 milijardi dinara. Poljoprivrednicima će biti omogućena nabavka ukupno 80.000 tona dizel goriva za prolećnu setvu, i to 60.000 tona dizel goriva D-2 i 20.000 tona evro dizela. Ta mera je na raspolaganju svim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, bez obzira na to da li su uplatili obaveze za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Pravo na regresiranje dizel goriva D-2, odnosno evrodizela ima fizičko lice, nosilac registrovanog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje je u aktivnom statusu, a količina će biti određena u zavisnosti od biljne kulture po hektaru prijavljenog obradivog zemljišta.

Za žitarice će biti regresirano do 40 litara dizel goriva, industrijsko bilje do 40, krmno bilje do 30 , povrće do 75, voće i grožđe do 100 litara, aromatično bilje i lekovito bilje do 50, a za proizvodnju sadnog materijala i hortikulturu do 100 litara goriva.

Prodaju dizel goriva D-2, odnosno evrodizela obavljaće ovlašćeni distributer, a bonovi u vrednosti od 60 dinara po litru izdaju se sa rokom važenja - april 2012. godine.

Poljoprivrednici su ocenili, u izjavama Tanjugu, da je ova mera dobrodošla u uslovima krize, kao i da će kategorizacija po biljnim kulturama ratarima omogućiti dobijanje veće količine goriva, dok neki pak ocenjuju da su količine mogle biti veće.

Miljko Luković iz Kraljeva kaže da je takav potez Ministarstva poljoprivrede dobar i da će ovakav način regresiranja goriva sprečiti mahinacije koje su se ranije dešavale sa računima za kupljeno gorivo.

Korišćenje bonova za gorivo obezbediće da taj repromaterijal završi kod zemljoradnika, jer „ko radi, mora i da kupi“, te da je to „pametnije nego pare“, istakao je Luković, čije se gazdinstvo pretežno bavi stočarstvom, ali i povrtarstvom, gajenjem kukuruza, pšenice i ječma.

Bora Isakov iz Kaća, nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva naglašava da je svaka pomoć poljoprivrednicima dobrodošla, jer se svi trenutno u manjoj ili većoj meri suočavaju sa krizom.

Isakov je kazao da se njegovo gazdinstvo primarno bavi voćarstvom u kome se „troši jako mnogo nafte, i mora se potrošiti onoliko koliko je neophodno“, te da je proizvođačima „uvek malo nafte“ i dodao da je prilikom kreiranja te mere sigurno vođeno računa o tome kolike su potrebe za različite kulture, ali da su količine goriva namenjenog voćarstvu mogle biti i nešto veće.

Milan Ivanović iz sela Tabanović kaže da je rano za komentare o tome kakve su nove uredbe i njihovi efekti, te da će ocene moći da se iznesu „tek posle vršidbe pšenice“.

Ivanović je ocenio da će poljoprivrednici moći da uklope količine nafte, koje su određene za kukuruz sa setvenim potrebama, ali i napomenuo da su količine regresiranog goriva mogle biti veće za krmno bilje. Ta količina je trebala da bude najmanje 100 litara, jer „ima pet otkosa lucerke, a samo za prvi otkos, u maju, potrebno je 30 litara“.

Ivanović je kazao i da je verovatno bolje što će poljoprivrednici prilikom kupovine goriva koristiti bonove, a neće kao do sada morati prvo da kupe naftu, pa da podnesu račun da bi dobili povraćaj sredstava.