Dozvole će oterati Ruse s autoputa
Srbija je u prošloj godini s dve milijarde dolara direktnih stranih investicija bila lider u regionu. Međutim, sve procene za ovu godinu su pesimistične.
Nestabilnost domaće valute, „nesporazum” s MMF-om, nedorečenost zakona, izbori... samo su neki od rizika koji odbijaju investitore.
U takvoj, prilično sumornoj situaciji, gotovo da je vest da neko nudi da uloži pare u našu zemlju. To je ruska naftna kompanija Lukoil, koja je zainteresovana za izgradnju benzinskih pumpi na saobraćajnom Koridoru 10. Tako bi se već uspostavljena poslovno-tehnička saradnja mogla poboljšati većim obimom udela ove kompanije na našem tržištu.
Želja za ulaganjem u izgradnju novih pumpi duž saobraćajnog koridora upravo je izražena prilikom posete delegacije ove kompanije Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku. Ali, predstavnici ruske kompanije istakli su problem dugih rokova za izdavanje neophodnih dozvola i brojnu papirologiju, zbog čega su zatražili skraćivanje rokova.
Ruski Lukoil prisutan je na našem tržištu od 2003. i poseduje 200 benzinskih stanica koje su posle privatizacije značajno modernizovane. Kompanija sada želi da proširi privrednu aktivnost u Srbiji, ali pod uslovom da država pojednostavi i skrati složene pocedure u realizaciji određenih projekata. Zamenik direktora Lukoila Oleg Šarov kaže da su spremni da nastave novi investicioni ciklus na našem tržištu, ali su obeshrabreni ogromnom papirologijom jer kompanija trenutno čeka dobijanje dozvola od lokalnih vlasti za čak 120 priključnih radova. Predstavnici Lukoila kažu da prilikom svih radova angažuju lokalnu radnu snagu i našu građevinsku operativu, što je u vreme velike nezaposlenosti i investicione krize pravo ohrabrenje za posustale srpske građevince.
Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić pokušava da ohrabri investitore obećanjem da će Vlada Srbije otkloniti sve birokratske procedure koje su prepreka za brzo realizovanje gotovih projekata i stvoriti potencijalnim investitorima povoljan ambijent da nastave ulaganje u našu zemlju. I Svetska banka je u izveštaju s kraja prošle godine prigovorila dugim procedurama za izdavanje građevinske dozvole, što je ministar za životnu sredinu i prostorno paniranje Oliver Dulić negirao.
Naime, Svetska banka nas je svrstala na 175. mesto po brzini izdavanja građevinske dozvole, a ministar Dulić kaže da nije istina da je potrebno 19, već „samo”(!) 16 procedura. Na naše pitanje zar i to nije previše, ministar odgovara „naravno da jeste, ali je na ovom stepenu razvoja naših opština i gradova to u ovom trenutku jednostavno neophodno”.
Zakon (ni)je isti za sve
Ima primera da neke opštine i danas izdaju dozvole za gradnju u roku od 30 do 60 dana, pa je nejasno zašto se u nekima čeka i duže od 12 meseci, kada je zakon isti za sve. U resornom ministarstvu priznaju da još uvek ima uskih grla u izdavanju građevinske dozvole, kao što je nedostatak planske dokumentacije i katastra nepokretnosti, ali ti poslovi su pred završetkom u svim opštinama i gradovima.
