Najviše nafte u sivoj zoni
Preliminarni rezultati istraživanja o slobodi kretanja ljudi i roba između Kosova i Srbije pokazuju da se u sivoj zoni nalazi oko 200 miliona evra, ili oko 40 odsto od ukupno procenjene vrednosti izvoza. Nafta i naftni derivati, sa učešćem od 52,8 odsto zauzimaju sam vrh te „crne“ liste
Dinamičan trend rasta trgovine robom između uže Srbije i Kosova, koji je najpre registrovan 2007. godine nije zaustavljen, ali problem je što je ta razmena prilično neujednačena, s obzirom na to da je izvoz sa Kosova u Srbiju znatno niži od protoka robe u obrnutom smeru.
Pažnju posebno privlači podatak da je u toku 2010. i prvih osam meseci prošle godine nafta bila najvažniji srpski izvozni proizvod. Ove podatke saopštili su nedavno, u Novom Pazaru, analitičari Centra za regionalizam iz Novog Sada.
Reč je o preliminarnim rezultatima istraživanja, koje je sprovedeno u okviru projekta „Sloboda kretanja ljudi i roba između Kosova i Srbije u kontekstu regionalne saradnje“ (prethodno su ovi rezultati prezentovani i u južnom delu Kosovske Mitrovice). Podaci govore da je pre dve godine vrednost robe koja je iz centralne Srbije plasirana na tržište Kosova premašila 296,4 miliona evra, pri čemu, izvoz nafte čini više od 10 odsto. Taj trend zadržan je i u prvih osam meseci prošle godine kada je evidentiran izvoz od oko 171,2 miliona evra, a učešće nafte i naftnih derivata iznosi 9,73 odsto, odnosno 16,7 miliona evra.
Rezultati istraživanja Centra za regionalizam ukazuju i na to da značajan deo prometa roba nije registrovan. Procenjuje se, naime, da vrednost robe poreklom iz Srbije koja stiže na Kosovo premašuje 497,5 miliona evra posmatrano na godišnjem nivou, dok je zvanično registrovan izvoz, prema podacima Uprave carina Srbije, znatno niži - kreće se oko 300 miliona evra. To znači da se u sivoj zoni nalazi oko 200 miliona evra, ili oko 40 odsto, od ukupno procenjene vrednosti izvoza, pri čemu nafta i naftni derivati, sa učešćem od 52, 8 odsto (vrednost izvoza od 96 miliona evra), zauzimaju sam vrh te „crne“ liste. U periodu od 2008. do 2011. godine velike količine nafte i naftnih derivata, i to ne samo iz rafinerija u Pančevu i Novom Sadu, već i iz Bosne i Hercegovine, Rumunije, Bugarske i Ukrajine, stizale su na sever Kosova. Iz srpskih rafinerija godišnje je prodavano u proseku 191.625.000 litara, ili ukupno 670.687.500 litara nafte, što je donosilo u proseku oko 143 miliona evra prihoda godišnje, odnosno ukupno 503 miliona.
Iz BiH, Rumunije, Bugarske i Ukrajine na severno kosovsko tržište, od 2008. do 2011. godine, plasirano je 450 miliona litara (vrednost 202 miliona evra). Najviše nafte i naftnih derivata, preciznije 90 odsto, stiglo je iz Bosne i Hercegovine, a ostalih 10 odsto iz ostale tri zemlje. Istraživači procenjuju da je zbog nelegalnih tokova prodaje nafte i naftnih derivata, u ovom periodu, po oba osnova budžet Srbije oštećen za više od sto miliona evra.
Pri vrhu liste proizvoda koji su sivim kanalima stizali na Kosovo našla su se i motorna vozila. Dileri i predstavnici stranih automobilskih kompanija prodavali su vozila fizičkim licima „po proceduri koja je podrazumevala oslobađanje od PDV-a“ i u periodu od 2007. do juna 2011. godine na severni deo Kosova stiglo je 14.400 takvih vozila - 12.960 veće i 1.440 manje kubikaže. Ukupna vrednost prometa procenjuje se na 666 miliona evra.
