Gorivo ponovo skuplje za oko dva dinara po litru

Gorivo na privatnim benzinskim stanicama od danas je skuplje za oko dva dinara po litru, izjavio je juče predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi Miroslav Velicki.

U proteklih nedelju dana gorivo na pumpama u Srbiji poskupelo je dva puta i to ukupno u proseku za oko pet dinara po litru.

Naftaši ističu da su ta poskupljenja uzrokovana rastom cena nafte na svetskom tržištu, slabljenjem dinara u odnosu na dolar i evro, ali i zbog rasta troškova nabavke izazvane hladnim talasom koji je zahvatio veći deo Evrope.

Poslednje tri nedelje konstantan je rast cena nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu. Evrodizel je tako, na primer, poskupeo za 70 do 80 dolara po toni, rekao je predstavnik Udruženja privatnih benzinskih pumpi Aleksandar Mileusnić i podsetio da uz to nestabilnost kursa dinara uvek najviše pogađa uvoznike, što se posle prenosi na kupce.

Na cene goriva i dalje utiču otežani uslovi transporta prilikom uvoza, zbog zaleđenosti Dunava, na pojedinim mestima, pa se gorivo i dalje uvozi autocisternama i železnicom, što je skuplji način uvoza, dodao je Mileusnić.

Litar evrodizela i evropremijuma u Srbiji je premašio 140 dinar za litar, dizela D-2 131 dinara, a premijum BMB-95 košta oko 137 dinara za litar.

Tržište naftnih derivata u Srbiji je malo i iznosi oko četiri miliona tona derivata, a veliki broj učesnika u odnosu na potrošnju čini ga izuzetno osetljivim na nagle promene na međunarodnom tržištu, izjavio je profesor Tehničkog fakulteta u Novom Sadu Slobodan Sokolović.

U takvim uslovima poslovanja, u Srbiji nema velikog prostora da domaće tržište naftnih derivata kompenzuje negativne promene na globalnom planu, ukazao je Sokolović i istakao da ne postoji jednoznačno rešenje kada je reč o eventualnim aktivnostima države na kontroli cena naftnih derivata.

On je rekao da ne vidi mogućnost smanjivanja akciza na naftne derivate, zbog toga što one značajno utiču na punjenje budžeta.

Ograničenje marži je, s druge strane izuzetno osetljivo pitanje, pošto se Srbija opredelila za potpunu liberalizaciju tržista naftnih derivata, bez pouzdanog modela praćenja stvarne strukture maloprodajnih cena derivata, dodao je Sokolović i ukazao da osim Naftne industrije Srbije (NIS) nije poznato da bilo koja druga kompanija koja se bavi prometom derivata u Srbiji objavljuje svoj finansijski godišnji izveštaj.

Moguće je po zakonu o energetici ponovo uvesti model kontrolisanih, odnosno maksimalno dozvoljenih cena, i u okviru toga propisati maksimalno dozvoljenu maržu na naftne derivate, kazao je on i dodao da nije optimista da bi ovo rešenje dalo dobru snabdevnost i niže cene naftnih derivata.

Sokolović je ocenio da nafte na svetskom tržištu ove godine neće biti ispod 110 dolara za barel, a zbog uticaja krize u Persijskom zalivu, mogu se očekivati i veće prosečne cene nafte, što će zavisiti od eskalacije krize u Iranu.

Profesor je napomenuo da je nafta osetljiva berzanska roba, koja u svojoj strukturi, u najnormalnijim uslovima, ima deset odsto špekulativne cene, a kada je ovako turbulentna situacija na svetskom tržištu, ona se kreće i do 35 odsto.

Stručnjak za energetiku u Privrednoj komori Srbije Ljubinko Savić izjavio je da samo tržište treba da reguliše cene naftnih derivata i da treba da imamo konkurenciju po pitanju i kvaliteta i količina.

Promenom kursa dinara u odnosu na dolar ili evro nažalost utiče na poskupljenje svih ovih troškova jer to se direktno odrazi na cenu derivata po jednom litru, odnosno direktno utiče na maloprodaju i direktno zalazi u džep naših potrosaca, dodao je Savić.

On je podsetio da na maloprodajnu cenu goriva utiču nabavne cene, kursne razlike, troškovi prevoza, prerade, troškove bankarskih garancija i osiguranja.