Milijardu evra za slovenački Južni tok

„Za izgradnju deonice „Južnog toka“ kroz Sloveniju će, prema preliminarnim procenama, trebati oko milijardu evra,“ rekao je za slovenački dnevnik „Delo“ Marjan Eberlinc, direktor kompanije „Plinovodi“, koja je uključena u realizaciju projekta izgradnje gasovoda „Južni tok“ kroz Sloveniju.

Orijentaciona vrednost ruskog projekta izgradnje gasovoda „Južni tok“ je 15,5 milijardi evra, od čega je 10 milijardi predviđeno za polaganje podvodne deonice kroz Crno more, a 5,5 milijardi za kopnene trase.

Kapacitet slovenačke deonice „Južnog toka“, koji će u prvo vreme biti osam milijardi kubnih metara godišnje, vremenom će da se povećati na 25 milijardi kubnih metara.

Južni tok

Ruski „Gasprom“ i slovenački zvaničnici su u ponedeljak precizirali parametre deonice „Južnog toka“ na teritoriji te zemlje.

Aleksej Miler, izvršni direktor ruskog holdinga i Eberlinc su potpisali aneks sporazuma o osnivanju preduzeća „Sout strim Slovenia“, kojim se određuju konfiguracija i parametri slovenačke deonice gasovoda, pripremljeni na osnovu zajedničke studije izvodljivosti projekta. Ovim aneksom sporazuma je, osim toga, određen rok od mesec dana za osnivanje zajedničke projektne kompanije „Saut strim Slovenia“. Osnovni cilj zajedničkog preduzeća je sprovođenje procedura teritorijalnog planiranja i procena uticaja na životnu sredinu, izvođenje radova na bazi osnovnog projektovanja.

Dve strane su se dogovorile da konačno investiciono rešenje za projekat „Južni tok“ usvoje u novembru.

„Gasprom“ je tokom 2011. godine Sloveniji isporučio 0,53 milijarde kubnih metara gasa, a aktuelni sporazum je na snazi do 2017. godine. Ruski gasni holding i slovenački „Plinovodi“ su u maju 2010. godine postigli sporazum o izradi studije izvodljivosti „Južnog toka“ na teritoriji Slovenije.

„Gasprom“ i Slovenija su u martu prošle godine potpisali Sporazum učesnika „Južni tok Slovenija“ (Sout strim Slovenia) koji se zasniva na paritetnim principima za realizaciju projekta „Južni tok“ u Sloveniji.

Projekat „Južni tok“ je planiran u cilju diversifikacije maršruta isporuka ruskog gasa evropskim potrošačima. Za realizaciju kopnene deonice projekta Rusija je potpisala međudržavne sporazume sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.

Gasovod će, kako je predviđeno, imati četiri linije kapaciteta od po 15,57 milijardi kubnih metara godišnje. Puštanje prve linije je planirano za decembar 2015. godine, a postizanje punog kapaciteta (63 milijarde kubnih metara) očekuje se do 2018. godine.