Cene goriva zaleđene

Ukidanjem vanrednog stanja i normalizacijom saobraćaja preko Dunava kojim barže nesmetano mogu da prevoze derivate, gorivo bi na pumpama u Srbiji u narednim danima trebalo da pojeftini barem za troškove transporta, za koliko je prošle nedelje poskupelo, kaže za „Politiku” Ljubinko Savić, samostalni savetnik u Privrednoj komori Srbije.

Ako je jedan od osnovnih razloga za poskupljenje derivata bilo to što Dunav nije plovan, pa je gorivo moralo da se doprema cisternama, što je poskupelo transport i dovelo do skoka cene goriva na pumpama u proseku za oko tri dinara, stabilizacijom situacije benzin i dizel bi trebalo da pojeftine, kaže on.

Jedino što bi moglo da spreči prometnike da vrate cene na staro je da barel sirove nafte nastavi da raste, a kurs da divlja. Međutim, cena nafte na berzi juče je stagnirala i barel „brenta” prodavao se za oko 124,11 dolara, što je razlog više da cene padnu, bez obzira na to što se s ovom cenom „brent” približio istorijskom maksimumu iz aprila 2011. godine, kada se prodavao za 126,91 dolar, objašnjava Savić.

U Udruženju naftnih kompanija Srbije potvrđuju da je zbog povećanja veleprodajne cene poslednjih dana došlo do poskupljenja goriva na gotovo svim pumpama u Srbiji u proseku za oko tri dinara po litru.

Dešavanja u Iranu i Siriji mogla bi se odraziti na poskupljenje goriva u Srbiji za oko mesec dana, kaže sekretar udruženja Tomislav Mićović. Prometnicima na ruku ne ide promena kursa stranih valuta, koji ne mogu da ignorišu, jer se uvozi 80 odsto evrodizela i oko 65 odsto tečnog naftnog gasa, kao i polovina nafte koja se preradi u domaćim rafinerijama, kaže on.

I sa ovim poskupljenjem od tri dinara Srbija je po cenama ispod proseka u regionu. Sve i da barel nafte dostigne 126 dolara koliko je koštao aprila prošle godine, ukoliko se posle toga bude spustila na niži nivo, ne bi moralo da se dogodi da derivati drastično poskupe, jer se to nije dogodilo ni lane.

Ukoliko se situacija otme kontroli, država bi mogla da zaštiti i privredu i građane kroz privremenu korekciju akciza, odnosno smanjenjem svojih zahvatanja u litru goriva, podseća Mićović i dodaje da korekciju akciza u cilju zaštite konkurentnosti privrede, koriste mnoge zemlje.

Isidora Armuš, bivši savetnik ministra energetike, objašnjava da dešavanja u Iranu i Siriji ne mogu direktno da se odraze na skok cene derivata u Srbiji. Špekulanti to koriste samo kao odličan izgovor da bi se barel nafte prodavao što skuplje, bez obzira što Srbija naftu ne uvozi iz Irana.

Zbog čega niko, pita, ne podseti da Srbija od Nove godine predsedava međunarodnom organizacijom Crnomorskih zemalja čiji je zadatak da reaguje u situacijama drastičnog skoka cene nafte i poremećaja snabdevanja i to tako da se promeni snabdevač crnim zlatom.

Srbija nije direktno vezana za Iran niti sirijsku naftu, kao što je to slučaj s Grčkom, Italijom, Španijom. Ali, da jeste, ova međunarodna organizacija bi trebalo da joj pomogne da naftu obezbeđuje iz drugog, dostupnog izvora dok kriza ne prođe.

Zaboravlja se da je crnomorski region drugi po veličini izvoznik nafte posle Persijskog zaliva, kaže ona i dodaje da isto važi i za Energetsku zajednicu čiji je Srbija član, a koja treba da vodi računa o bezbednosti snabdevanja struje, gasa i nafte.