Da li će Albanija postati balkanski Kuvajt?

Albanija se obradovala nedavnom pronalaženju velikih naslaga u svojim teritorijalnim vodama u Jadranskom moru, koje bi mogle da donesu milijardu barela nafte.

Srbija, u međuvremenu, pravi planove da izvuče čak 400 miliona tona naftnih škriljaca na svojoj teritoriji, što bi donelo oko 600.000 tona nafte.

Zbog takvih najava neki sanjaju o novim bogatstvima balkanskih država, koje se tradicionalno bore sa visokom nezaposlenošću i ograničenim ekonomskim izgledima.

„Bio bih vrlo sretan kada bi Albanija postala balkanski Kuvajt“, rekao je zamenik ministra ekonomije i energetike Eno Bozdo.

On je istakao da je Albanija jedna od nekolicine zemalja - u regionu i u Evropi - u kojima su u poslednjem veku otkrivene ogromne rezerve nafte i prirodnog gasa.

Do otkrića u Albaniji došlo je kada je San Leon Energy, kompanija sa sedištem u Dablinu, prošle godine potpisala ugovor sa vladom o istraživanju nafte u moru i njenom korišćenju. Trodimenzionalne mape kompanije pokazale su da postoji više velikih mogućnosti u pogledu nafte i gasa.

Prema standardnom ugovoru koji vlada koristi sa stranim kompanijama koje istražuju naftu na teritoriji Albanije, država zarađuje 10 odsto od ukupne proizvodnje i 50 odsto od prodaje nafte, ako su operacije korišćenja uspešne.

Istaknuti ekspert za naftu i gas u Albaniji profesor Đerđi Foto sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Tirani optimista je u pogledu perspektiva.

„Možemo reći da se na teritoriji Albanije pojavljuju bitumen, nafta i prirodni gas. Za vreme komunizma nismo imali odgovarajuću tehnologiju da detektujemo izvore. Ali, sada je identifikovano oko 400 miliona tona nafte. Ta ogromna količina čeka nove tehnološke investicije. Vlada bi trebalo da pomogne i bude partner stranim kompanijama, da imaju zajednički cilj", rekao je Foto, inženjer po zanimanju.

Ali, u vlasti ima zvaničnika koji odstupaju od njene politike.

Mimi Kodeli, potpredsednica parlamentarnog Odbora za ekonomiju i finansije, kaže da bi vlada trebalo da bude odgovornija u pogledu resursa od strateškog značaja, kao što je nafta.

„Zakonski okvir ostavlja previše prostora za strane investitore. Na primer, oni imaju pravo da koriste izvore do 25 godina.“

„Albanska vlada nije transparentna u izradi tih ugovora i ne objavljuje procedure. Ona ne stavlja podzemna bogatstva u službu javnosti, nego ih koristi za sopstvene interese“, dodala je ona.

Opoziciona poslanica takođe kritikuje vladine neuspehe i birokratiju, za koju kaže da odvraća strane investitore.

„Niko u Albaniji nema ovlašćenje da ulazi u pregovore sa investitorom ako prethodno nije bio u kabinetu premijera. Da ne pominjemo druge poteškoće, kao što su pitanje imovine ili poreski zakon koji se promenio 64 puta u poslednjih nekoliko godina“, žali se Kodeli.

Inženjer koji se bavi bušenjem i vađenjem nafte Baškim Čela, profesor na katedri za energetske resurse na Rudarsko-geološkom fakultetu u Tirani, skeptičan je oko vesti o pronalaženju novih naftnih resursa u Albaniji.

„Do 1991. godine na albanskoj teritoriji nije više bilo područja za istraživanje do 5.000 metara dubine. Prema mom ličnom iskustvu, tokom dve decenije istraživanja u moru i na kopnu, potvrđeno je moje ubeđenje da su to samo demagoški pokušaji praćeni budžetskim troškovima“, rekao je Čela.

U Srbiji, Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog uređenja, navodi da je vađenje naftnog škriljca u rudarskom basenu u Aleksincu strateška poslovna odluka za budućnost Srbije.

Aleksinac bi zadovoljavao naftne potrebe Srbije 10 do 15 odsto, čime bi se smanjila njena zavisnost od uvoza, rekao je on.

Dulić je dodao da naučnici proučavaju obim naftnih škriljaca u regionu, a vlada planira da potroši 200.000 evra za konsultanta koji će pomagati na projektu.

Neki eksperti su, međutim, skeptični. Ako je Dulić u pravu, naslage će biti veće od onih u Estoniji, koja vodi u svetu po vađenju naftnih škriljaca i dobija od njih 200.000 tona nafte godišnje.