Evropska Unija u panici: šta donosi zima bez ruskog gasa?

Francuski ministar ekonomije Bruno Lmer rekao je otvoreno ovih dana da niko više ne može da isključi scenario potpunog prekida isporuka ruskog gasa EU. Ocenio je da je moguće da će biti isključivanja struje ove zime.

“Još nije zavladala panika među Evropljanima, ali sve na to počinje da liči. U pogledu isporuka energije Moskva je gospodar vremena. Ona svoje isporuke gasa na Starom kontinentu smanjuje i prodaje kap po kap svoju fosilnu energiju po previsokim cenama“, piše pariski L Mond.

Da li će Severni tok 1 obnoviti isporuke?

Od 11. jula, ruska kompanija Gasprom počela je redovne operacije na održavanju gasovoda Severni tok 1.

“To je rutinska vežba. Ali, od Pariza do Berlina, preko Rima, postoji zabrinutost da će na njegovom kraju, 21. jula, ruski gigant naći kakav takav izgovor da potpuno prekine svoje isporuke“, ocenjuje pariski dnevnik, podsećajući da “kada je Vladimir Putin odlučio da izvrši invaziju na Ukrajinu 24. februara, ruski gas je činio 40 odsto uvoza Evropske unije“.

Francuski mediji prenose studiju Brigelovog istraživačkog centra, objavljenu 7. jula, po kojoj bi  zemlje EU trebalo da smanje potrošnju gasa za 15% u odnosu na period pre rata, u slučaju da Moskva prekine isporuke i uz to da zima ne bude previše oštra.

Za  Nemačku bi to značilo manjak od 29 odsto potrebnog gasa, a za baltičke države 54 odsto.

Svi evropski mediji preneli su upozorenje Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije, pred Parlamentom u Strazburu, 6. jula:

„Moramo biti spremni na dalje prekide u snabdevanju gasom, ili čak potpuno odsecanje od Rusije“.

Robert Habek, nemački vicekancelar, 30. juna je izjavio da „ne bi bilo veliko iznenađenje da Gasprom kaže: „Ne možemo ponovo da pokrenemo Severni tok 1, otkrili smo problem tokom operacija održavanja“.

Od pretnji embargom do panike od nestašica

Sada je isčezao prvobitni ton poruka upućenih Rusiji kada je EU pretila Moskvi gasnim embargom.  

Panika je očigledna i raste jer političke vođe u EU podozrevaju da bi isključenja struje i druge prinudne mere štednje energije mogle da dovedu do socijalnih nemira poput “žutih prsluka“ u Francuskoj krajem 2018. godine.

Poljska i Baltičke zemlje ponavljale su proletos da je nedopustivo da Evropa svakodnevno finansira rat koji Rusija vodi protiv Ukrajine. Ovom stavu najotvorenije se odupirala Nemačka čiji je kancelar rekao da bez ruskog gasa Nemačkoj preti recesija i blokada rada njene industrije.

Moskva je 1. aprila je objavila dekret kojim se strane energetske kompanije obavezuju da plaćaju u rubljama, čime je ruska centralna banka podržala nacionalnu valutu. Evropska unija se odmah oglasila, objavljujući da bi plaćanje u rubljama značilo kršenje evropskih sankcija protiv Rusije. Najveći zapadni klijenti Gasproma, međutim, ispoštovali su zahtev Moskve, ne obazirući se na Evropsku komisiju.

Poljska i Bugarska su krajem aprila odbile da plaćaju u rubljama i Rusija je im odmah prekinula dovod gasa. Krajem maja isto se dogodilo sa Finskom, nekoliko dana pošto je podnela zahtev za pridruživanje NATO paktu. Odmah zatim, 30. maja na red su došle Holandija i Danska, na dan kada je EU uvela embargo na rusku naftu.

Kao što smo  već preneli, dok je u to vreme Evropska komisija držala oštre poltičke govore italijanski, francuski i nemački giganti direktno su pregovarali sa Gazpromom tj. sa ruskom državom koja kontroliše ovu kompaniju.

http://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-305869/industrijsko-sporazumevanje-izmeu-eu-i-rusije-uprkos-ratu-evropska-komisija-poslala-direktivu-o-placanju-gasa-usklaenu-sa-ruskim-dekretom/?_qs=Nataša%20Jokić

Nemački Uniper, austrijski OMV, francuski Endži i italijanski Eni otvorili su račune u rubljama. Na kraju, Evropska komisija je sve ovo odobrila.

Sredinom juna Gazprom je smanjio isporuke gasa Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Austriji, Češkoj i Slovačkoj, isporučujući polovinu od količina koje je isporučivao prethodne godine u isto vreme.

Evropska Komisija priprema sada „plan za vanredne situacije za smanjenje potražnje za energijom” koji će predstaviti 20. jula. Ovaj plan će se zasnivati na analizama i predlozima država članica EU.

Nema jedinstva oko toga da li se treba orjentisati ka smanjivanju industrjske aktivnosti - što bi dovelo do masovne nezaposlenosti hiljada ljudi ali i postizanja proklamovanog ekološkog cilja o smanjenju ugljendiokisida u atmosferi.

Ili se treba okrenuti ka drugim rešenjima?

Povratak na naftu i ugalj

Pre rata Rusija je EU isporučila 155 milijardi kubnih metara gasa.  SAD, Egipat, Katar, Zapadna Afrika, Norveška ili Azerbejdžan mogli bi da za godinu dana obezbede trećinu ove količine - izračunao je Tieri Berton, komesar za unutrašnje tržište. Njegova ideja je da se kombinuje više mera, a u tome ga podržava Paolo Đentiloni, komesar za privredu.

Na primer, neke fabrike bi mogle da rade na naftu umesto na gas, čime bi se uštedelo 7 do 8 milijardi kubnih metara gasa. Ponovno otvaranje termoelektrana na ugalj moglo bi brzo da omogući zamenu za do 30 milijardi kubnih metara ruskog gasa.

Nemačka, Francuska, Holandija i Austrija su već napravile ovaj izbor. Italija bi mogla da ih sledi. Poljska ili Bugarska, koje i inače dobijaju struju uglavnom iz uglja, neće odustati od ovih fosilnih izvora energije iako je prošle godine bilo planirano da se ekološki orjentišu i to pod pretnjom evropskih kazni.

Na poslednjem samitu zemlje EU dogovorile su se da u slučaju nestašice gasa poštuju načelo solidarnostim ali detalji nisu jasni.

Skoro je izvesno da zemlje EU neće poštovati načelo solidarnosti onako kako ga nisu poštovale ni kada je bila migrantska kriza. Vrlo je verovatno da će sve biti isto kao u vreme izbijanja pandemije kovida http://www.balkanmagazin.net/zdravlje/cid142-237489/sta-je-obelodanila-epidemija-kako-je-eu-sistematski-unistavala-javno-zdravstvo-drzava-clanica/?_qs=Nataša%20Jokić  kada su države EU čuvale sve maske za sebe, uključujući i one koje su prethodno prodali i koje su im bile plaćene.