Štednja na dnevnom redu i u Francuskoj: Građani pozvani da smanje potrošnju energije

Posle zloglasne neoliberalne „politike štednje“ koja je 2108. izvela „žute prsluke“ na ulicu, štednja je sada ponovo na dnevnom redu u Francuskoj. Posledice na duži rok još ne mogu da se sagledaju.

Pre nekoliko dana francuski proizvođači energije pozvali su građane da počnu da štede i da što manje troše gorivo, naftu, struju i gas.

Tek predstoje mere ograničenja potrošnje

Francuski energetski sistem pogođen je zbog opadanja isporuka gasa iz Rusije. Isporuke tečnog gasa su još uvek male, pre svega zbog nepostojanja infrastrukture za prijem tečnog gasa. Mere ograničavanja potrošnje tek predstoje.

Privatne energetske kompanije skreću pažnju na opasnost da rast cena energenata dovede privredu u tešku situaciju i zato se, kako kažu, „pridružuju državnim vlastima“, apelujući na štednju.

Francuska vlada smatra da rezerve gasa treba da iznose 100 odsto, a one su trenutno na 59 odsto.

Suočene sa padom izvoza ruskog gasa, preduzeća i administracija treba da smanje potrošnju za deset odsto u roku od dve godine.

Uprkos tome što moraju da štede i smanje potrošnju, kako energije za privredu tako i potrošnju za osnovne žuvotne potrebe, većina Francuza (63 odsto) namerava ovog leta da ode negde za odmor, takoreći prkoseći inflaciji.

Istina, primorani su da znatno smanje troškove. Poređenja radi, prošle godine je osam odsto više francuskih građana moglo sebi da priušti odlazak na letnji odmor iako se dužina boravka na letovanju stalno smanjuje. Sve je više onih koji odlaze na nedelju dana.

Društvena solidarnost

Svakodnevna poskupljenja predstavljaju udar na porodične budžete tako da dobar deo stanovništva mora „da steže kajiš“. Pogođeni su naročito oni najsiromašniji bilo da su nezaposleni bilo da su takozvani „siromašni zaposleni“ sa niskim primanjima kojih je bar devet miliona.

Zbog poznate francuske kulture ishrane, u Francuskoj se smatra da je poslednja stvar na kojoj treba štedeti - hrana. Sada je, međutim, za mnoge i hrana došla na red.

Ovde je od pomoći kultura dobrovoljnog humanitarnog rada među građanima.

Brojna su udruženja koja postoje decenijama ali i ona koja se sada formiraju po kvartovima, stavljajući sebi u zadatak upravo prikupljanje voća i povrća koje i socijalno najugroženiji treba da imaju na stolu.

Praksa društvene solidarnosti u je osnovi republikanske kulture u Francuskoj. Postoji tradicija ublažavanja socijalnih tegoba preko državnih davanja i preko dobrovoljnog rada građana.

Poskupljenja

I pored olakšica kao što su pomoć za plaćanje stana, dodaci za decu, dodaci za poskupljenje – najsiromašniji građani osećaju udar na ionako skromni porodični budžet. Zato je sve veći broj onih koji u poslednjoj nedelji meseca sa socijalnim karticama dolaze u udruženja dobrovljaca u svojim kvartovima, koja sa proizvođačima, sa supermarketima i prodavnicama organizuju redovno snabdevanje i podelu hrane.

Inflacija u Francuskoj prešla je pet odsto. Ovolika stopa inflacije nije zabeležena u poslednje četiri decenije.

Između septembra 2021. i marta 2022. godine cene goriva skočile su za 46 odsto. Kao i druge zemlje EU Francuska se okreće proizvođačima udaljenijim od Rusije što povećava cenu zbog dodatnih troškova transporta.

Poskupele su i osnovne namirnice kao testenina, jaja, meso, povrće… Poskupelo je 26 osnovnih proizvoda.

Za godinu dana cene su u proseku skočile 5,2 odsto. Poslednji put tako nešto se dogodilo 1985. godine. Posle krize uzrokovane pandemijom očekivala se inflacija kao reakcija na politiku masovnog podsticanja privrede po principu državne intervencije i takozvanog deljenja “novca iz helihoptera”.

To, inače, predstavlja kršenje pravila iz Lisabonskog ugovora koji kaže da su članice EU obavezne da primenjuju model tržišne ekonomije, da se dakle država ne meša u ekonomiju i da se tržište samo organizuje.

Očekivana ekonomska obnova posle pandemije  - izostala je. Uzroci su višesturki: rat u Ukrajini, klimatske katastrofe i nepogode, epidemije kao ptičjji grip i druga oboljenja životinjskih vrsta – naročito onih gajenih u industrijskim uslovima što podrazumeva masu životinja na najmanjem mogućem prostoru.

Posledice inflacije

Zvanični zavod za statistike objavio je podatke koji daju predstavu o posledicama inflacije: francuska domaćinstva smanjila su potrošnju. Ipak, više su trošila u aprili i maju nego u martu.

Pokazatelj socijalnog stanja su i statistike o neplaćenim stanarinama. One za sada ne pokazaju dramatičan rast ove vrste dugova.

Organizacija za narodnu pomoć, na primer, beleži ipak porast broja zahteva za pomoć za plaćanje stanarine. Ova organizacija pomaže domaćinstvima u najtežoj situaciji da plate struju ili stanarinu i čini to direktno – uplaćujući na računa potražioca.

Da je udar inflacije ipak znatan pokazuju i podaci banaka koji govore da je u porastu broj prekršaja dozvoljenog minusa što znači da su ljudi prinuđeni da troše više nego što imaju. U vreme pandemije, na primer, broj ove vrste incidenata je opao jer je potrošnja bila smanjena.

Banke u Francuskoj po ovom pitanju su među najnemilosrdnijima u EU jer naplaćuju višestruke kaznene kamate odakle im pritiče ogroman prihod od više milijardi evra.

U perspektivi, analitičari kažu da postoji opasnost da građani koji su podigli kredite sa promenljivom kamatom dođu u situaciju da ne mogu da ih otplaćuju. Oni mogu da se akumuliraju i dovedu do prezaduženosti što uvećava opasnost od urušavanja ekonomije i socijalnog revolta.