UKRAJINSKI SINDROM PLAŠI NAFTAŠE

I pre 1. januara naredne godine, kada u Srbiji, prema sada važećim propisima, treba da proradi slobodno tržište naftnih derivata, Vlada Srbije će morati da se pozabavi novim friziranjem naftnih uredbi koje ograničavaju uvoz naftnih derivata i određuju strukturu cena tečnih goriva. Biće to, izgleda, prilika da se kreira novi milje za poslovanje u petrolejskom bznisu kome će država dati ako ne konačni scenario a ono bar kroki svega onoga što će se oko monopola Naftne industrije Srbije dešavati do pred kraj 2012. godine, kada treba da bude završena modernizacija pančevačke rafinerije. Ne krjući da im je potrebna zaštita od ino konkurencije - dok ne počnu da proizvode sve derivate po evropskim standardima, generalni direktor NIS-a, Kiril Kravčenko je još sredinom prošle godine pustio „probni balon“ sa najavom da bi im odgovarala, kako reče, „meka liberalizacija tržišta benzina i dizela“.

„Ispipavanje“ srpskog tržišta naftnih derivata Kravčenkov tim u NIS-u je počeo na godišnjicu preuzimanja gazdovanja kompanijom. Otpočinjući na svojim pumpama akciju prodaje goriva za oko 2,5 dinara jeftinije od maksimuma koji u maloprodaji propisuje Vlada Srbije, većinski vlasnik NIS-a Gazpromnjeft je pokazao da se ozbiljno sprema za utakmicu sa konkurencijom. Ovaj prvi „šut“ možda strateški nije najbolje odrađen jer, iako po zakonu na to imaju pravo, Rusi su odlučili da određene popuste u veleprodaji ponude samo takozvanim velikim kupcima, ali ne i naftnim kompanijama i privatnim vlasnicima benzinskih pumpi.

Igrači različitog kalibra

Konkurencija NIS-a mora se deliti na dve grupe jer, različite su im startne pozicije pa su tako i reagovali. Dok su se domaći naftaši odmah pobunili, glasno protestvujući u javnosti i zvaničnim dopisom zahtevajući od države zaštitu od monopoloa „novog NIS-a“, čelnici ino naftnih kompanija, koji na svojim pumpama u Srbiji podmiruju oko polovine maloprodajnog tržišta derivata, izbegli su javno eksponiranje. Svoje stavove o tome da li i koliko ih NIS ugrožava, izneli su na sastanku u Ministarstvu rudarstva i energetike. U ovom resoru vlade Srbije ne žele da komentarišu novonastalu situaciju, pravdajući se time da čekaju šta će o pojeftinjenju reći Komisija za zaštitu konkurencije. To, ali i „mišljenje“ iz centrale, izgleda, čekaju i u beogradskim filijalama OMV-a, Helenik Petrola, MOL-a (ćerka firma Intermol) i Lukoila. Prve tri ino naftne kompanije u Srbiji imaju oko 150 benzniskih pumpi, Lukoil ima 180 a pored toga je privatnih još oko 600. NIS ima 474 benzinske pumpe – što znači da se gorivo u Srbiji toči na skoro 1.500 prodajnih punktova.

Stanko Šarac, vlasnik pančevačke firme Gaspetrol i jedan od aktivnijih članova Inicijativnog odbora Grupacije za promet nafte i naftnih derivata Republike Srbije, ističe da privatni naftaši traže od države da se ozbiljno pozabavi traženjem rešenja za njihov problem. I to ne kratkoročno već dugoročno jer, kako kaže:

„Ne sme nam se desiti kao u Ukrajini, da ino kompanije zatvore domaće pumpe damping cenama. Vlasnici privatnih pumpi u Srbiji su bili i još su za to da se modernizuju rafinerije Naftne industrije Srbije. Zašto da sutra, kad se otvori tržište naftnih derivata, uvozimo gorivo iz okolnih zemalja, da povećavamo kapacitet njihovih rafinerija i punimo njihov budžet kada se derivati evropskih standarda mogu proizvoditi u Pančevu.“

Podsećajući da je monopol NIS-a i uspostavljen da bi se modernizovale rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, Šarac konstatuje da je novcem obezbeđenim kroz rafinerijsku cenu prerade – koja je konstantno bila veća od cene koju naplaćuju rafinerije u drugim zemljama, NIS do sada dva puta mogao obnoviti postrojenja i otpočeti sa proizvodnjom goriva koja u potpunosti odgovaraju evropskim standardima.

Novi NIS – stara konkurencija

„Povećavanjem rafinerijske cene godišnje je obezbeđivano oko 70 miliona dolara ali, taj novac je, umesto za modernizaciju NIS-ovih rafinerija, trošen za podmirivanje gubitaka Jugopetrola i Naftagas prometa, a dobar deo je uzimala i država, za budžet. Zato sada moramo sesti za pregovarački sto“, kaže Šarac napominjući da vlasnici privatnih pumpi od države traže da se napravi nova sruktura cena naftnih derivata.

Ovaj naftaš, praveći paralelu sa cenama sirove nafte i kursom dolara danas u odnosu na 2005. godinu, kada je barel koštao oko 70 dolara, a za jednu američku novčanicu se plaćalo 67 dinara (danas je barel oko 70 dolara a prodajni kurs je nešto iznad 72 dinara), kaže da ima mesta za pojeftinjenju naftnih derivata u maloprodaji za oko 30 dinara po litru. Možda i svih 35. Privatnici se zalažu da se NIS-u smanji rafinerisjka cena, koja je sada duplo veća nego, na primer, u Nemačkoj ali da se i država odrekne dela prihoda iz naftnih derivata. Za sebe naftaši traže da im se, umesto 5 dinara po litri goriva, u novoj strukturi cena, po uzoru na EU, prizna marža od 10 - 12 dinara po litru.

Obraćajući se ministarstvu Rudarstva i energetike, Ministarstvu trgovine, turizma i usluga, Ministarstvu finansija i Privrednoj komori Republike Srbije privatni naftaši upozoravaju da na njihovih 600 pumpi radi oko 10.000 ljudi a da od njih zavisi još oko 30.000 članova porodica.

„Smatramo da je ovo poslednji trenutak da se hitno uskladi marža sa rastom navedenih troškova, da se uskladi sa okruženjem i da se zaustavi uništavanje domaćih prometnika derivata nafte“, napisali su naftaši tražeći da se spreči „novi NIS“ koji dampinškim cenama „želi preuzeti kompletno tržište derivatima nafte na nezakonit način“.

Da li je pojeftinjenje – nezakonito?

Trgovci naftnih derivata u Srbiji uputili su Komisiji za zaštitu konkurencije informaciju u kojoj traže da se ispita da li je došlo do povrede konkurencije zbog sniženja cena goriva na pumpama NIS-a.

Dijana Marković-Bajalović, predsednica ove Komisije ne spori da će se pozabaviti stanjem na tržištu naftnih derivata.

„Što se tiče samog snižavanja cene određenih naftnih derivata, gde je Uredbom utvrđena maksimalna cena, to nije sporno i NIS ima pravo to da radi, ali pod određenim uslovima to može biti povreda konkurencije“, kaže Dijana Marković-Bajalović, ističući da su uputili zahteve svim učesnicima na tržištu naftnih derivata da dostave sve neophodne podatke.

Komisija će tek po razmatranju svih ovih činjenica utvrditi da li ima elemenata za vođenje odgovarajućeg postupka protiv NIS-a. Iz ove kompanije tvrde da su, donoseći odluku o prodaji goriva po nižim cenama od maksimalno dozvoljenih, poštovali sve pravne norme Srbije, što podrazumeva i uredbu o određivanju cena goriva. Tvrdeći da NIS nije monopolista, jer u maloprodaji podmiruje tek četvrtinu tržišta, iz ove kompanije kažu da je svakom prometniku dozvoljeno da slobodno odlučuje o tome da li će pri prodaji goriva zaračunati i maksimalno dozvoljenih pet dinara po litru.

Iz NIS-a ne žele da komentarišu zašto i prema vlasnicima benzinskih pumpi ne primenjuju akciju „skidanja“ cena. Oni, doduše, podsećajući konkurenciju da se, ako im ne odgovara veleprodajna cena mogu odlučiti za uslužnu preradu, ukazuju i na to da je uvoz evrodizela slobodan. Činjenica je, takođe, da ovaj derivat, i pored toga što mu je nabavna cena u inostranstvu niža od NIS-ove, vozači tek na pojedinim pumpama mogu kupiti jeftinije od cene koju je propisala država. Ta pojeftinjenja na pumpama pojedinih naftnih kompanija uglavnom su simbolična – oko dva dinara po litru. Nije tajna da naftaši koji toče uvozni evrodizel po litri zarađuju i do 20 dinara.

Braneći se zbog tolikog ubiranja profita na evrodizelu privatnici tvrde da im zarada na ovom derivatu „pokriva“ gubitke u poslovanju jer sa maržom od pet dinara ne mogu biti profitabilni. I, tu se vrzino kolo zatvara.

Meka liberalizacija ili ...?

NIS planira da sadašnju proizvodnju 25.000 tona evrodizela mesečno poveća toliko da može podmiriti 50 % srpskog tržišta. Ponosno ističu da im kvalitet ne zaostaje za uvoznim i da ga kontroliše i preporučuje Mercedes Benc.

„Kad bude završena modernizacija rafinerije u Pančevu i kompleks za hidrokreking, biće to najsavršenije postrojenje u regionu. Proizvodićemo gorivo koje odgovara evropskim standardima,“ kažu u NIS-u.

Dok se to ne desi na tržištu Srbije i neće biti prave konkurencije. Ostaje da se vidi kako će Vlada Srbije, kao manjinski akcionar u NIS-u, rešiti obavezu otvaranja tržišta naftnih derivata, na šta Srbiju opominju i CEFTA i započeti proces priprema za priključenje EU. Ako u Vladi Srbije ne bude sluha za poruku iz Gazpromnjefta o „mekoj liberalizaciji“ teško će se ostvariti obećanje Rusa da će od NIS-a napraviti regionalnog lidera.

Otvaranje tržišta posebno čekaju ino kompanije, koje imaju svoje rafinerije u Austriji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj... I privatnicima je ovo dobra lekcija. Osetivši se ugroženima počeli su da se udružuju, ne bi li tako efikasnije preživeli predstojeći derbi. Pri tome, njihovo zalaganje za modernizacijom domaće rafinerije nije samo patriotski čin. Od postojećih 1.500 benzinskih pumpi mnoge su prekobrojne ili na granici rentabilnosti. Ako umesto protivnika sebi od NIS-a naprave poslovnog partnera svi oni imaju mnogo više šanse da prežive.