UKRAJINA I DALJE PRETNJA ZA TRANZIT RUSKOG GASA

Stabilnost tranzita ruskog gasa preko teritorije Ukrajine i dalje izaziva zabrinutost evropskih korisnika, a među njima i Srbije, ističe dnevnik „Vremja novostei“ u tekstu koji prenose srpske agencije. U osvrtu na jučerašnje razgovore generalnog direktora „Srbijagasa“ Dušana Bajatovića i predstavnika „Gasproma“ u Moskvi, oko finalizacije projekta međunarodnog gasovoda Južni tok ruski list navodi da bi u zoni najvećeg rizika, ukoliko kao i prošle zime ponovo izbije rusko-ukrajinski gasni sukob, mogle da se nađu osim Srbije i druge balkanske zemlje, ali i Slovačka, jer praktično nemaju druge izvore snabdevanja gasom osim tranzitnog toka preko ukrajinske teritorije.

Od Ukrajine sve zavisi

Balkanske zemlje i Slovačka pokušavaju, s obzirom na nedostatak vremena za realizaciju infrastrukturnih projekata koji bi osigurali njihovu energetsku bezbednost, da se unapred dogovore o uslovima dobijanja pomoći od suseda u slučaju ponavljanja krizne situacije.

Bajatović je, kako podseća moskovski list, početkom ove sedmice najavio da će 6. avgusta u Beču biti održani pregovori između njegove kompanije, „Gasproma“ i nemačkog „Eon rurgasa“ o izgradnji skladišta gasa u Mađarskoj za potrebe srpskog tržišta.

-Strateški podaci iz različitih izvora ukazuju na to da može doći do problema u rusko-ukrajinskim odnosima - citira „Vremja novostei“ reči Bajatovića koji je juče, posle pregovora u Moskvi izjavio da će registracija zajedničkog preduzeća za izgradnju gasovoda Južni tok kroz Srbiju biti gotova najkasnije do 15. septembra. U izjavi za agencije Bajatović je istakao da je sa predstavnicima „Gasproma“ vodio tehničke razgovore o registraciji zajedničke firme u Švajcarskoj, kao i da će firma nositi naziv „Južni tok Srbija“.

- Neposredno smo razmatrali pitanja troškova izrade studije izvodljivosti u Srbiji, koju bi trebalo da vodi zajednička ekipa "Gasproma" i "Srbijagasa", obim i način funkcionisanja firme u Švajcarskoj i eventualno osnivanje ćerke firme u Srbiji koja bi trebalo da se bavi tehničkim pitanjima – rekao je Bajatović precizirajući da bi se ćerka firma u Srbiji bavila pitanjima kao što su trase gasovoda, pribavljanje dozvola za izgradnju i obavljanje delatnosti, kako to nalažu srpski zakoni.

Bajatović je posle razgovora u moskvi rekao i da će biti formiran bord direktora i zajednički upravni odbor firme, naglasivši da firma neće biti velikog obima u početku, do donošenja konačne investicione odluke.

- To je zbirna odluka o ulasku u projekat Južni tok i trebalo bi da bude doneta najkasnije u junu iduće godine, uz saglasnost svih partnera u projektu Južni tok. Ono što nama može biti interesantno zbog ukupnih kapaciteta Južnog toka kroz Srbiju jeste što se u ovom momentu, mimo praktično završenih razgovora s predstavnicima Italije, Grčke, Bugarske i Mađarske, uključujući tu i Srbiju, vode završni razgovori sa predstavnicima Austrije i Slovenije, što bi trebalo da bude i konačan fond zemalja koje učestvuju u projektu Južni tok - zaključio je Bajatović.

Goruće pitanje – predstojeća zima

Govoreći o obezbeđivanju gasa za narednu grejnu sezonu Bajatović je za ruske medije izjavio da se nastavlja upumpavanje milion kubnih metara gasa dnevno u podzemno skladište „Banatski dvor“ u Srbiji.

„Vremja novostei“ pišu da trenutni kapaciteti podzemnog skladišta gasa „Banatski dvor“ ne dozvoljavaju Beogradu da računa na to da će zemlja bezbolno podneti prekid uvoza ruskog gasa i ističu značaj dogovor sa „Gaspromom“ o proširenju kapaciteta skladišta na 800 miliona do milijardu kubnih metara aktivnog gasa još nije prešao u stadijum realizacije. to, kako kažu, zahteva period od barem još dve do tri godine.

U takvim okolnostima, imati rezerve „za svaki slučaj“ u mađarskim skladištima koja kontroliše „Eon rurgas“, to je jedina realna šansa da „Srbijagas“ umanji rizike u predstojećoj grejnoj sezoni, konstatuje „Vremja novostei“. List ocenjuje da nemačka kompanija ima tehničke mogućnosti za ukazivanje pomoći balkanskim zemljama posredstvom mađarskih skladišta gasa.

U januaru 2009. godine, nekoliko dana nakon prekida tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu, „Eon rurgas“ je uspeo da organizuje nevelike isporuke Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Slovačkoj. Od zemalja Evropske unije koje su se zimus našle u teškoj situaciji, samo Bugarska nije dobila pomoć zbog nepostojanja tehničkih mogućnosti. Srbija je tada dnevno dobijala jedan do dva miliona kubnih metara gasa od šest do osam miliona kubnih metara neophodnih u standardnim uslovima. Sigurno će i sada biti reč o takvom obimu isporuka ako ponovo dođe do problema u Ukrajini, navodi dalje „Vremja novostei“.

Kad je krajem januara rešen problem tranzita, Hrvatska i Slovačka su, uplašene strašnim iskustvom, potpisale sporazume sa „Eon rurgasom“. Hrvatska nacionalna gasna kompanija „Plinakro“ i mađarska FGSZ (deo „Eona“) potpisale su, takođe, sporazum o povezivanju svojih gasovoda do kraja 2010. Vrednost hrvatsko-mađarske investicija u projekat nove spojnice, dužine oko 300 kilometara i propusnog kapaciteta do 6,5 milijardi kubnih metara gasa, procenjena je na 395 miliona evra. Očekuje se, kako ističe „Vremja novostei“, da će taj cevovod biti garancija energetske bezbednosti Hrvatske, a kasnije se može upotrebiti i za isporuke gasa u suprotnom smeru na mađarsko tržište. Na jadranskoj obali Hrvatske se, naime, uz učešće „Eon rurgasa“, projektuje terminal za prijem tečnog prirodnog gasa, čiji kapacitet će u celini pokrivati potrebe hrvatskih potrošača.

Slovačka kompanija SSP, čijih 49 odsto pripada konzorcijumu „Eon rurgasa“ i GDF-a Suec, krenula je drugim putem, potpisavši sa nemačkim akcionarom desetogodišnji ugovor o isporukama do 500 miliona kubnih metara gasa godišnje, a ugovor će važiti ne samo u slučaju prekida isporuka ruskog gasa, već i u normalnim okolnostima, zaključuje ruski list.