TADIĆEVO OBEĆANJE RUSIMA
Današnje davanje saglasnosti srpske vlade na energetski aranžman treba da posluži kao dodatna garancija ruskom partneru da će gasovod Južni tok ipak biti gradjen kroz Srbiju, iako krivicom srpske strane ovaj posao kasni
Rusi su tražili da predsednik Boris Tadić pre izbora da garanciju da će na prvoj sednici novoformiranog srpskog parlamenta biti ratifikovan međudržavni energetski aranžman između Srbije i Gazproma.
Zato će ministri s partijskim knjižicama DS-a i G17 plus na današnjoj sednici Vlade Srbije glasati za usvajanje Predloga zakona o ratifikaciji energetskog sporazuma Srbije i Rusije, mada su to ovoga proleća dva puta odbijali. Time se obezbedjuje da Predlog bude na dnevnom redu prve sednice novoformiranog srpskog parlamenta. I biće usvojen, kako je Rusima obećao predsednik Srbije Boris Tadić.
Preventiva od Dinkića
"Ovo je Rusima neophodno kako bi se odagnala sumnja da će lider G17 plus Mlađan Dinkić, bez obzira na rezultate izbora, i dalje praviti probleme oko aranžmana sa Gazpromom, odnosno, oko naftnog dela ovog sporazuma, po kom će Gazpromnjeftu 51 odsto Naftne industrije Srbije AD biti prodato za 400 miliona evra i s obavezom da investira najmanje 500 miliona evra", kaže izvor Balkanmagazina iz Naftne industrije Srbije AD.
Aktuelni ministar ekonomije i regionalnog razvoja ovih dana je, inače, najavio kako će on lično posle izbora pregovarati sa Gazpromnjeftom, oko prodaje NIS-a ovoj ruskoj kompaniji.
U NIS-u, međutim, kažu da je dobro što će Tadić ispuniti obećanje koje je dao Moskvi oko aranžmana sa Gazpromom s obzirom da je krajnje neizvesno koliko će vremena biti potrebno za formiranje parlamenta i nove vlade. Svi sagovornici Balkanmagazina iz NIS-a i Srbijagasa uvereni su da ni eventualna svađa donedavnih koalicionih partnera na današnjoj sednici Vlade Srbije, zbog Sporazuma o stabilizaciji i priduživanju EU, neće sprečiti davanje Vladinog "zelenog svetla" ratifikaciji aranžmana s Rusijom.
Uostalom, i odlazeći premijer Vojislav Koštunica je posle jučerašnjeg sastanka sa Konstantinom Kosačovim, predsednikom Odbora za spoljne poslove Državne dume Ruske Federacije, istakao da je od izuzetne važnosti da Vlada Srbije potvrdi energetski sporazum koji je potpisan 25. januara u Moskvi.
"Energetski sporazum Srbije sa Rusijom ima strateški značaj za Srbiju i važan je za dalji ekonomski i privredni napredak zemlje", rekao je Koštunica.
Ukrcavanje na ovaj "poslednji voz" može ipak da posluži samo kao svojevrsna garancija Rusima da se projekat gradnje gasovoda Južni tok kroz Srbiju nastavlja. Jer, 25. maja neće biti formirana zajednička srpsko-ruska kompanija, kao što je planirano dinamikom koja je zacrtana u prethodnim dokumentima potpisanim sa Rusima.
"Sada već uopšte nije izvodljivo da 25. maja bude formirana zajednička firma Srbijagasa sa Gazpromom, koja bi se bavila pripremama i projektovanjem gradnje gasovoda Južni tok kroz Srbiju. Ipak, ovo je najneutralniji momenat da svi relevantni politički faktori u Srbiji, ruskom partneru pokažu da su svesni toga da je gasni aranžman strateški važan za rešavanje snabdevanja Srbije prirodnim gasom u narednih nekoliko decenija", kaže direktor Srbijagasa Saša Ilić za Balkanmagazin.
Verovanje u rusko strpljenje
Napominjući da bi sigurno za dalju realizaciju izgradnje gasovoda Južni tok bilo bolje da je sadašnji saziv Skupštine Srbije ratifikovao ovaj sporazum, Ilić uverava da "osnivanje zajedničke kompanije nije dovedeno u pitanje".
Sada ostaje nada da Rusi neće praviti probleme zbog toga što je sporazumom koji je Ilić potpisao 25. februara sa Aleksejem Milerom, predsednikom Upravnog odbora Gasproma, predviđeno da se najkasnije u roku od 90 dana formira rusko-srpsko preduzeće. Dogovorenom dinamikom je predviđeno da posle osnivanja preduzeća predstoji 18 meseci za izradu tehničko-ekonomskog elaborata za izgradnju gasovoda a potom je zacrtano da počne izgradnja.
"Dobro je što su nadležni u Srbij shvatili da nije dovoljno da se u Kragujevcu izgradi fabrika automobila jer je toj fabrici neophodna energija kako bi radila i proizvodila", navodi Ilić, podsećajući da sa sadašnjim mogućnostima dotoka prirodnog gasa nema šanse da se, na primer fabrici izgrađenoj u Užicu, isporučuju dovoljne količine.
Komentarišući najave iz Bukurešta da će Rumunija predložiti Gazpromu da gasovod Južni tok, ipak, prođe kroz ovu zemlju, a ne kroz Srbiju, Ilić kaže:
"Kroz Srbiju će ići regionalni tranzitni gasovod ka Evropi. Nije isključeno da se Gazprom odluči da iz Bugarske ka Rumuniji, do njihovog loklnog sistema gasovoda, 'pruži' priključni gasovod kako bi ovu zemlju snabdevao dovoljnim količinama gasa. Ne treba zaboraviti da je Rumunija veliki potrošač ovog energenta. Ali, to ne znači da će se Rusi sad predomisliti što se tiče trase kroz Srbiju", kaže Ilić podsećajući da je italijanski partner Gazproma, Eni na početku bio za to da Južni tok ide kroz Rumuniju a ne kroz Srbiju ali da su se Rusi odlučili za pravac kroz našu zemlju.
