SVET SE BOJI SKUPE NAFTE
Od početka godine nafta je poskupela za oko 60 posto a različite su prognoze daljeg kretanja cena. Rastu strahovanja od inflacije i ugrožavanja oporavka svetske privrede. Političari i američki regulatori spremaju se da gone špekulante.
Cene nafte ponovo su naglo krenule na gore i svet počinje da se boji da to krhka privreda, koja tek počinje da se oporavlja, neće izdržati. Svima je još u svežem pamćenju kako je lane preskupa nafta doprinela kolapsu svetske ekonomije.
Berza u Njujorku
Cena američke lake nafte porasla je od januara ove godine dosad za oko 60 posto, ove nedelje je prekoračila i 73 dolara za barel, da bi se juče vratila malo unazad zbog rasta dolara i povećanih zaliha nafte u SAD. Dalji rast bi, medjutim, prema nekim stručnjacima, mogao štetiti ekonomiji i, kako je to u The Financial Timesu rekao glavni ekonom Medjunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Biroli, "udaviti oživljavanje koje samo što je počelo". Posebno su pri tome jaka strahovanja od visoke inflacije koju bi mogao izazvati rast cena nafte.
Analitičari, uglavnom, ne isključuju dalje poskupljenje nafte ali su veoma nejedinstveni u predvidjanjima. Na primer, prema tzv tehničkoj analizi Barclays Capitala, nafta bi već ubrzo bila stabilno iznad 75 dolara za barel.
"Postoji mnoštvo razloga zašto treba računati s padom cena nafte", tvrdi nasuprot tome Peter Bretel, šef konsultantske firme Cameron Hanover. Jači dolar i pad indeksa deonica na berzama, prema njemu, vode pojeftinjenju nafte.
"Tržište sada ne zanimaju fundamenti", smatra analitičar nemačke Commerzbank Eugen Weinberg. "Nafta može ubrzo skočiti na 80 dolara ali može se strmoglaviti ponovo na 50 dolara", tvrdi on.
Na tržištu sada postoji višak ponude nafte koji obično gura na dole cenu. Prema podacima agencije Bloomberg, poslednjih dana svetska dnevna produkcija nafte iznosila je prosečno oko 84,3 miliona barela, a tražnja 82,7 miliona.
Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) na svom narednom zasedanju, 9. septembra u Beču, neće, kako se predvidja, dirati u važeće prozvodne kvote. Kuvajtski ministar nafte šeik Ahmad Abdallah Sabah isključio je da bi OPEC, na koji otpada trećina svetske produkcije, ali koji drži lavovski deo tržišnih viškova nafte, mogao dalje snižavati produkciju kako bi gurao cene na gore. "Sadašnje cene su za Kuvajt, i ne samo za Kuvajt, sasvim primerene", izjavio je on juče agenciji KUNA.
OPEC je lane snizio kvotu dnevne produkcije za 4,2 miliona barela, na sadašnjih 24,8 miliona dnevno. No, kvota se ne pridržavaju svi članovi kartela, neki ih čak osetno prebacuju...
Cene nafte su tako opet na klackalici što se nikako ne svidja svetskim liderima koji su se prošlog meseca na skupu G-8 u Italiji složili oko potrebe jače regulacije tržišta energije. A i američki regulator najavljuje da će ograničiti trgovanje sa terminskim ugovorima za naftu.
Ti koraci su, prema Birolu, dobri, mada su ustvari uzaludni jer ne mogu dovesti do osetnijeg i trajnijeg sniženja cena. Problem, ukazuje on, treba tražiti drugde.
"Ukoliko budu padale i dalje investicije u eksploatacione kapacitete, kako se to dogadjalo poslednjih meseci, možemo se u narednih nekoliko godina naći u velikim teškoćama", zaključuje Birol. U tom grmu leži zec i to tržište oseća.
