SOČI – PREKRETNICA ZA JUŽNI TOK

Gasprom će danas, na gasnom samitu u Sočiju potpisati sporazume o studiji o izvodljivosti i izgradnji gasovoda Južni tok sa bugarskim energetskim holdingom, italijanskom kompanijom ENI, grčkom kompanijom DESFA i Javnim preduzećem Srbijagas. Takva dokumenta Rusi su već potpisali sa sa Mađarskom, a pri kraju su i razgovori sa Austrijom.

Trasa Južnog toka, prema Gaspromu, biće duga oko 450 kilometara kroz Srbiju

Ova dokumenta predstavljaju dodatnu potvrdu da će gasovod Južni tok, uprkos svim osporavanjima i negativnim kampanjama konkurencije, zaista biti izgrađen onako kako je planirano, tako da njime prirodni gas početkom 2016. godine „poteče“ od ruske luke Novorosijsk, preko dna Crnog mora do bugarske luke Varna, gde će se granati tako da jedan krak preko Srbije (450 kilometara) i Mađarske ide do Austrije i Italije. Drugi krak gasovoda do Italije će ići teritorijom Grčke i Jadranskog mora. Studija izvodljivosti za projekat Južni tok treba da bude završena do kraja ove godine. Deo gasovoda po dnu Crnog mora biće dug oko 900 kilometara, a cevi će biti postavljene na maksimalnoj dubini većoj od 2.000 metara. Još nije precizirano ali, umesto prvobitno predviđenog kapaciteta od 31 milijarde metara gubnih gasovod će biti kapaciteta od 47, možda i 48 milijardi kubika.


Nema ni mesec dana kako je u Blicu objavljeno (25.4.2009.) da "Južni tok"
zaobilazi Srbiju uz mapu koja to "dokazuje"

Potpisivanje aneksa pa izrada detaljne studije

„Praktično, sve zemlje koje su predviđene da budu na trasi Južnog toka će sutra imati potpisane ugovore. Ovo treba shvatiti kao napredak u priči i garanciju da će Južni tok biti završen onako kako je predviđeno, do 31. decembra 2015. godine“, izjavio je juče, optimistički Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa agenciji Fonet.

Ruska agencija Itar – Tas komentariše da se Srbija nada da će ovim sporazumom sa Gaspromom biti povećan obim tranzita gasa preko njene teritorije, sa prvobitno planiranih 10 milijardi kubnih metara na najmanje 21,4 milijarde kubika godišnje. Taj dokument će postati osnova za formiranje zajedničkog preduzeća Gasproma i Srbijagasa čije će sedište biti u Švajcarskoj. Gasprom će imati 51 odsto udela u tom zajedničkom preduzeću, a Srbijagas 49 odsto. Zajedničko preduzeće će do septembra ove godine uraditi studiju o izvodljivosti i precizirati trasu gasovoda na teritoriji Srbije. Rok za okončanje studija za čitav projekat ovog gasovoda je kraj juna 2010. godine.

Na jučerašnjoj sednici Vlade Srbije usvojen je predlog osnovnog sporazuma, koji će Bajatović potpisati sa predstavnicima Gasproma.

„Usvojeni su i pojedini aneksi, koji se odnose na strategiju preduzeća i obaveze menadžmenta“, precizira Bajatović, napominjući da “dodatnu potvrdu da će Južni tok biti izgrađen predstavlja i činjenica da će u Sočiju gasne kompanije Rusije i Italije potpisati Drugi aneks sporazuma.“

(foto: RIA Novosti)

Kakva će biti uloga Italijana

Skupu u Sočiju će prisustvovati italijanski premijer Silvio Berluskoni i predsednik ruske vlade Vladimir Putin. RIA Novosti izveštavaju da će dokument biti potpisan posle susreta Putina i Berluskonija. Dva premijera će razgovarati o bilateralnoj trgovinsko - ekonomskoj saradnji, s akcentom na energetskoj sferi. Berluskoni i Putin su, inače, dogovorili ovu gasnu simbiozu ENI-ja i Gasproma, a sada svojim učešćem treba da garantuju efikasniju realizaciju izgradnje gasovoda Južni tok. Berluskoni će se, osim sa Putinom, sastati i sa predsednikom Rusije Dmitrijem Medvedevim.

Sada ostaje da se vidi pod kojim uslovima će Gasprom i ENI prodavati gas trećim zemljama. Analitičari agencije Itar - tas ističu da je ovo jedna od glavnih nepoznanica projekta Južni tok. Sada Eni, pod pritiscima iz evropskih zemalja pokušava da „izboksuje“ pravo da prodaje gas u zemljama kroz koje će prolaziti gasovod a ne samo da prodaje gas iz Južnog toka i da rukovodi deonicom ovog gasovoda u Italiji. Gasprom, naime, nudi partneru samo pravo da isporučuje gas potrošačima u Italiji i učestvuje u upravljanju gasovodom. Mada je situacija zaoštrena, iz italijanske vlade najavljuju da će ugovor Gasproma i Enija biti potpisan do 16. maja. U to, doduše, ne treba sumnjati jer Italija u ceo projekat ne bi ni ulazila da ima alternativu za Južni tok. Rusi su toga svesni i neće da prave ustupke.

To su, zapravo, momenti koji bi mogli biti „kamen spoticanja“, poput onoga kada je Gasprom insistirao da sporazum o gradnji gasovoda Južni tok preko Bugarske potpiše s Overgasom, kompanijom u kojoj je ruski Gasprom većinski vlasnik, umesto s državnom kompanijom Bulgargas. Bugari nisu pristali, insistirajući da se poštuje međudržavni sporazum o gradnji gasovoda, kojim je precizirano da u gradnji učestvuju državne kompanije. I, sada će ugovor biti potpisan sa Bugarskim energetskim holdingom – Bulgargas.

Zanimljivo je da moskovski dnevnik Komersant u utorak navodi, pozivajući se na nezvanične izvore u ruskoj vladi, da Gasprom i ENI još nisu rešili nesuglasice, među kojima su podela dobiti i mehanizam upravljanja zajedničkim preduzećem za Južni tok. Ukoliko se ne usaglase 15. maja će biti potpisan još jedan prelazni dokument o tom projektu.

„Rusija i Italija će potpisati drugi aneks Memoranduma o uzajamnom razumevanju između Gasproma i kompanije ENI, od 23. juna 2007. godine, o daljim koracima u realizaciji projekta Južni tok. Vlada Rusije smatra taj dokument značajnim korakom na putu ka finalizaciji korporativnih odnosa i značajnim elementom procesa izgradnje ovog gasovoda“, kaže Dmitrij Peskov portparol ruskog premijera, ne navodeći detalje dokumenta.

Povećanje količina kroz Južni tok

Međuvladini sporazumi sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom i Grčkom o izgradnji kopnenog dela gasovoda potpisani su 2008. Prvobitno je bilo predviđeno da protočni kapacitet "Južnog toka" bude oko 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a cena projekta oko 20 milijardi dolara, ali bi to moglo da se dramatično poveća potpisivanjem sporazuma u Sočiju, ukazao je Itar-Tas. Aleksandar Medvedev, drugi čovek Gazproma je prilikom svoje ovogodišnje posete Beogradu rekao da „postoji mogućnost povećanja kapaciteta gasovoda sa 31 na 47 milijardi kubnih metara gasa godišnje“.

„U to da takva mogućnost zaista postoji niko više ne sumnja. Imali smo sastanak sa partnerima iz kompanije ENI i oni su sa entuzijazmom prihvatili ovu ideju, tako da se sada obavlja korekcija delova ugovora vezanih za podvodne delove trase gasovoda“, rekao je Medvedev.

Konkurentski gasovod

Najveći konkurent ruskom projektu je gasovod Nabuko koji bi, po zamisli evropskih zvaničnika, transportovao gas iz kaspijskog regiona u Evropu, zaobilazeći teritoriju Rusije. Ruski projekat za sada, međutim, napreduje brže, jer učesnici u Nabuku imaju problema sa sklapanjem ugovora sa proizvođačima gasa. Ali, osporavanja i glasno izrečene sumnje da će Gasprom uopšte izgraditi Južni tok čuju se od prvih dana kada je iz Moskve lansirana priča o ovom tranzitnom pravcu za gas. Pandam gasovodu Južni tok je gasovo Nabuko.

Zemlje EU i dalje - bezuspešno pokušavaju da ubede Uzbekistan, Kazahstan i Turkmenistan da svoj gas namene punjenju Nabuko gasovoda čija početna cena je 7,9 milijardi evra. Nabuko je planiran kao gasovod dug 3.300 kilometara, sa kapacitetom od 26 do 32 milijarde kubnih metara godišnjeg protoko a i njime bi se gasom snabdevale, pre svega, Nemačka i Austrija.

Ne samo ruski već i zapadni analitičari skloni su da kažu da je Nabuko, ipak, politički projekat, čiji prevashodni zadatak je smanjenje energetske zavisnosti Evrope od ruskog gasa. Lideri Uzbekistana, Kazahstana i Turkmenistana odbili su prošle nedelje da učestvuju na gasnom samitu u Pragu. Simbolično nazvan „Novi put svile“ ovaj skup je razmatrao mogućnosti izgradnje Nabuko gasovoda. Sve nade sada su uperene u Tursku. Ova zemlja, Azerbejdžan i Gruzija su potpisale zajedničku deklaraciju o učešću u projektu Nabuko a tu je i Iran, sa kojim EU treba da pregovara oko eventualnog ulaska u Nabuko.

U Briselu se nadaju da će, ukoliko se sporazum sa Turskom ostvari, izgradnja gasovoda Nabuko početi 2011. a da će 2014. godine biti završena prva faza, čiji je kapacitet 8 milijardi kubika. Za to su, međutim, male šanse jer Turska ucenjuje Brisel, tražeći da bude primljena u EU. Konkretno, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi izričito su protiv toga da Turska postane punopravna članica EU.

Ruski Komersant otkriva da Moskva koristi priliku i da je turski premijer Tijap Erdogan pozvan da 16. maja dođe u Moskvu, gde će sa Putinom razgovarati o realizaciji projekata Plavi tok 2 i Južni tok.

Ostaje da se vidi koji će potez sada povući SAD jer, Americi se nikako ne sviđa da Rusija zadrži i pojača kontrolu nad gasovodima koji plavi energent transportuju iz Kaspijskog regiona ka Evropi.