Naftni projekti u Norveškoj u punom zamahu
Uprkos prošlogodišnjim najavama da teži ka neto nultoj emisiji ugljenika do 2050. godine, Norveška najavljuje da će u punom zamahu nastaviti da razvija naftne projekte tokom narednih decenija. Kritičari ocenjuju da razmatranje drugog puta može ozbiljno da ugrozi nacionalni plan o maksimiziranju udela nisko-ugljenične energije, ali je sa druge strane jednako snažna činjenica da je eksploatacija i izvoz nafte osnov što Norveška raspolaže najvećim državnim fondom bogatstva na svetu, vrednim 1,13 biliona evra. (Foto: Equinor)
Za razliku od susedne Danske koja planira da okonča sve aktivnosti na Severnom moru do 2050. godine, Norveška, najveći proizvođač nafte u Zapadnoj Evropi, nastavlja da nudi ugovore o istraživanju i proizvodnji vodećim kompanijama, jer namerava da dalje jača svoju već dobro razvijenu naftnu industriju.
U nedavno objavljenom zvaničnom dokumentu o energetskoj orijentaciji te zemlje, ministarka nafte i energetike Tina Bru je navela da je „glavni cilj vladine politike da dugoročno olakša profitabilnu proizvodnju u naftnoj i gasnoj industriji, postavljen na čvrstim osnovama“.
Prošle nedelje su norveške naftne kompanije najavile da će razviti četiri nova izvora nafte i gasa, po ceni od 1,69 milijardi dolara, kako bi povećale proizvodnju na postojećim naftnim poljima u zemlji.
Norveške naftne kompanije najavljuju razvoj četiri nova izvora nafte i gasa u zemlji. (Izvor: Equinor)
Norveške naftne i gasne kompanije Ekvinor (Equinor) i Aker BP se nadaju da će iskoristiti preostale nacionalne naftne resurse dok je potražnja na visokom nivou, jer je i nakon pola veka proizvodnje, ostalo neiskorišćeno oko polovine rezervi nafte u zemlji.
Projekt Kristin South, koji uključuje nove izvore nafte Lavrans i Kristin Q, čeka odobrenje resornog ministartsva, a predviđa se da će tokom životnog veka polja dobiti 58,2 miliona barela ekvivalenta nafte, preneo je OilPrice.
Ekvinor će upravljati poljem Kristin, s tim da Petoro, još jedna norveška kompanija, uz italijansku Eni i francusku TotalEnergies imaju udela u ovom projektu, dok se početak proizvodnje najavljuje za period između 2024. i 2025. godine.
Tek koji dan ranije, Norveška je izdala dozvole za sedam energetskih kompanija, i to četiri za istraživanja u Norveškom moru i tri u Barencovom moru, u pograničnim arktičkim oblastima.
U Norveškoj je oko 200.000 radnih mesta povezano sa nafno-gasnim sektorom. (Izvor: Equinor)
Ekonomska stabilnost
Jedan od ključnih izazova za Ministarstvo nafte i energetike Norveške odnosi se na održavanje stabilne zaposlenosti, imajući u vidu to da je oko 200.000 radnih mesta trenutno direktno i indirektno uključeno u nafno-gasni sektor.
Ocenjuje se takođe da je crno zlato razlog što 5,4 miliona stanovnika Norveške danas raspolaže državnim fondom bogatstva, vrednim 1,13 biliona evra, koji je i najveći u svetu.
Iako Norveška prednjači u korišćenju zelene energije na nacionalnom nivou, mnogi kritikuju to što je veliki izvoznik nafte, jer to nikako nije prihvatljiva opcija za nacionalni ili globalno definisan cilj o potrebi drastičnog smanjenja emisija ugljenika.
Dok lideri ostalih razvijenih država sve glasnije govore o „zelenoj tranziciji“, nije ostalo neprimećeno da se Norveška i dalje u velikoj meri oslanja na prihode od nafte i gasa, uprkos tome što na nacionalnom nivou pokušava da se u najvećoj meri preusmeri na obnovljive izvore energije.
Norveška želi da u energetski sistem uvede dovoljne količine obnovljive energije što bi omogućilo smanjenje
emisije ugljenika pri proizvodnji fosilnih goriva. (Izvor: Equinor)
Sa druge strane, ambiciozni norveški ciljevi o smanjenju emisije ugljenika ne uzimaju u obzir emisije nafte i gasa kroz prodaju drugim zemljama, što ipak znači da bi ta zemlja na nacionalnom nivou mogla postići neto nula emisija bez smanjenja proizvodnje fosilnih goriva.
Kopredsednica organizacije Rimski klub (The Club of Rome) Sandrin Dikson-Dekliv (Sandrine Dixon-Decleve) se ipak nada da će Norveška zauzeti jasan kurs i u potpunosti krenuti put energetske tranzicije, a ne u suprotnom pravcu, koji prema njenoj oceni znači nazadovanje uzrokovano lagodnom pozicijom zbog prirodnih resursa kojim zemlja raspolaže.
“Razmatranje drugog puta ozbiljno će poljuljati sve prisutniji globalni politički pravac kojim se pravi otklon od našeg energetskog sistema baziranog na fosilnim energetskim resursima, na putu ka nisko-ugljeničnoj energiji“, rekla je Dikson-Dekliv za francuski portal Sustainability Times.
Norveška dosta ulaže u priobalni vetar, vodonik i elektrifikaciju kako bi postigla punu dekarbonizaciju i stvorila balans sa proizvodnjom fosilnih goriva. (Izvor: Equinor)
Energetska perspektiva
Norveška tvrdi da proizvodi možda i najzeleniju naftu na svetu, delimično zahvaljujući sistemu koji povezuje priobalne platforme sa kopnenom električnom mrežom, što omogućava da se izbegne upotreba generatora na dizel gorivo.
Pored toga, Norveška dosta ulaže u priobalni vetar, vodonik i elektrifikaciju kako bi postigla punu dekarbonizaciju u skladu sa Pariskim sporazumom i izbalansirala proizvodnju nafte i gasa.
Međutim, ima i onih koji smatraju da je pred Norveškom prilično dugačak put kako bi došla u poziciju da zaista proizvodi klimatski održiviju naftu kroz projekte u kojima se primenjuje tehnologija prikupljanja i skladištenja ugljenika, uključujući i projekte koji se odnose na vodonik.
Ne treba ipak zanemariti ni to da bi bez mogućnosti korišćenja obnovljive energije po nižoj ceni, operatori mogli biti prisiljeni da ranije zatvore naftna polja zbog rasta troškova koji se odnose na štetne emisije.
Pitanje koje se na kraju nameće je da li je Norveška u stanju da u energetski sistem uvede dovoljne količine obnovljive energije koje bi omogućile da se produži trajanje veoma razvijene naftne industrije i istovremeno ostvare prilično ambiciozni ciljevi u pogledu smanjenja emisija ugljenika.
