RUSI TRAŽE NAFTU U REPUBLICI SRPSKOJ

Ruske firme, Gazpromnjeft i Zarubežnjeft će preko svojih kompanija u Srbiji i Republici Srpskoj istraživati i eksploatisati sirovu naftu na području Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske. Aranžman je napravljen na osnovu istraživanja koja su rađena pre 20 do 30 godina a koja su tada pokazala da postoje određene količine sirove nafte na ovim prostorima.

Predstavnici Naftne industrije Srbije (čiji je većinski vlasnik Gazpromnjeft, ćerka ruskog Gazproma) i Naftegazinkor (Zarubežneft), koja je većinski vlasnik Rafinerije nafte u Brodu juče su u Banjaluci, potpisivanjem memoranduma ozvaničili osnivanje zajedničkog preduzeća za istraživanje i eksploataciju ugljovodoničnih sirovina, odnosno, sirove nafte i prirodnog gasa u Republici Srpskoj. Svoje potpise na ovaj dokument stavili su Kiril Kravčenko, zamenik predsednika UO Gazpromnjefta i generalni direktor NIS-a i Jurij Belov, opunomoćeni predstavnik Naftegazinkor.

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik najavio je da bi saradnja sa Gazpromom mogla biti konkretizovana dogovorom oko izgradnje kraka gasovoda Južni tok.

„Krajem augusta biće moguće raditi na protokolu, koji bi potvrdio moguću saradnju s Gaspromom oko izgradnje gasovoda“, rekao je Dodik.

Juče je, takođe, u Rafineriji nafte u Brodu otvorena najmoderna laboratorija za naftne derivate na Balkanu. Ne krijući zadovoljstvo zbog rekonstrukcije Rafinerije nafte u Brodu i ove laboratorije, Dodik je rekao da je to "još jedan dokaz ozbiljne namere Zarubežnefta da svoje proizvode usaglasi sa evropskim standardima".

„Rekonstrukcijom je predviđeno da se kapacitet, od početne prerade milion tona nafte, poveća do 4,2 miliona tona godišnje. Ovo treba da bude dovoljan razlog da organi BiH još neko vreme dozvole promet naftnim derivatima sadašnjeg kvaliteta“, rekao je Dodik.

Ruski vlasnici najavljuju da će, kako bi dostigli ovaj kapacitet i evropski kvalitet goriva, do 2015. godine u Rafineriju nafte Brod uložiti 500 miliona evra.

Prema preliminarnim procenama geoloških rezervi na teritoriji Republike Srpske ima oko 50 miliona tona „crnog zlata“ koje se može eksploatisati. U prvoj fazi će u geološko-istraživačke radove, koji će startovati iduće godine, biti uloženo oko 20 miliona dolara. Vrednost celog projekta je od 130 do 150 miliona dolara. Ako rezultati budu uspešni NIS i Naftegazinkor nameravaju da podnesu zahtev organima Republike Srpske za izdavanje koncesije za eksploataciju nafte i gasa, koja bi mogla da počne već 2014. godine. Za sada se govori o tome da bi maksimalno moguća proizvodnja, do milion tona ekvivalentne nafte godišnje, mogla biti dostignuta do 2020. godine.

Pre davanja koncesije neophodno je da se uradi zajednička studija a u međuvremenu će biti dogovarani uslovi za njeno davanje.

“Ukoliko istraživanja potvrde da nalazište raspolaže sa određenim količinama nafte, logično je da posle toga usledi zahtev za eksploataciju. Vlada RS biće spremna da dodeli koncesiju u roku od mesec dana od podnošenja zahteva. Republika Srpska bi mogla da bude jedno od važnih mesta za energetsku stabilnost, ne samo tog prostora, već čitavog regiona“, kaže premijer RS Milorad Dodik, napominjući da bi „voleo da je postignuto zajedničko rešenje i s Federacijom BiH, jer je moguće da na prostoru entiteta koji je u dodiru s ovim u Republici Srpskoj, postoje određene količine nafte. Ima vremena da se i to pitanje još izuči i, eventualno, dogovori”.

Ne želeći da konkretno govori o projektu istraživanja naftnih nalazišta, Kravčenko je rekao da se „nada da će do kraja 2011. biti završena prva istraživanja“.

„NIS ima iskustvo realizacije niza sličnih projekata na teritoriji Srbije, a širenje ovog segmenta poslovanja kompanije na teritoriju Republike Srpske (BiH) je potpuno u skladu sa strategijom NIS-a za razvoj poslovanja u regionu“, rekao je Kravčenko, objašnjavajući da i NIS i Neftegazinkor već dugo rade u regionu i imaju značajan organizacioni, tehnički i kadrovski potencijal za realizaciju ovog projekta.

Nikolaj Brunič, generalni direktor kompanije Zarubežnjeft je istakao da se u kompaniji na čijem je čelu nadaju „da će istraživanje na onim lokacijama, koje su oni proučavali kao nova nalazišta nafte, biti uspešno završena".

„To je nova etapa saradnje RSa s ruskim kompanijama”, rekao je Brunič, koji očekuje da će 2021. godine nalazišta davati oko 21 milion tona sirove nafte. Za ovaj obim proizvodnje Rusi najavljuju ukupno ulaganje od 280 miliona dolara.

Prof. dr Petar Škundrić predsednik Skupštine akcionara NIS-a i ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije ocenio je da je veoma važno što dolazi do ovakvog oblika saradnje i što se u oblasti istraživanja stvara mogućnost da se vlastiti resursi koriste na najracionalniji način.

„Očekujemo da će se ovaj projekat u RS proširiti i na region. Slične razgovore imali smo i u Albaniji, gde postoji raspoloženje da nam se pruži mogućnost za istraživanje naftnih polja, a i u drugim zemljama, gde ima izgleda za dobijanje koncesija”, rekao je Škundrić.