PROMENE U RUKOVODSTVU NIS-A?
Dmitrij Mališev odlazi sa čelne funkcije u Upravnom odboru Naftne industrije Srbije. Opstanak Kirila Kravčenka, generalnog direktora u NIS-u povezuje se sa time da li će on uspešno okončati zahvat sa smanjenjem broja zaposlenih.
Dmitrij Mališev odlazi sa čelne funkcije u Upravnom odboru Naftne industrije Srbije. Na sednici UO NIS-a u petak Mališev će, zvanično, podneti ostavku. Odlazak Rusa koji je vodio pregovore sa Vladom Srbije oko realizacije međudržavnog energetskog sporazuma, uzrokovan je nezadovoljstvom Gazproma njegovim radom.
Izvori Balkanmagazina u Gazpromu tvrde da je Mališev zapravo smenjen, ali da će njegov odlazak biti obavljen kroz ostavku. Mališev je, tvrde isti izvori, loše vodio procenu poslovanja i samog stanja u NIS-u, tako da su Rusi bili više nego iznenađeni zatečenom situacijom kada su, početkom februara preuzeli rukovođenje kompanijom.
Mališev se, izgleda, nije snašao ni u proceni političkih snaga u energetskom sektoru Srbije. Uspostavljajući bliske prijateljske veze sa članovima Demokratske stranke Srbije, koji su vodili pregovore oko naftno – gasnog aranžmana Mališev nije procenio da se u međuvremenu na političkoj sceni Srbije desilo „novo mešanje karata“ i da su u energetskom sektoru glavni igrači iz Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije. Po kuloarima u samom NIS-u priča se o tome da je Mališev pokušavao da protežira bivšeg predsednika UO NIS-a Srđana Bošnjakovića i neke njegove poslovne partnere, što se nije dopalo čelnicima Gazpromnjefta i Kirilu Kravčenku, generalnom direktoru NIS-a.
U svakom slučaju, Rusi smatraju da Mališev nije dobro pripremio teren za dolazak menadžmenta Gazpromnjefta i NIS. Kravčenko i njegova ekipa su po dolasku u NIS naišli na mnogo goru finansijsku situaciju od one koja je Rusima zvanično bila prezentovana.
Srpski izvori u samom NIS-u imaju, doduše samo nezvanične kritike ne samo na Mališeva (za koga kažu da se retko pojavljivao u NIS-u) već i na to kako Kravčenko upravlja NIS-om. Po njima takva je ocena Kravčenkovog menadžerskog tima i sa ruske strane.
Sam Kravčenko sada pokušava da motiviše 2.000 zaposlenih u NIS-u da uzmu otpremninu – 750 evra po godini staža i da odu dobrovoljno iz kompanije. Svi koji bi sa ovom utešnom nagradom „spakovali pinkle“ čekaju okončanje pregovora oko toga da li će sami morati da plate porez jer, tokom minule četiri godine porez je plaćao NIS. U kompaniji sada od 12.000 zaposlenih, prema tvrdnjama sindikalaca, koji se pozivaju na ranije procene Dilojt&Tuša ima 30 do 40 odsto tehnološkog viška.
U sindikatu kažu da bi Kravčenko najviše voleo da „vidi leđa“ mnogobrojnim savetnicima, bivšim rukovodiocima i nepotrebnoj administraciji koji zapravo ne zarađuju svoju platu. Nije isključeno da će Rusi na kraju pristati i da plate porez za njih, samo da bi se firma oslobodila ovog viška zaposlenih. Jer, prema ugovoru Rusi ne mogu četiri godine da otpuštaju radnike. Pristanak Rusa da plate porez na otpremnine isplati im se u ovoj, prvoj godini po ulasku u NIS jer, svi ti prekobrojni radnici više će ih koštati ako ih izdržavaju još četiri godine.
Sam opstanak Kravčenka u NIS-u mnogi povezuju baš sa time da li će on uspešno uspeti da okonča ovaj zahvat sa smanjenjem broja zaposlenih. Na mesto Mališeva u NIS bi trebalo da dođe neko od kadrova Gazpromnjefta ko će se ozbiljnije baviti unapređenjem rada kompanije i pripremama za funkcionisanje NIS-a na slobodnom tržištu naftnih derivata. A tu je, pored modernizacije rafinerija neophodna i modernizacija samih benzinskih pumpi i ne samo to.
