Severni tok 2: Nastavak izgradnje uz pretnju oštrijim sankcijama

Samo par dana posle najave o zaokruženom finasijskom okviru, koji otvara prostor da se nastavi izgradnja gasovoda Severni tok 2, projekta vrednog 9,5 milijardi evra, oglasile su se SAD i to iz svoje ambasade u Berlinu. SAD traže od Nemačke i Evropske unije da uvedu „moratorijum“ na izgradnju gasovoda koji je, prema njima, „političko sredstvo Kremlja da se zaobiđe Ukrajina i podeli Evropa“, izjavila je juče američka ambasadorka u Berlinu Robin Kinvil.

Ovim povodom danas je reagovala Moskva. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je rekla da je poziv ambasade SAD u Berlinu čin političke agresije.

„Bez obzira kada i gde je, bez obzira na to kojim sporazumima je legitimizovan, ruski gasovod decenijama izaziva istu reakciju SAD – političku agresiju i nezakonit otpor“, napisala je ona na Fejsbuku, a prenosi ruska novinska agencija Tass.

Obezbeđen finansijski okvir

Kompanija “Severni tok 2 AG”, saopštila je u ponedeljak da su njeni akcionari i finansijski investitori skoro u potpunosti zaokružili finansijski okvir za nastavak izgradnje gasovoda Severni tok 2 i to samo nekoliko sati pošto je nemačka kompanija “Vinteršal DEA” (Wintershall DEA) potvrdila da je uplatila 730 miliona evra na ime realizacije tog projekta.

“Gasprom i njegovi evropski partneri obezbedili su gotovo stopostotno finansiranje završetka izgradnje gasovoda Severni tok 2, što omogućava njegovo puštanje u rad”, navodi se u saopštenju kompanije, koje je prenela agencija Tass.

Ruski “Gasprom” je stopostotni vlasnik firme koja realizuje projekat Severni tok 2.

Međutim, pet evropskih energetskih korporacija učestvuju u projektu kao investitori tako što “pokrivaju” po deset odsto ili polovinu ukupnih troškova od ukupno 9,5 milijardi evra. U pitanju su nemačke kompanije “Vinteršal DEA” (Wintershall DEA) i „Uniper“ odnosno bivši “Eon”, kao i britansko-holandska “Rojal Dač Šel” (Royal Dutch Shell), austrijski “OMV“ i francuski  “Endži” (Engie).

Svaka od pet kompanija treba da obezbedi po 950 miliona evra, a nemački “Vinteršal DEA” je do sada uložio 75 odsto očekivanih sredstva u zajednički projekat.

Saopštenje kompanije “Vinteršal DEA”, poslednje je u nizu oglašavanja finansijskih investitora Severnog toka 2, koje je sredinom novembra započela takođe nemačka kompanija “Uniper”. Saša Bibert, finansijski direktor te kompanije, rekao je da je “Uniper” već uplatio 700 miliona evra u cilju finasiranja izgradnje gasovoda, preneo je portal upstreamonline.com.

“Šel” i “OMV” su takođe tokom novembra uplatili svoje obaveze, kao i “Endži”, s tim da se ova francuska kompanija jedina nije oglašavala tokom protekliih mesec dana povodom ovog projekta.

Nastavak izgradnje posle godinu dana

Uz sukcesivno objavljivane informacije o ulaganjima investitora, ruska kompanija “Severni tok 2” saopštila je 28. novembra da planira da nastavi radove na polaganju cevi na deonici gasovoda u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Nemačke, uz napomenu, da će nešto kasnije objaviti ime broda koji će učestvovati u radovima, preneo je Tass.

U jednom saopštenju nemačke Uprave za vodene puteve i brodski saobraćaj navedeno je da će "verovatno" između 5. i 31. decembra biti obavljano "podvodno polaganje cevi" u tom delu Baltika.

U konzorcijumu "Severni tok 2 AG" nisu želeli da se podrobnije izjasne o tome.

Kompanija “Severni tok 2 AG” je, inače, na svoj portal postavila obaveštenje o detaljima radova koji su planirani u nemačkoj zoni. Navode da se radi o spajanju dva cevovoda, i da je to proces koji bi trebalo da potraje tri nedelje, kao i da podrazumeva angažman flote od pet plovila.

Kongres najavljuje oštrije mere

Radovi na izgradnji gasovoda Severni tok 2 su prekinuti pre gotovo godinu dana, zbog pretnje američkim sankcijama firmama koje specijalnim brodovima polažu podvodne cevi. Sankcije su najavljene u decembru prošle godine, kada su i obustavljene aktivnost na izgradnji gasovoda.

Sudeći prema poslednjim najavama, nastavak izgradnje gasovoda se očekuje u najskorije vreme, što znači da bi projekat mogao da bude završen u kratkom roku. Međutim, tu su i najave nove runde sankcija SAD.

Rusija obezbeđuje oko trećine potreba članica Evropske Unije za gasom. Gasovod dužine 1.230 kilometara ispod Baltičkog mora, od koga Rusija očekuje da joj omogući direktan pristup Nemačkoj, poveća isporuke gasa u Evropu i zaobiđe tranzitne zemlje poput Ukrajine ili Poljske - skoro je gotov, ali konačni deo od 160 km treba da bude položen. Istovremeno, SAD, tvrdi da projekat ugrožava evropsku energetsku bezbednost, tako da paralelno sa najavama o nastavku izgradnje gasovoda, teku napori da se ona potpuno obustavi.

Analitičari ukazuju na to da se Vašington zapravo protivi izgradnji plašeći se prevelike zavisnosti Evrope od ruskih energenata, u čemu ima podršku Poljske i baltičkih zemalja.

Ne izostaju ni ocene kritičara, prema kojima SAD žele da osujete gasovod kako bi prodavale više svog tečnog gasa u Evropi.

U svakom slučaju, pretnje SAD imaju svoje formalno uporište. Sredinom godine četvorica američkih senatora, jednako zastupljeni iz redova Demokrata i Republikanaca, su predložila "Zakon o zaštiti energetske bezbednosti Evrope", poznat kao PEESA, koji još nije stupio na snagu, ali bi to moglo da se desi do kraja ove godine.

Sudeći prema analizi konsultantske kompanije “Norton Rouz Fulbrajt” (Northon Rose Fulbright), ukoliko PEESA dobije podršku u Kongresu i Senatu, pod udar američkih sankcija mogle bi da dođu ne samo kompanije koje su direktno radile na postavljanju cevovoda za Severni Tok 2, ali i Turski tok 2, već i one koje su učestvovale u “povezanim aktivnostima”, poput pripreme terena za postavljanje cevi, osiguranja i reosiguranja plovila koja učestvuju u tom projektu, kao i prodaje ili lizinga neophodne opreme.

Sa druge strane, stručnjaci ove konsultantske kuće podsećaju da je Evropska komisija ranije poručila da ne priznaje eksteritorijalnu primenu američkih sankcija u vezi izgradnje gasovoda, i da to smatra kršenjem međunarodnog prava, kao i da nema nameru da uvodi sankcije kompanijama uključenim u projekte Severni tok 2 i Turski tok 2 ukoliko one poštuju regulativu Evropske unije.

U konzorcijumu „Severni tok 2 AG“ kažu da ne žele da špekulišu o „tekućoj proceduri“ u SAD i podsećaju na saopštenja Evropske komisije i stav država EU, prema kojima se  sankcije SAD označavaju kao kršenje međunarodnog prava.

Izgradnja gasovoda Severni tok 2, dugačkog 1.230 kilometara, počela je 2018. polaganjem cevi u Baltičkom moru, a obustavljena je krajem prošle godine pošto je švajcarska kompanija kompanija “Olsiz” (Allseas) prestala sa radovima zbog pretnje sankcijama SAD, i povukla svoje brodove za polaganje cevi. U tom trenutku bilo je izgrađeno skoro 94 odsto trase gasovoda, odnosno ostalo je da se postavi još 160 kilometara cevi.

Kada dva paralelna cevovoda koji se nazivaju Severni tok 2 budu gotova, njihov kapacitet biće 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što je isto kao i kod već postojećeg Severnog toka 1 koji ide sličnom rutom.