Danska: Kraj istraživanjima nafte i gasa u Severnom moru
Danska je zaustavila nova istraživanja nafte i gasa u danskom Severnom moru kao deo plana za postupno ukidanje vađenja fosilnih goriva do 2050. godine. Parlament ove zemlje podržao je predlog vlade da se otkaže planirani krug izdavanja koncesija. Odluka, koja je dovela u pitanje budućnost vađenja nafte i gasa u Severnom moru, mogla bi da izvrši pritisak na Veliku Britaniju. (foto: Rambollcom)
Danski parlament podržao je u četvrtak predlog vlade da se do 2050. godine okončaju sve aktivnosti istraživanja i vađenja nafte i gasa u Severnom moru i da se otkaže planirani osmi krug i krug izdavanja koncesija. Odluka se odnosi i na sve buduće tendere, a 2050. će biti poslednja godina za eksploataciju fosilnih goriva iz Severnog mora.
Danska je najveći proizvođač nafte i gasa u EU. Međutim, odluka o zabrani istraživanja nafte i gasa, i to 80 godina nakon što je ta zemlja počela ispitivanja svojih rezervi ugljovodonika u Severnom moru, nije došla savim nenadano.
Prošle godine, Danska je usvojila jedan od najambicioznijih klimatskih ciljeva na svetu, odlučivši da do 2030. godine smanji emisije ugljen-dioksida za 70 posto, ali i da ih do 2050. u potpunosti anulira.
Eksploatacija se nastavlja
Ukupno 55 aktivnih naftnih i gasnih platformi u ovoj zemlji, razmeštenih na 20 naftnih i gasnih polja, imaju dozvolu da nastave eksploataciju fosilnih goriva, ali je prekretnica u energetskoj politici ove zemlje to što je odlukom o zabrani istraživanja stavljena tačka na proizvodnju ovih goriva.
„Mi smo najveći proizvođač nafte u Evropskoj uniji i ova odluka će odjeknuti širom sveta. Sada stavljamo tačku na eru fosilnih goriva“, rekao je danski ministar za klimu Dan Jorgensen.
Inače, osmi krug izdavanja koncesija doveden je u pitanje nakon povlačenja francuskog energetskog giganta “Totala” u oktobru, čime je broj zainteresovanih sveden na jednu kompaniju.
Danska je započela istraživanje nafte i gasa 1972. godine, a prihodi od Severnog mora su joj pomogli da postane jedna od najbogatijih evropskih država. U poslednjoj deceniji vlada se usredsredila na čistu energiju, uključujući i priobalne vetroparkove koje je izgradila bivša državna naftna kompanija “Dong Enerži”, danas poznata kao “Orsted”.
Procenjuje se da će Danska ove godine proizvesti 83.000 barela sirove nafte i još 21.000 ekvivalenta barela nafte.
Istovremeno, Danska vlada procenjuje da će odluka o postupnom ukidanju proizvodnje nafte i gasa smanjiti prihode u državnoj kasi za 2,1 milijadre dolara, uz upozorenje da je taj iznos privremen.
Danska je druga evropska država koja je stavila tačku na nova istraživanja nafte i gasa.
Francuska je to učinila 2017. godine, postavši prva zemlja na svetu koja je prekinula istraživanje i proizvodnju na svojim kopnenim i prekomorskim teritorijama do 2040. Ugledajući se na taj primer, Novi Zeland je godinu dana kasnije učionio isto.
Očekivani talas promena
U svakom slučaju, odluka danskih vlasti je dovela u pitanje budućnost vađenja nafte i gasa iz Severnog mora.
Od ove zemlje, veći proizvođači su samo Norveška i Velika britanija, ali nisu u sastavu Evropske unije.
Tokom prošle godine, Danska je 2019. proizvela ekvivalent od 103.000 barela nafte i gasa dnevno, u poređenju sa Velikom Britanijom, koja je u u istom periodu proizvela 1,7 miliona barela ekvivalenta nafte, i Norveškom, koja je imala 1,8 miliona barela dnevno.
Sada se očekuje da će odluka danskih vlasti, kao deo plana o postupnom ukidanju vađenja fosilnih goriva do 2050. godine izvršiti pritisak na Veliku Britaniju.
Naime, prema pisanju britanskog Gardijana odluka o postavljanju dugoročnog roka za proizvodnju nafte i gasa verovatno će stvoriti pritisak na premijera Velike Britanije Borisa Džonsona da sledi primer Danske dok se Britanija priprema za preduzme korake za suzbijanje klimatske krize na pregovorima UN-a o klimi u Glazgovu sledeće godine.
„Sve oči će biti uprte u Ujedinjeno Kraljevstvo naredne godine, kada budemo domaćini presudnih razgovora o klimi, tako da bi naš premijer to trebao da uzme u obzir”, rekao je ovom britanskom mediju Mel Evans, aktivista nacionalne kancelarije organizacije “Grinpis” (Greenpeace UK).
Prema njegovoj oceni, ako britanski premijer želi da održi korak i podstakne globalne napore za tranziciju ka čistoj energiji, mora da otkaže sledeću rundu izdavanja dozvola za naftu i gas, okonča sva buduća istraživanja, ali i da se odrekne zakonskog zahteva da se iz bazena Severnog mora izvuče što je više moguće nafte i gasa.
Didra Miši, izvršna direktorka kompanije “Oil and Gas UK”, rekla je za Gardijan da bi zahtevan krajnji rok za proizvodnju nafte i gasa, sličan zabrani prodaje novih vozila na fosilna goriva od 2030. godine, bio "tup instrument" koji bi mogao da dovede do „neželjenih posledica“za investicije i hiljade radnih mesta koja se oslanjaju na sektor.
Izvor: Gardijan
