POČELA UTAKMICA NAFTAŠA

Srpski vozači su konačno dočekali da im osnovni motiv za to gde će puniti rezervoar bude cena goriva koje će natočiti svoje automobil. Dok su donedavno gorivo točili na pumpama za koje su se odlučivali zbog usluge prodavaca i raznolikosti ponude u pratećim sadržajima, sada će za sve koji vode računa o svojim rashodima primarno biti koliko će platiti natočeni benzin ili dizel. O tome da im u izboru primat bude i raznolikost kvaliteta naftnog derivata moraće, doduše, da sačekaju do konačnog ukidanja uredbe kojom Naftna industrija Srbije ima monopol ali tržišna utakmica već je počela, sa „labavljenjem“ ove zaštite i odobravanjem slobodnog uvoza evrodizela.

Počeli su Lukoil i Helenikpetrol

Startovao je krajem prošle godine Lukoil, kada je 12. decembra krenuo sa novogodišnjom akcijom pojeftinjenja evrodizela na osam svojih pumpi za četiri dinara po litru. Akcija je trajala do Božića (8. januara ove godine) a u međuvremenu su praksu Lukoila, takođe, na pojedinim pumpama i na određenim punktovima počeli da primenjuju MOL, privatnici pa i sam NIS. Sada utakmicu pojačavaojačava sam NIS, koji je od 7. februara na svih 474 benzinskih pumpi snizio cenu benzina, dizela i TNG autogasa. Litar motornog benzina i bezolovnog motornog benzina pojeftinio je za dva dinara pa umesto 110,27 košta 108,2 dinara po litru cena dizela D2 smanjena je za tri dinara i iznosi 95,5 dinara po litru (stara cena 98,57 dinara), a cena evro dizela je 105,9 dinara po litru (108,96 dinara). TNG autogas jeftiniji je za dva dinara i košta 53 umesto 55 dinara po litru.

U samopštenju iz NIS-a odluku da pojeftine gorivo ne povezuju sa godišnjicom privatizacije jer, da podsetimo, 10. februara prošle godine ruski Gazpromnjeft je preuzeo većinski paket (51 %) srpske naftne kompanije, već sa ostvarenjem jednog od najvažnijih ciljeva strategije poslovanja NIS-a – razvojem maloprodajnog poslovanja. Ne krijući da teže da ojačaju svoju poziciju na maloprodajnom tržištu i da znaju da im je za to glavni instrument zadovoljenje potreba klijenata, iz NIS-a podsećaju da su sredinom 2009. godine počeli s proizvodnjom visokokvalitetnog evrodizela – 5 po evropskim standardima a potom i rekonstrukciju postojećih i otvaranje novih pumpi. Najavljujući poboljšanje servisa i razvoj dopunskih sadržaja na pumpama, u NIS-u ne kriju da im je cenovna politika značajan korak u borbi za veći učinak na tržištu. NIS je, iako formalno vlasnik oko polovine benzinskih pumpi u Srbiji, u poslednjih nekoliko godina izgubio primat u maloprodaji pa sad „pokriva“ tek oko četvrtine tržišta naftnih derivata. Baš taj procenat od 25 % u NIS-u ističu kao argument da nisu monopolisti na tržištu.

Ne sme se, naravno, zanemariti to što je vladinom uredbom, osim TNG autogasa i evrodizela, zabranjen slobodan uvoz ostalih derivatia. To konkurenciju NIS-a prisiljava da se opredele za preradu sirove nafte u pančevačkoj (NIS-ovoj) rafineriji ili za kupovinu gotovih derivata, što uglavnom svi i čine, jer je prošlogodišnji „veleslalom“ cena sirove nafte na svetskom tržištu mnogima izbio profit iz džepova.

Slobodan uvoz evrodizela i TNG autogasa trgovci naftnim derivatima su, međutim, videli kao priliku da povećaju svoj profit, što je, naravno, legitimno. Tako smo do spomenute akcije Lukoila imali uniformisane cene evrodizela na svim pumpama, iako Vlada Srbije svojim uredbama i odobravanjima promena cene odredjuje samo maksimalnu a ne i minimalnu cenu derivata. Krajem prošle godine uvozni evrodizel vlasnici pumpi su plaćali za oko 20 dinara (neki naftaši priznaju i svih 30 dinara) manje od aktuelne cene u veleprodaji kod NIS-a. To međutim, nisu iskoristili za nametanje tržišne utakmice i otimanje kupaca NIS-u već su brojali zaradu. Poneki su, tek, stidljivo, snižavali za po dinar- dva cenu evrodizela, i to uglavnom ako im je u komšiluku bila pumpa MOL-a ili Lukoila. U to manevrisanje uključio se i Helenik petrol, vlasnik EKO pumpi ali, iz ove kompanije nisu takvo svoje delovanje želeli da iskoriste u marketinške svrhe.

Udruživanje ili propast

Sada kada NIS kreće sa borbom za privlačenje mušterija, privatni naftaši, vlasnici jedne do nekoliko benzinskih pumpi počinju otvoreno da se bune i najavljuju da će u Ministarstvu trgovine tražiti zaštitu zbog damping cena NIS-a. Več sinoć mogle su se čuti, doduše nezvanično, i najave otvorenih protesta, blokade rafinerije....

Sve ovo pokazuje da Srbija nema (zdravo) tržište naftnih derivata, pogotovo u sferi maloprodaje jer, veliki kupci, naravno oni koji redovno plaćaju isporuke, već su uspostavili poslovne dogovore i sa NIS-om i sa uvoznicima evrodizela. Tome je, svakako, umnogome doprinela uredba o zabrani uvoza derivata ali, i to što Vlada Srbije nije, poput okolnih zemalja, napravila bolji sistem praćenja promena cena sirove nafte, derivata i kursa dolara na svetskim tržištima. Uz to, u strukturi cene derivata svima koji gorivo kupuju od NIS-a, pripada marža od pet dinara po litru što, prema tvrdnjama vlasnika privatnih pumpi, nije dovoljno da pokrije troškove poslovanja i obezbedi zaradu.

Sami privatnici, međutim, nisu do sada bili spremni da se konstruktivno udruže i pred Vladom Srbije istupe da bi se izborili za bolji tretman. Udruženi bi, svakako, postigli i veći respekt u pregovorima sa NIS-om o kupovini benzina i običnog dizela, čiji uvoz je još pod embargom. A udruživanje im je neophodno i zbog toga što i oni, a ne samo NIS treba da se pripreme za slobodno tržište naftnih derivata u Srbiji.

Od 1. januara naredne godine, kada po slovu zakona prestaje da važi uredba o zabrani uvoza naftnih derivata NIS će dobiti konkurenciju iz okruženja. Ali, neće je dobiti samo NIS već i svi vlasnici benzinskih pumpi jer, počeće ozbiljna utakmica među inostranim dobavljačima goriva koji će tražiti preko koga svoj proizvod da plasiraju u Srbiji. Ta konkurencija nije za potcenjivanje jer, sada je u regionu za oko 40 % više prerađivačkih kapaciteta od potreba tržišta. Svi vlasnici rafinerija u okruženju zbog toga računaju da će deo svoje prerade moći da plasiraju u Srbiji. Ne treba sumnjati da će nuditi niže cene, kako bi osvojili deo srpskog tržišta i eliminisali NIS kao konkurenciju. Ako budu pametni i udruže se, mali vlasnici privatnih pumpi u Srbiji sebi u takvoj situaciji mogu obezbediti povoljnije snabdevanje a samim tim i konkurentne cene na tržištu. Ako se ne pripreme, čak i da ih država sada zaštiti „poješće“ ih na ovom tržištu već prisutna konkurencija NIS-a, Lukoila, MOL-a, Helenik Petrola i OMV-a.

U ovoj perspektivi vlasnici privatnih pumpi mogli bi, čak NIS-u da ponude i neku vrstu strateškog partnerstva – za ubuduće. Jer, čak i da ekonomska kriza prođe pa se poveća potrošnja naftnih derivata NIS će, kada konkurenciji bude dozvoljen slobodan uvoz tečnih goriva u Srbiju, imati ozbiljnih problema da zadrži postojeće i pridobije nove kupce u sferi veleprodaje u Srbiji i okolnim zemljama. Problem će mu biti i kvalitet određenih vrsta derivata, zbog toga što modernizacija rafinerija neće biti završena ali i to što će konkurencija pokušati da zauzme mesto NIS-a na tržištu.

U NIS-u su, izgleda, svih ovih izazova svesni. Iz Gazpromnjefta, koji je većinski vlasnik najavljuju da će od NIS-a napraviti regionalnog lidera. Rukavica je bačena. Velikim konkurentima, reklo bi se, a prvatnici - ako ne žele da budu kolaterlana šteta u takmičenju Rusa sa OMV-om MOL-om i Helenik petrolom – preostaje samo da se udruže.