OKTANSKA EKOLOGIJA
NIS investira u izgradnju ekološkog projekta u Novom Miloševu, kako bi bez opasnosti po životnu sredinu rešio problem odlaganja isplake – nuz proizvoda koji se dobija prilikom eksploatacije sirove nafte.
Naftna industrija Srbije, odnosno, NIS Naftagas poseduje upotrebnu dozvolu za rad Deponije isplake u Novom Miloševu. Svrha ove deponije je da se nabušeni materijal i otpadna isplaka, koji nastaju u procesu bušenja, nakon privremenog odlaganja u primarne isplačne jame uz bušotinu, transportuju i odlažu na centralnu deponiju, poštujući sve propisane mere bezbednosti. 
Novo Miloševo, nova deponija
U NIS-u ističu da je do sada završena prva faza projekta, koja obuhvata izgradnju centralnog dela, uključujući sve objekte opšte namene - prvih pet bazena za odlaganje isplake, kompletnu ogradu, osvetljenje i ozelenjavanje, a kako se deponija bude koristila, tako će se realizovati i naredne faze. Projektovano je ukupno 17 bazena koji će se graditi u pet faza, a za čije će se oblaganje koristiti izuzetno skupa, visokokvalitetna folija, otporna na velike mehaničke udare kod odlaganja čvrstog materijala.
Ukupna cena izgradnje iznosi oko 6,3 miliona evra, a prve faze, sa pet bazena, oko 3,5 miliona evra. Za ekološke potrebe ukupno će biti izdvojeno 4,3 miliona evra. U toku eksploatacije deponije, sve mere predostrožnosti biće obuhvaćene sistemom za monitoring i kontrolu kvaliteta podzemnih voda i vazduha.
Priprema projekta u Novom Miloševu trajala je deset godina, uključujući istraživanja koja su vršena na mnogim lokacijama, kao i mnoge analize i istražni radovi realizovani na izabranoj lokaciji. Kriterijumi za izbor lokacije su definisani prema „Pravilniku za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materijala“ i „Pravilniku o načinima pristupanju otpadima koji imaju svojstva opasnih materijala“.
Od početka puštanja u rad, na deponiju je odlagana otpadna isplaka sa bušotina koje su bile aktivne u tom periodu, kao i otpadni fluid iz procesa radova, a u februaru 2010. godine, u okviru realizacije projekta Sanacije istorijskog zagađenja zemljišta, započeto je i odlaganje čiste otpadne isplake iz zaostalih primarnih isplačnih jama.
Nakon eksploatacije deponije, u planu je promena namene prostora koja predviđa pretvaranje postojeće infrastrukture u funkciju lovačkog doma i pošumljavanje terena. Prostor koji je služio za deponovanje isplake (bazeni) hermetički se zatvara folijom, prekriva slojem humusa i potom popunjava kombinacijom biljnih vrsta u kojima dominiraju lužnjak, maklura, glog, dud, zlatna ribizla, gledučija, tamaris, divlja kruška i i divlja jabuka.
U Naftagasu je 2010. godine započeta realizacija Projekta sanacije istorijskog zagađenja zemljišta. U pitanju je velika investicija, vredna oko 320 miliona dinara, koja ima za cilj sanaciju svih zaostalih primarnih isplačnih jama. Realizacija ovog projekta teži smanjenju negativnog uticaja na pojedine elemente životne sredine, primarno zemljišta, a posredno i podzemne vode.
Isplaka je tečni, viskozni fluid kojim se vrši ispiranje nabušenog materijala tokom izrade bušotina i savlađivanja pritisaka probušenih slojeva. Po hemijskom sastavu, to je fluid na bazi suspenzija veoma aktivne bubrive gline (bentonit), sa određenim dodacima koji poboljšavaju bubrivost. Upotrebljena isplaka sadrži materijal iz nabušenih stena (peščar, laporac, krečnjak i dr.).
Isplaka predstavlja neminovnost u obavljanju delatnosti izrade bušotina svih naftnih kompanija u svetu. Shodno komponentama koje ulaze u njen sastav, nije propisana specifična zaštita radnika i radne sredine. S obzirom na sastav, funkcije i osobine isplake, do sada nisu utvrđene zdravstvene promene kod radnika, niti negativni uticaji na životnu sredinu.
