OBEĆANJA NA PRETEK - ČEKA SE NOVAC

Potpisivanjem zajedničke izjave o gradnji gasovoda od Niša do Dubnice juče je ponovo aktuelizovan priča o povezivanju gasovodnih sistema Srbije i Bugarske. Gas, prema obećanjima, treba da poteče već krajem 2014. godine ali, to što su nadležni ministri dve zemlje, prof. dr Petar Škundrić i Trajčo Trajkov dokument potpisali u Briselu, u svečarskoj atmosferi i u prisustvu Guntera Etingera (Günther Oettinger), Evropskog komesara za energetiku ne znači, međutim, da je već obezbeđeno i finansiranje. U zajedničkom saopštenju aktera ovog događaja navodi se da potpisani dokument „treba da utre put planiranom projektu gasne interkonekcije između Bugarske i Srbije“.

U saopštenju koje su medijima skupa poslala dva ministra navedeno je da su potpisi „izraz privrženosti obe vlade kada je u pitanju gasovod Srbija-Bugarska. Ona ocrtava dalje konkretne korake u okviru projekta i poziva Evropsku komisiju i međunarodne finansijske institucije da pruže pomoć u pripremi projekta i studija koje su vezane za projekat.“

 prof. dr Petar Škundrić i Trajčo Trajkov

Prazna obećanja

Ovaj gasovodni „most“ planira se već duže od decenije i nesumnjivo je da bi doprineo sigurnosti snabdevanja gasom obe zemlje, kao i regiona. Osnovni problem u celoj priči je novac jer, do sada su umesto investicija, kao i juče, stizala samo obećanja, uglavnom sa političkom konotacijom. Oni koji bi mogli da sami budu finansijeri, ili da doprinesu da finansijske institucije „odreše kesu“ uglavnom su za cilj imali samo političke argumente, poput onih da se spreči zavisnost od ruskog gasa. Od evropskih zvaničnika su, kao uostalom i sada stizala obećavana o ulaganja u gasnu infrastrukturu, pa i za ovo povezivanje srbije sa Bugarskom ali, s reči se nije do sada prešlo na delo. A reč je o investiciji „teškoj“ 100 do 120 miliona evra, kojom bi se finansirala gradnja oko 180 kilometara gasovoda, čiji će kapacitet biti oko 2 milijarde kubnih metara godišnje. U Briselu juče je obećano da će projekat biti podržan od strane EU fondova.

Stari planovi

Svojevremeno je planiranje gasovodnog povezivanja Srbije i Bugarske započeo još NIS Energogas, pa su se početkom ovog veka u obećanjima da će finansirati njegovu gradnju nadmetali Moskva i Brisel. Funkcioneri EU u više navrata su, što u Beogradu što u Briselu davali izjave da je za gasne projekte u Srbiji obezbeđena čak milijarda dolara. Ni Rusi nisu štedeli na obećanjima. Bivši direktor Jugorosgasa, Sergej Struk ovom je novinaru čak izjavio da su u kasi Gazproma za gasovod Niš – Dimitrovgrad obezbeđeni novci. Potom je krenula saga sa Plavim potokom, na šta je Brisel uzvratio s planovima za gasovod Nabuko. Rusi se potom rešiše da će umesto za plavi polagati cevi kroz Crno more i preko Balkana za Južni tok. Za partnere obezbediše i nekoliko članica EU, pre svega Italiju. I Srbija je, međudržavnim sporazumom dospela na trasu Južnog toka. Gas bi njime trebalo da „poteče“ 2015. godine. Sporadično su i srpski i ruski političari pominjali ideju gasovoda između Niša i Dupnice ali, sve izbegavajući da se konkretno izjasne šta je problem.

U međuvremenu je Mađarska lobirala za Nabuko i ugovarala sa Rusima Južni tok preko svoje teritorije. Ali, sve to Budimpešti nije smetalo da tokom 2007. godine promoviše i ideju regionalnog gasnog povezivanja, takozvani NETC projekat, formiranje nove regionalne transgranične kompanije za transport gasa, u kojoj bi bile uključene nacionalne gasne kompanije zemalja centralne i jugoistočne Evrope: Mađarske, Austrije, Slovenije, Hrvatske, Srbije, Rumunije, Bugarske i Bosne i Hercegovine. Osnovna, zvanična, ideja za NETC projekat bilo je obezbeđenje višeg stepena transparentnosti tržišta a zagovornici su isticali da će se zajedničkom akcijom doći do finansijera. Osim iz Mađarske i Rumunije za NETC projektat, međutim, nije bilo stvarnog interesovanja drugih zemalja. Poseban kamen spoticanja za ovo udruživanje bilo je usklađivanje zakonskih regulativa svih osam zemalja. I pojedinačni interesi, naravno, pa je cela priča ostala u planovima.

U međuvrenu svetu i Evropi se desila ekonomska kriza. Tenziju u gasnom sektoru podizala je u zimskim mesecima Ukrajina, koja je svoje sporove oko gasa sa Rusima pokušavala da reši zavrtanjem slavina na gasovodima koji „teku“ njenom teritorijom. Brisel je u međuvrenu, iako i dalje ne odustaje od gasovoda Nabuko, kroz Evropsku komisiju koncipirao i promovisao projekat Gasnog prostena Energetske zajednice. Gasovod od Niša do Dupnice deo je ove priče. Brisel, čuje se ovih dana, obećava i novac iz EU fondova.

Gas iz Afrike

Sama Studija izvodljivosti za gasovod od Niša do Dupnice treba da se uradi do maja. Potom sledi traženje finansijera, rasoisivanje tendera i radovi. U Briselu procenjuju da bi ovaj gasovod mogao biti završen 2014. godine. Ideja je da gasovod bude dvosmeran i povezan sa skladištima u Srbiji i Bugarskoj, što obezbeđuje međusobne pozajmice ovog en ergnjenta. Gasom će se snabdevati iz gasovodnih sistema Turske, Grčke i severne Afrike. Osim potrošačima u Srbiji ovim cevovodom će energent stizati i u Makedoniju i BiH.

Da su i Bugarskoj potrebne interkonekcije, kako bi namirila potrebe svojih potrošača gasa priznao je i Trajkov.

„Ova interkonekcija je deo naše strategije povezivanja sa susedima, koja takođe uključuje interkonekcije sa Rumunijom, Grčkom i mogućnost dvosmernog protoka sa Turskom. Nameravamo da koristimo deo sredstava koja su nam dodeljena iz Evropskog fonda za regionalni razvoj za ovaj projekat jer verujemo da će ovaj projekat umnogome doprineti dugoročnom razvoju naše zemlje“ rekao je Trajčo Trajkov a srpski ministar Škundrić je dodao da je „ova dvosmerna interkonekcija oduvek bila sastavni deo dugoročne strategije razvoja gasnog tržišta u Srbiji. Zajedno sa značajnim kapacitetima za podzemno skladištenje gasa na kojima se radi u Banatskom Dvoru i u budućnosti i u Vojvodini, projekat će uvećati fleksibilnost snabdevanja gasom. Ne samo da stvaramo pristup gasu iz novih izvora kao što su grčki LNG i u budućnosti putem Južnog gasnog koridora iz Kaspijskog regiona, nego i krčimo put da postanemo regionalno čvorište za gas iz kojeg bi se snabdevali naši susedi na Zapadnom Balkanu.“

Bugari se povezuju i s Grcima i Turcima

U nastojanju da se oslobode ruske dominacije Bugari su tokom prošle godine aktivirali pregovore sa Grčkom i Turskom o povezivanju gasovodnih sistema. Sa Turskom je 2. februara ove godine Bugarska potpisala memorandum, koji precizira da se gasovodi dve zemlje učine revirzibilni i da se izgradi još jedan novi gasovod, kojim će se distribuirati gas iz Azerbejdžana. Uz to će Bugarska učestvovoati i u izgradnji LNG terminala za prirodni gas na turskoj obali Egejskog mora.

Gotovo istovremeno sa potpisivanjem dokumenta sa Srbijom Bugarska je finiširala dogovor sa IGI Poseidon (mešovitom italijansko - i grčkom gasnom kompanijom koju čine Edison i DEPA) da bugarski energetski holding BEH do 2013. godine sa ovom kompanijom izgradi gasovod kojim će povezati grčki i bugarski gasovodni sistem.

Uz to ne treba zaboraviti da je bugarski parlament, kao i mađarski, uostalom, ratifikovao sporazum o učešću ove zemlje u izgradnji gasovoda Nabuko. Isto je juče uradio i turski parlament a da ovaj tranzitni pravac gasa iz azijskih nalazišta ima šanse da bude izgrađen potvrdili su i zvaničnici Evropske komisije koji su za finansiranje radova Nabuko gasovoda namenili 200 miliona evra.

Reč stručnjaka

„Sada kada je Evropa zainteresovana za interkonekciju gasovodnih sistema zemalja na Balkanu ovaj Projekat dobija na značaju i njegova gradnja pomoći će da se potrošači u Srbiji uredno snabdevaju,“ smatra dr Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas.

Ističući da se gasovodni sistem Srbije sada snabdeva samo se iz jednog pravca, od Horgoša preko Mađarske dr Vuletić komentariše da „takav sistem snabdevanja nije pouzdan, jer bilo kakav zastoj na magistralnim gasovodima ostavlja deo sistema južno od zastoja bez gasa.“ Podsećajući da je još pre više od 10 godina planirana izgradnja gasovoda Niš – Dimotrovgrad i povezivanje sa gasovodnim sistemom Bugarske sagovornik Balkanmagazina kaže da gradnja tada nije započeta, jer je opala potrošnja gasa i projekat nije bio ekonomski opravdan.

„Dobro je da se sada ponovo radi na realizaciji ovog projekta jer, dalji razvoj gasovodnog sistema južno od Batajnice sve više ugrožava pouzdanost snabdevanja kako postojećih tako i budućih potrošača, te je iz tih razloga neophodno da se pronađe drugi pravac snabdevanja, koji bi omogućio pouzdano i sigurno snabdevanje svih postojećih i budućih potrošača prirodnog gasa u Srbiji. Itovremeno smanjuje se zavisnos od previsoke cene tranzita kroz Mađarsku, koju sada plaćamo“ kaže dr Vojislav Vuletić.

Pozdravljajući najavu gasnog povezivanja Srbije sa Bugarskom Vuletić za Balkanmagazin objašnjava da sada „raspoloživi radni pritisak u magistralnom gasovodu južno od Batajnice, u toku zimske potrošnje i uključenja toplana u rad, nije u stanju da svim potrošačima obezbedi potrebene količine prirodnog gasa.“

Negativni efekti ovog pada pritiska poslednjih nekoliko godina se, doduše, ne osećaju zbog toga što mnoga preduzeća južno od Beograda ne rade uopšte ili troše manje količine ovog energenta nego ranije.

„Na sreću ali i na žalost, na gasnu privredu Srbije, gasovodni sistem južno od Batajnice ne angažuje sve potrebne kapacitete pa je moguće servisirati potrošače. Međutim, pošto je uključen u potrošnju grad Niš a gradi se i gasovod prema Leskovcu i Vranju realno je očekivati da će dogodine, u najhladnijim danima biti problema sa gasom. Završena je i gradnja gasovoda do Užica, tako da smo dobili još jednu nepovoljnu tačku snabdevanja iz pravca Batajnice. Sve ovo dovodi u pitanje pouzdanost rada gasovodnog sistema,“ kaže dr Vuletić.

Ističući da je pravac Dimitrovgrad - Niš - Pojate - Beograd - Budimpešta - Zapadna Evropa najpovoljniji je za transport gasa sa područja Bliskog istoka i Rusije dr Vuletić kaže da je i to „jedan koristan razlog za povezivanje našeg gasovodnog sistema sa gasovodom Bugarske. Realizacijom ovog pravca snabdevanja stvaraju uslovi da i mi budemo deo transportnog sistema Bliski Istok - Zapadna Evropa..

Povezivanje ova dva gasovodna sistema omogućiće snabdevanja gasom sa LNG terminala u Grčkoj. Bugarska se, naime, već dogovara sa Grčkom ali i Turskom oko izgradnje gasovoda kojim bi se povezala sa LNG terminalom, kojim se planira snabdevanje Grčke ovim energentom iz dalekih nalazišta.