NOVI PROPISI ZA TRGOVINU GORIVOM

Mada se vlasnici privatnih benzinskih pumpi u Srbiji bune da im je ugroženo poslovanje zbog toga što Naftna industrija Srbije prodaje derivate po damping a ne, kao do februara, po maksimalno dozvoljenim cenama, prava „utakmica” u prometu naftnih derivata, zapravo, još nije počela. Jer, sa ukidanjem monopola NIS-a i omogućavanjem slobodnog uvoza naftnih derivata svi uvoznici i trgovci tečnim gorivima biće suočeni sa nizom propisa za skladištenje derivata, koje će malo ko od njih moći da ispuni.
Novi pravilnik

Poslednjim izmenama i dopunama Pravilnika o minimalnim tehničkim uslovima za obavljanje prometa robe i vršenje usluga u prometu robe, koje su stupile su na snagu 8. decembra 2009. godine pripisani su strogi uslovi za skladištenje. Deo tih odredaba primenjivaće se po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu a deo po isteku 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika. Dakle, najkasnije od 8. decembra 2010. godine.

Ovim delovima Pravilnika propisani su uslovi za skladištenje osnovnih naftnih derivata. U blaže odredbe ovog pravilnika svakako spadaju odredbe da skladište za naftu i naftne derivate mora biti ograđen prostor sa rezervoarima. Za skladištenje nafte i naftnih derivata za promet na veliko mora biti obezbeđen i nesmetan istovar i utovar robe, prostor za odmor i ishranu radnika za vreme rada, garderobni ormani i prostorije s tušem za radnike...

Naftaši, koji su se u Srbiji često trgovinom na veliko i malo bavili pomoću „štapa i kanapa”, moraće za tržišnu utakmicu 2011. godine da se pripreme ozbiljno. Konkretno, ovim pravilnikom propisane su minimalne zapremine rezervoara, odnosno minimalni broj i vrste rezervoara. Tako će uvoznici i prometnici naftnim derivatima morati da imaju najmanje dva jednodelna rezervoara minimalne pojedinačne zapremine svakog rezervoara od 500 m3 za skladištenje EVRO dizela najmanjeg kvaliteta SRPS EN 590:2005. Za skladištenje svih vrsta motornih benzina, ulja za loženje EL, ulja za loženje LS, svih vrsta mazuta i svih vrsta dizel goriva (osim za EVRO dizel) propisan je jedan ili više rezervoara minimalne ukupne zapremine od 500 m3.

Rezervoari za skladištenje naftnih derivata moraju ispunjavati SRPS standarde, na njima mora biti vidno označena vrsta derivata koji se skladišti. Registarski broj rezervoara čija je ispravnost potvrđena od strane nadležne kontrole, mora biti sa važećom tabelom zapremine. I merne instalacije za istakanje tečnih goriva moraju imati potvrđenu ispravnost važećim žigom nadležne kontrole mera. Čak i merna letva, odnosno merna traka za merenje nivoa tečnosti u rezervoaru ili uređaj za automatsko merenje nivoa tečnosti u rezervoaru moraju imati važeći žig nadležne kontrole mera.

Pooštreni su i uslovi za skladištenje tečnog naftnog gasa, pa pored uslova propisanih za skladištenje zapaljivih tečnosti uvoznici i prometnici moraju obezbediti jedan ili više rezervoara minimalne ukupne zapremine od 1000 m3 za skladištenje i pretakanje ovog energenta. Ovi rezervoari moraju biti izgrađeni u skladu sa SRPS standardima (tehničkim propisima) a na njima mora biti vidno označeno da se skladišti tečni naftni gas kvaliteta SRPS B.H2.134 ili SRPS EN 589, registarski broj rezervoara, čija je ispravnost potvrđena od strane nadležne kontrole mera važećom tabelom zapremine.

Ovim propisima je definisano da se vrsta i kvalitet nafte i naftnih derivata koji se skladište utvrđuju na osnovu uverenja ovlašćene laboratorije prilikom prijema u rezervoar.

I pumpe po novim standardima

Ovim pravilnikom propisuju se minimalni tehnički uslovi u pogledu prostorija, uređaja i opreme za obavljanje prometa robe i vršenje usluga u prometu, pa samim tim i za benzinske stanice. Za promet na malo proizvoda od nafte - tečnih goriva vlasnici će morati da obezbede odgovarajuću prostoriju sa prostorom benzinske stanice i uređajima i opremom potrebnom za obavljanje delatnosti, izgrađenim u skladu sa važećim tehničkim propisima o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i tehničkim propisima o uskladištenju i pretakanju goriva, o izgradnji objekata i postrojenja za goriva odnosno zapaljive tečnosti.

Svaka pumpa moraće da ima podzemni rezervoar za svaku vrstu proizvoda - tečnog goriva prema važećim SRPS standardima, a svaki rezervoar mora imati na vidnom mestu oznake o nazivu proizvođača, fabričkom i registarskom broju, vrsti goriva, nazivnoj zapremini, važeću tabelu zapremine izdatu od nadležne kontrole mera i dragocenih metala, kao i druge oznake koje se odnose na deklarisanje podzemnih rezervoara, saglasno propisima o standardizaciji. Sprave za merenje tečnih goriva (pumpni automati) moraju biti povezane sa rezervoarima za istakanje pomoću kojih se isključivo prodaje tečno gorivo i preko kojih se registruje količina, cena i novčani iznos istočenog goriva, a čija je ispravnost potvrđena važećim žigom nadležne kontrole mera i dragocenih metala. Svaka pumpa moraće da ima tehnološku šemu sa rezervoarima za skladištenje goriva i spravama za merenje tečnih goriva (pumpni automati), tabelom zapremine rezervoara, mernom letvom za merenje nivoa tečnosti u rezervoaru, žigosanu sa oba kraja važećim žigom nadležne kontrole mera i dragocenih metala, sa vidljivim fabričkim brojem, ili uređaj za automatsko merenje nivoa tečnosti u rezervoaru, indikator pastu ili kredu.

Hoće li biti zatvaranja pumpi?

Sve ove odrebe su, po mnogima, zapravo tiha i “nevidljiva” podrška države NIS-u, dok ne modernizuje rafineriju. Jer, NIS je monopolista i po rezervoarskim kapacitetima u rafinerijama i skladištima. Rezervoarski prostor za skladištenje nafte i naftnih derivata pored NIS-a ima i Lukoil. Mnoga njihova skladišta, međutim, nisu modernizovana godinama i pitanje je koja danas ispunjavaju novopropisane standarde. Ali, svakako će velikim naftnim kompanijama biti lakše da svoje objekte za skladištenje dovedu u red, kako bi mogli ubuduće da poštuju propise.

Oni koji ne budu imali spopstena skladišta moraće i dogodine, bez obzira na oslobađanje tržišta od monopola NIS-a da sarađuju upravo sa ovom kompanijom ili Lukoilom.

Svakako je da će zbog propisa o skladištenju najugroženiji biti vlasnici jedne ili tek nekoliko pumpi. Oni o skladištima pa i rezervoarima u okviru svojih prodajnih objekata, uglavnom, nisu razmišljali kada su ih gradili. Često su poklanjajući više pažnje restoranu ili drugim sadržajima nego rezervoarskom prostoru na pumpama. Ako država istraje u tome da propise moraju poštovati svi, bez obzira da li imaju jednu ili skoro 500 pumpi, kao što je to slučaj sa NIS-om, pitanje je ko će zaista moći da ispoštuje sve ove standarde. Hoće li biti zatvaranja pumpi jer, sada ih je u Srbiji oko 1.500.