NIS – STRATEŠKI VAŽAN ZA RUSE

Spekulacije o tome da će Gazpromnjeft na ime minusa u poslovanju Naftne industrije Srbije tokom 2008. godine, koji je veći od osam milijardi dinara, dobiti dodatne procente u vlasništvu kompanije koju je preuzeo februara ove godine nemaju osnova. To, međutim, ne isključuje mogućnost da će Rusi pokušati da od Vlade Srbije, koja je manjinski akcionar u NIS-u, izboksuju neke ustupke. Zvanično, sednica Upravnog odbora NIS-a, na kojoj će se razmatrati izveštaj specijalne revizorske kompanije Ernst & Jang, zakazana je za 23. novembar a pre toga i iz poslovodstva NIS-a i iz Gazromnjefta odbijaju da komentarišu da li će i kako će se „ispeglati“ minus koji je proletos ustanovio još prethodni revizor KPMG.

Iz Vlade Srbije, koja je insistirala na specijalnoj reviziji pa potom, da podsetimo, tražila da Rusi plate Ernst & Jang, ovih dana se čulo objašnjenje da Rusi ne mogu tražiti povećanje vlasništva jer, da „prevedemo“, samo su krivi što nisu dobro čitali podatke koji su im predočeni tokom pregovora o kupovini NIS-a. Tu je srpska strana u pravu jer Rusi su, prema svedočenju zaposlenih u NIS-u, i bukvalno tokom 2008. godine imali na raspolagaeu sve detalje o poslovanju srpske nacionalne naftne kompanije.

Čak ni tumačenja kako će Rusi, kao kompenzaciju, tražiti meku liberalizaciju tržišta naftnih derivata posle 1. januara 2011. godine, kada prestaje da važi naftna uredba koja NIS-u garantuje monopol - ne pije vodu jer Kiril Kravčenko je to već rekao. Javno, doduše, uz molbu novinarima da izjava bude nezvanična, ali diplomatski je to saopštio pred dvadesetak predstavnika medija. Pri tome, ne treba zaboraviti da je drugi vlasnik NIS-a država Srbija. Dakle, ako joj je stalo da NIS ubuduće ostvaruje profit i Vlada Srbije će morati da zastupa interese oba vlasnika.

Ali, priča o tome kako će, i uz kakve ustupke NIS-u, biti liberalizovano tržište naftnih derivata u Srbiji zapravo je samo segment onoga gde Rusi planiraju ubuduće da nadomeste minus koji, recimo opet, kratkovido nisu otkrili u poslovnim knjigama komanije koju su kupovali. Moglo bi se reći da je priču o mekoj liberalizaciji tržišta, Kravčenko izrekao kao svojevrsnu pokrivalicu, da se mediji u Srbiji ne bave stvarnim težnjama Rusa u NIS-u. Jer, iz onoga što se može zaključiti iz izjava čelnih ljudi Gazproma i Gazpromnjefta, Balkanmagazin zaključuje da je profit ostvaren kroz protekciju na srpskom tržištu naftnih derivata samo deo onoga što Rusi hoće da zarade u Srbiji preko NIS-a.

U centrali Gazpromnjefta ne kriju da računaju na buduće profite koje će ostvariti kao većinski vlasnik NIS-a. Podsećamo, još 26. juna, dakle, kada su na insistiranje Vlade Srbije Rusi pristali na specijalnu reviziju, Aleksej Miler, predsednik Izvršnog odbora Gazproma a.d. i predsednik Upravnog odbora Gazpromnjefta a.d. je, govoreći o razvoju naftnog biznisa na Opštem godišnjem sastanku akcionara Gazproma a.d. istakao da je po rezultatima 2008. godine Gazpromnjeft sačuvao poziciju lidera u efikasnosti među ruskim vertikalno integrisanim naftnim kompanijama.

„U 2008. godini su dostignuti dogovori koji su dozvolili preuzimanje 51 % naftne kompanije Naftne industrije Srbije od Vlade Republike Srbije. Gazpromnjeft je dobio dve rafinerije i mrežu sa više od 500 pumpi u Južnoj Evropi,“ rekao je Miler.

Mesto NIS-a u strategiji Gazproma i Gazpromnjefta Miler je pojasnio 4. septembra na Videokonferencija grupe Gazprom rekavši: „Mi zauzimamo jednu od pozicija lidera u domaćoj proizvodnji nafte. Bez obzira na pojavu svetske ekonomske krize, strategija, koju je prošle godine prihvatila ćerka-kompanija Gazpromnjeft, ostaje ista. Predviđa se rast godišnje proizvodnje nafte do 100 miliona tona do 2020. godine, povećanje količine prerade do 70 - 80 miliona tona, što je značajno proširenje prodajne mreže. U planu je povećanje prisustva u naftnom sektoru van Rusije: regioni strateškog interesa su Evropa, Bliski Istok, Afrika i države Latinske Amerike. U okviru dugoročne strategije su takođe realizovani takvi krupni projekti kao što je preuzimanje NIS-a i Sibir Energy.”

Nešto ranije, na proširenoj sednici Izvršnog odbora Gazpromnjefta krajem a avgusta u Hanti-Mansijsku predsednik Izvršnog odbora kompanije Aleksandar Djukov je, sumirajući je rad kompanije za prvo polugodište 2009. godine, govorio i o strategiji razvoja do 2020. godine.

„U prvom polugodištu 2009. godine Gazprom njeft je ispunio prvi deo zadatka, uspešno rešavajući pitanja povećanja obima biznisa. Rast operativnih pokazatelja, koji karakterišu rad kompanije za prvo polugodište možemo podeliti na dva dela: organski rast za račun optimizacije biznis-procesa, uvođenja novih metoda rada i neorganski – za račun preuzimanja i integracije u strukturu kompanije novih aktiva. Uspešno se radilo u oba smera. Organski rast dobro pokazuje dinamika prosečnog dnevnog obima dobiti: do juna, preduzeća kompanije su dobijali na 1,6 % nafte više, nego u januaru, a u avgustu već na 2,5 %. Osnova takvog rasta je efikasnije korišćenje geološko-tehničkih nalazišta. Sa kupovinom NIS u prvom polugodištu uključeni su u razradu aktivi proizvodnje srpske kompanije u Angoli i Srbiji“, rekao je Đukov i prokomentarisao da, „naravno, integracija novih preduzeća i kompanija, a pogotovo tako ozbiljnih kao NIS, nije moguća bez poteškoća.“

Delimično, srpski aktiv, po oceni Đukova se ispostavio „ vrlo komplikovanim“. Ali, Đukov je, takođe, konstatovao: „Za manje od pola godine rada Gazpromnjefta uspeli smo da izvedemo operativni novčani tok NIS na pozitivan nivo, da dobijemo prvu dobit i ozbiljno smanjimo potražnju NIS-a. NIS je za nas veliko iskustvo u inostranstvu. U okviru strateškog zadatka prelaza na ozbiljan međunarodni nivo takvo iskustvo zaista nema cenu. Prognoze razvoja spoljašnjih ekonomskih uslova govore o tome da za sada rad na tržištu uklapanja, i u inostanstvu takođe, kao i uvek ostaje jako privlačan.“

Zamenik generalnog direktora za istraživanje i proizvodnju nafte Gazpromnjefta Boris Ziljberminc takođe ističe da Gazpromnjeft „nema nameru da menja strateške planove proizvodnje nafte“. Govoreći o tome kako će se preuzimanje NIS-a i Sibir Energy odraziti na povećanje proizvodnje nafte po rezultatima 2009. godine Ziljberminc kaže: „Da, sa obzirom na konsolidaciju srpske kompanije NIS i dela u britanskom Sibir Energy, Gazpromnjeft očekuje rast proizvodnje u 2009.godini. U srpskoj kompaniji obim proizvodnje je samo 700 hiljada tona godišnje, ali postoji perspektiva povećanja proizvodnje NIS do 1 mil tona nafte godišnje. Naravno, sve perspektive kompanije moraju uzeti u obzir nacionalne interese Srbije, i mi ćemo usaglašavati svoje planove sa srpskom stranom.„

Ziljberminc takođe ističe da Gazpromnjeft nema nameru da menja planove dobijanja 100 mil tona nafte i više do 2020. godine.

„Kada već nameravamo da postanemo međunarodna kompanija, treba da se razvijamo. Prvi korak u tome je postalo preuzimanje kontrolnog paketa NIS-a u Srbiji. Ali to je više za korist prerade i distribucije nafte. Blok istraživanja i proizvodnje produžava aktivno proučavanje mogućnosti za ceo svet. Takođe aktivno radimo po planu razvoja u Africi: u Libiji, nadam se do kraja ove godine, Gazpromnjeft će početi rad u projektu Elefant. Pored toga, NIS je u Angoli vlasnik deonica u četiri morska bloka i mi pregovaramo sa različitim kompanijama o učestvovanje u projektu na sprudu („shelf“) te države."

Kada se govori o preradi u prvoj polovini 2009. godine Gazpromnjeft je preradio 15,8 miliona tona nafte, što je za 15 % više u istom periodu prethodne godine. Rusi ne kriju da ekspanizju planiraju i kroz preradu a ne samo proizvodnjom sirove nafte.

U preradi nafte rafinerija u Omsku je sa projektovanim kapacitetom od 19,5 miliona tona godišnje apsolutni lider u Rusiji. Pored nje Gazpromnjeft ima rafinerije u Moskvi, u Jaroslavskoj oblasti, Belorusiji, Italiji i Rusiji. Modernizacija NIS-ove rafinerije u Pančevu već je počela. Ostaje da se vidi koliko će i kada derivati iz Pančeva biti konkurentni na srpskom i okolnom tržištu. Od toga će zavisiti i profit o kome Rusi bez zazora govore kao o krajnjem cilju poslovanja.