NIS - 13. PRASE VLADE SRBIJE
Iako je pokrenuta transformacija Naftne industrije Srbije u otvoreno akcionarsko društvo, što je preduslov da u junu ova kompanija izađe na Beogradsku berzu, Vlada Srbije već skoro godinu dana oteže sa popunjavanjem sastava srpskog dela Upravnog odbora NIS-a
Iako u Naftnoj industriji Srbije faktički još gazduje sa 49 % akcija, koji su u vlasništvu države i malih akcionara, Vlada Srbije se ponaša kao da je reč o Alajbegovoj slami. Dok Rusi u NIS-u nastavljaju da se bave gubicima, što iz perioda pre nego što su preuzeli kompaniju što onima „zarađenim“ tokom 15 meseci, koliko je prošlo otkako su preuzeli većinsko vlasništvo u kompaniji - pa njome sad gazduje menadžment koji je postavio Gazpromnjeft - Vlada Srbije se ozbiljno ne bavi ovom firmom.
Skoro godinu dana prošlo je otkako su, 30. juna 2009. Biserka Jevtimijević –Drinjaković i Dušan Elezović podneli ostavke na članstvo u Upravnom odboru NIS-a. Vlada Srbije, međutim još nije imenovala nedostajuća dva člana srpske strane. A bila je to prilika da se „krnjem“ srpskom timu, koji čine dva političara, Dušan Petrović i Danica Drašković (DS i SPO) i jedan naftaš, Nikola Martinović (SPS) – svi izabrani u političkoj trgovini stranaka na vlasti priključi neko od stručno potokovanih ljudi.
Pojam „stručno“ pri tome ne podrazumeva samo oblast osnovnog naftnog biznisa, mada je to goruća tema u srpskoj privredi uoči liberalizacije tržišta, koja nam sleduje posle 1. januara naredne godine. U NIS-u bi srpskoj strani valjao dobar stručnjak za finansije, baš zbog tog gordijevog čvora nasleđenih, evidentiranih i (da li, kao što kažu Rusi) fantomskih gubitaka iz prošlosti. Finansije su vrlo bitne i zbog toga što će se NIS za mesec dana naći na berzi. Sve to po diktatu Vlade Srbije - te iste koja ne mari za svoje i lično vlasništvo građana – koji su vlasti dali mandat da gazduje državom.
U međuvremenu Rusi su uz završni račun za lanjsko poslovanje i napravili i finansijsku analizu za prethodnih pet godina. Tvrde da su to radili jer poštuju Međunarodne standarde finansijskog izveštaja. Tvrde, takođe, da je NIS prethodne godine poslovao sa gubitkom od 4,4 milijarde dinara. Ali, sa sabranim nasleđenim minusima od ranije ukupan knjigovodstveni gubitak je, zbog usklađivanja sa međunardonim finansijskim standardima, “težak” čak 37,6 milijardi dinara.
Srpski članovi UO NIS-a ove rezultate ne žele da komentarišu. Nikola Martinović nas je uputio na to da se obratimo informativnoj službi NIS-a – odeljenju koje je, inače, deo menadžmenta.
Ma koliko su ruski menadžment (Srbi su u prvom timu generalnog direktora Kirila Kravčenka malobrojni) i Upravni odbor (sa ful ruskom i krnjom srpskom postavkom) optimistički nastrojeni Vlada Srbije, ipak, ne bi smela Gazpromnjeftu da dopusti da sam vodi kompaniju.
U najmanju ruku neodgovorno je da se po pitanju imovine NIS-a u Hrvatskoj, gde spada i nerešeno pitanje vlasništva NIS Naftagasa nad Jugoslovenskim naftovodom (koji su Hrvati prekrstili u JANAF), a koji je deo knjigovodstvenog minusa od 37,6 milijardi dinara oglasi ruski premijer Vladimir Putin a da se srpski, Mirko Cvetković, koji je onomad bio u Zagrebu, bavi, kao primarnim, preuzimanjem hrvatskih prevoda regulative Evropske unije i ne iskoristi priliku da tamošnju premijerku Jadranku Kosor upita kako će dve države rešiti problem sukcesije, ne samo imovine NIS-a već i drugih srpskih firmi.
Imovinom NIS-a i ostalih srpskih firmi u Hrvatskoj nije se, doduše, bavio ni srpski predsednik Boris Tadić kada je u neformalnoj poseti hrvatskom predsedniku Ivu Josipoviću proletos glumio prvog srpskog turistu.
Za srpske akcionare u NIS-u, koje pored države čine i građani – bivši i sadašnji radnici NIS-a i svi oni koji su ostvarili pravo na takozvane besplatne akcije – pored imovine kompanije u Hrvatskoj bitno je i rešavanje ostalih spornih finansijskih balasta NIS-a iz prošlosti. Kao i to kako će se ubuduće raditi sa imovinom NIS-a, u Srbiji ali i drugde. Imovinska karta tu još nije sređena, a ako se ovim tempom nastavi sa prenosom na NIS imovine kojom kompanija raspolaže posao neće biti dovršen ni narednog juna.
Sve ovo osim na cene akcija NIS-a na berzi svakako će uticati i na to kako NIS posluje. Od februara do decembra 2009. godine NIS je, pod upravom ruskog menadžmenta ostvario neto dobitak u poslovanju od 2,7 milijardi dinara. Opšte je poznato da se iz poslovanja ove kompanije puni budžet. Na ime poreza NIS je lane u državnu kasu uplatio 74 milijarde dinara.
Kravčenko je na ovonedeljnoj konferenciji za štampu rekao da će o eventualnom preusmeravanju buduće dobiti u dividende akcionara odlučivati Upravni odbor.
Ne treba sumnjati da je Rusima stalo da zarade u NIS-u. Ali, to treba da je cilj i srpskom vlasniku – koga sad predstavljaju samo tri od mogućih pet članova koje može i treba da delegira Vlada Srbije.
Pitanje je šta se čeka. O kakvoj političkoj trgovini je reč u sadašnjoj vladajućoj garnituri. Ili je krnji sastav UO NIS-a sa srpske strane namerno ostavljena odstupnica aktuelnoj vladajućoj koaliciji zbog eventualnih budućih političkih aranžmana. U toj trgovini su, po svemu sudeći, na građane i njihov interes u NIS-u sasvim zaboravili.
