NAFTAŠI ZAOŠTRAVAJU TRŽIŠNU UTAKMICU

Dok sirova nafta i derivati na svetskom tržištu, pa i u okruženju a pojeftinjuju domaći naftaši – vlasnici privatnih benzinskih pumpi, pozivajući se na pad dinara u odnosu na evro i dolar slute poskupljenje tečnih goriva iz Naftne industrije Srbije AD najavljuju da će uskoro početi da određuju različite cene za svaku benzinsku pumpu ponaosob.

Prof. dr Petar Škundrić, srpski ministar rudarstva i energetike je još minulog petka najavio da su se „stekli uslovi za pojeftinjenje naftinih derivata za “nekoliko procenata”. Ističući da cene nafte padaju na svetskom tržištu, on je najavio “određenu korekciju cena naftinih derivata u Srbiji naniže, sa izgledom da se zadrži duže, pod pretpostavkom da vrednost dolara naglo ne skoči”.

Novu, najvišu dozvoljenu maloprodajnu cenu goriva Vlada Srbije će odrediti iduće nedelje jer, 7.juna se pravi novi presek kretanja cena „crnog zlata“ i odnosa domaće valute prema dolaru i evru. Nezahvlano je, naravno, prognozirati te relacije. Ali, evidentno je, takođe, da su prodavci naftnih derivata u Srbiji već počeli da ne koriste najvišu dozvoljenu cenu pa na benzinskim pumpama vlada pravo šarenilo. Pogotovo u sektoru prodaje dizel goriva, jer je evrodizel na režimu slobodnog uvoza.

To što Naftna industrija Srbije već nekoliko meseci na svojim pumpama ne prodaje ni benzine po maksimalno dozvoljenim cenama ljuti konkurenciju, pre svega privatni sektor, odnosno, vlasnike jedne ili nekoliko benzinskih pumpi. I, dok se oni spremaju na zajedničku akciju, okupljajući se u novom Udruženju „Benzinske stanice Srbije“ i od države traže povećanje zagarantovane trgovačke marže sa sadašnjih pet dinara po litru na nivo koji imaju prodavci derivata u okruženju (kako kažu, najmanje 10 evrocenti) NIS najavljuje:

“Trudeći se da svojim klijentima pružimo najbolje uslove NIS će obezbediti optimalni nivo cena na svim svojim benzinskim stanicama u Srbiji. U najskorije vreme cene će se određivati za svaku benzinsku pumpu posebno, u zavisnosti od nivoa tražnje u konkretnom regionu.”

Potrošač na prvom mestu

Ističući da je NIS doneo odluku da promeni politiku u oblasti pružanja usluge potrošačima u ovoj kompaniji za Balkanmagazin objašnjavaju da će korigovati “cene osnovnih naftnih derivata koji se distribuiraju preko mreže benzinskih stanica, usklađujući ih time, uslovno, s nivoom kvaliteta pruženih usluga, servisa i tehničke opremljenosti pumpi”.

Pri tome u NIS-u tvrde da kvalitet benzina na svim benzinskim stanicama kompanije odgovara svim državnim standardima, koji važe u Srbiji, a da ih neki derivati, kvalitetom, i nadmašuju.

“Posle analize rezultata obimnog marketinškog istraživanja obavljenog 2009. godine bili smo prinuđeni da priznamo da trgovinska usluga na nekim našim pumpama ne odgovara u potpunosti savremenim standardima koji su prisutni na tržištu Srbije. NIS Petrol u svom sastavu ima 472 benzinske pumpe, od kojih više od 160 podleže potpunoj rekonstrukciji a, ukoliko je rekonstrukcija nemoguća – zatvaranju”, pojašnjavaju u NIS-u ističući da “u ovom trenutku ne mogu na svakoj od njih da pruže najbolji kvalitet usluge, kao što je to na većini velikih maloprodajnih mreža za distribuciju naftnih derivate”.

Maržu određuje kvalitet

Osvrćući se na komentare vlasnika privatnih pumpi da NIS koristi monopolski položaj i pravi im nelojalnu konkurenciju, prodajući i benzin i dizel goriva po cenama nižim od maksimalno dozvoljenih u NIS-u kažu: “NIS je maloprodajnu cenu snizio samo u okviru svoje marže, koja je ista za sve kompanije – pet dinara po litru goriva. Svaka kompanija sama odlučuje koliku maržu će sebi da odredi. Cilj našeg koraka da snizimo cene motivisan je nastojanjima u NIS-u da budemo bliži potrošačima, pružajući im adekvatnu uslugu za adekvatan novac. Iznos trgovinske marže u maloprodaji bilo koje vrste robe - pored samog proizvoda - u velikoj meri određen je kvalitetom i količinom ponuđenih usluga. U Srbiji je određen maksimalni iznos trgovinske marže za prodaju derivata na malo od pet dinara. Po našem mišljenju, maksimalni iznos treba da odgovara maksimalnom nivou pruženih usluga, koji u ovom trenutku NIS ne može da pruži.”

Iz NIS-a najavljuju d aim je, u cilju usklađivanja sa savremenim standardima kvaliteta servisa i usluga, osnovni zadatak u planovima razvoja maloprodajne mreže NIS Petrola rekonstrukcija, opremanje i izgradnja novih benzinskih stanica. To će, kako kažu, zahtevati značajna ulaganja i, što je najvažnije, trajaće određeni vremenski period, tokom kojeg će biti obavljen niz promena ne samo mreže benzinskih stanica, već i u preradi nafte, proizvodnji naftnih derivata, skladištenju i logistici. U NIS-u planiraju i obuku zaposlenih i mnoge druge promene, koje treba da im pomognu da postanu savremena, tehnološki moderna i inovativna kompanija.

“Taj kompleks navedenih mera omogućiće nam da pružimo bolju uslugu za adekvatan novac. Trgovinska marža će se menjati kako se bude poboljšavao kvalitet usluge. Pri tom će biti ustanovljen diferencirani pristup određivanju iznosa trgovinske marže, u zakonom definisanim granicama, za različite benzinske pumpe u NIS-ovoj mreži, u zavisnosti od nivoa i ocene kvaliteta usluge,” otkrivaju u ovoj kompaniji.

Govoreći o ekonomskim efektima toga što je NIS Petrol po prvi put korigovao cene na svojim pumpama u odnosu na maksimalno dozoljeni iznos maloprodajne cene u Pres službi NIS-a za Balkanmagazin kažu da u ovom trenutku mogu samo da prate situaciju na maloprodajnom tržištu naftnih derivata u Srbiji.

“Sami ćemo moći da ocenimo i analiziramo bilo kakve efekte, pozitivne ili negativne na prihod kompanije, možda tek posle 12 meseci. Tek nakon ukupne analize biće moguće doneti poslovnu odluku o eventualnom nastavku naše politike u oblasti poboljšanja potrošačkog servisa. Ali, prodaja ispod masimalno dozvoljene cene nije se razmatrala s pozicije ostvarivanja ekonomskog efekta. Ovaj korak nam je omogućio da postanemo bliži potrošačima, pružajući im usluge u skladu s našim današnjim mogućnostima,” objašnjavaju u NIS-u napominjući da “upravo zato ovaj potez nije nekakva akcija s konkretnim rokovima za njeno sprovođenje”.

I franšiza u igri za partnerstvo s privatnicima

U NIS-u ne kriju da nemaju isti aršin prema kupcima na malo (na benzinskim pumpama) i za velekupce, kakvi su vlasnici benzinskih pumpi. Na pitanje Balkanmagazina da li će pristati da izađu u susret privatnim naftnim kompanijama i smanjiti cenu prerade, odnosno, vweleprodajnu cenu derivata kao što oni traže, posle smanjenja maloprodajenih cena iz NIS-a odgovaraju:

“Cene prade je prema Pravilniku o cenama 39 američkih dolara za tonu sirove nafte. Za NIS je takva cena nedovoljna da pokrijemo operativne (tekuće) troškove prerade nafte i zato stalno sprovodimo politiku smanjenja sopstvenih troškova i povećanja efikasnosti. Podsetićemo, evrodizel je u režimu slobodnog uvoza. A formiranje prodajnih cena (maloprodajnih i veleprodajnih) od strane NIS-a, ali i ostalih učesnika na tržištu, obavlja se na osnovu uvozne cene, a ne cene iz Pravilnika. Cene dizel goriva D-2 se, takođe, formiraju po uvoznoj ceni evro dizela pa, iako dizel gorivo D-2 nije u režimu slobodnog uvoza, njegova je cena kao i kod slobodnog uvoza. Privatni preduzetnici na svojim benzinskim pumpama prodaju evro dizel po ceni, koja je viša od uvozne za 20 dinara po litru. Marža za dizel gorivo D-2 iznosi oko 10 dinara po litru, što je duplo više od maksimalno dozvoljenih pet dinara po litru.”

Vlasnici privatnih pumpi zameraju, inače, menadžmentu NIS-a što nije s više oduševljenja prihvatio predlog udruženja privatnih pumpi o dugoročnoj saradnji. O tome se, kako Balkanmagazin saznaje od privatnika, još pregovara. Iz Pres službe NIS-a odgovaraju da će “NIS sa zadovoljstvom prihvatiti ponudu o dugoročnoj saradnji, u skladu s kompanijskom politikom prodaje.”

Kako kažu, “NIS ima tekuće ugovore za isporuku goriva s većinom privatni naftnih kompanija u Srbiji i veruje da će i ubuduće imati takve ugovore, pošto će svojim klijentima ponuditi optimalni odnos cene i kvaliteta goriva. NIS, takođe, ne isključuje ni mogućnost saradnje s pojedninim benzinskim pumpama na uslovima franšize i pod brendom NIS-a.

“Ali, to je pitanje konkretnih pregovora s vlasnicima tih pumpi I, najverovatnije, neće biti masovnog karaktera. U oba slučaja reč je o komercijalnim, obostrano korisnim ugovorima između NIS-a i konkretne privatne mreže benzinskih stanica. Udruženje, kao društvena organizacija, u ovom trenutku nema ugovor s NIS-om. Ipak, ako Udruženje obezbedi pravne i finansijske mogućnosti rada s njim, kao s kupcem na veliko, koji snabdeva privatne mreže benzinskih tanica sa zadovoljstvom ćemo prihvatiti ponudu o dugoročnoj saradnji.”