NAFTAŠI TRAŽE IZMENU UREDBE

Uoči prodaje većinskog paketa akcija Naftne industrije Srbije ruskom Gazpromnjeftu menadžment ove kompanije, skupa sa poslovodstvima Lukoil – Beopetrola, Nafte AD, Petrobarta i kompanije Team Oil, uputio je Ministarstvu rudarstva i energetike Vlade Srbije Predlog za izmenu i dopunu Uredbe o cenama derivata nafte.

Mada na prvi pogled izgleda da naftaši insistiraju na što većem profitu, menadžeri naftnih kompanija koje u Srbiju uvoze sirovu naftu i prerađuju je, tvrde da sada rade u minusu i da su izmene Uredbe o cenama naftnih derivata neophodne kako bi poslovali pozitivno.

-U ovoj inicijativi zajednički su interesi samog NIS – a i nas, kompanija koje smo naručioci uslužne prerade sirove nafte u NIS-ovim rafinerijama u Pančevu i Novom Sadu. Nismo konkurenncija jer svi podjednako gubimo - kaže za Balkanmagazin Aleksandar Mileusnić, direktor Petrobart d.o.o.

Njegov kolega i zamenik, Božo Stanišić objašnjava da je zbog promena cene sirove nafte, rasta kursa dolara u odnosu na dinar, rasta troškova tranzita i toga što država nije u potpunosti poštovala i primenjivala Uredbu o cenama derivata nafte, ova komanija tokom prethodne četiri godine izgubila 10 miliona dolara.

-Sada na svakih 5.000 tona uvezene u prerađene nafte gubimo po 400.000 dolara – rekao je Stanišić za Balkanmagazin pre najnovijeg, prošlonedeljnog poskupljenja naftnih derivata zbog povećanja akciza.

Dolar „minira“ cenu nafte

Od februara 2005. godine cena sirove nafte stalno se menjala. Barel je sa 28 dolara poskupeo na skoro 148 dolara. Posle rekordne cene sredinom prošle godine nafta pojeftinjuje ali cena se i dalje stalno menja, raste i pada, što naftašima, kako kažu, zadaje dodatne glavobolje. U Petrobartu ističu da im dodatni minus u poslovanju pravi rast kurs dolara u odnosu na dinar, koji nije ukalkulisan u formulu za izračunavanje cene derivata po vladinoj Uredbi.

Akciju menjanja Uredbe o cenama derivata nafte, kompanije koje u Srbiju uvoze sirovu naftu i prerađuju je u rafinerijama u Pančevu i Novom Sadu, započele su još u novembru prošle godine a u konačnom zahtevu naftaši traže da se preispitaju i priznaju novi - realni troškovi pri uvozu i preradi nafte. Konkretno, predlažu da im se na ime troškova uvoza (zapravo, dopreme od mesta kupovine do rafinerije) „crnog zlata“ umesto 2,35 dolara po barelu prizna iznos od 3,928 dolara po barelu. Tvrdeći da iznos koji im se sada priznaje kao trošak ne „pokriva“ stvarne troškove, naftaši navode da JANAF-u za tranzit nafte kroz Hrvatsku plaćaju 2,265 dolara po barelu. Transnafta za tranzit naftovodom kroz Srbiju naplaćuje 0,402 dolara po barelu a u veće troškove spadaju carina i kolateralna taksa (0,807 dolara po barelu).

Kod cene rafinerijske prerade naftaši traže da im se umesto 4,0518 dolara za barel sirove nafte tipa URAL (RCMB) prizna trošak od 4,518 dolara po barelu.

-Tražimo da nam se prizna stvarna cena prerade sirove nafte, koju mi inače plaćamo – tvrde u Petrobartu, komentarišući da su, prema analizama samog NIS-a trenutni, stvarni troškovi cene prerade sirove nafte znatno viši od predloženog iznosa. Razlog tome su ekološki zahtevi i promene u tehonologiji, kao i smanjenje obima prerade od onog iz perioda kada je sporna Uredba bila doneta.

Uz to predlažu i uvođenje novog troška: 0,682 dolara po barelu na ime razlike u prihodu po obračunatom radmanu (odnos proizvedenih derivata), na osnovu kog je doneta važeća Uredba, i realnog randmana ostvarenog tokom primene Uredbe u prethodnom periodu. U prevodu ovo poslednje znači da naftaši traže „izmenu važećih Opštih uslova prerade sirove nafte u NIS a. d. Novi Sad, propisivanjem novog, realnog randmana, uz automatsku korekciju u zavisnosti od kvaliteta sirove nafte prilikom svake konkretne isporuke“.

Na potezu Ministarstvo

Naftaši su se, suočeni sa sve oštrijim uslovima na tržištu i dolazećom konkurencijom Gazpromnjefta, međusobno dogovorili. Zanimljivo je da ne traže ukidanje Uredbe ali, jasno je i da znaju šta hoće. U „Zaključcima“ (Predloga za izmenu i dopunu Uredbe o cenama derivata) predstavnici kompanija koje uvoze i prerađuju sirovu naftu kažu da bi država usvajanjem njihovih predloga postigla više efekata. Pre svega bi se „smanjio intenzitet promene cena osnovnih derivata nafte“, odnosno, ublažio bi se efekat promene cena na tržištu. Uz to bi se „stekli uslovi za sigurno i kontinuirano snabdevanje tržišta u sadejstvu NIS-a, kao osnovnog nosioca snabdevanja i naručilaca uslužne prerade sirove nafte koji, prema važećim aktima, učestvuju u snabdevanju“.

Mileusnić kaže da usvajanje ovih izmena važeće Uredbe ne bi značajno poskupelo naftne derivate (kada cena sirove nafte raste).

-Pitanje cene ne sme biti primarno. Sve je stvar dogovora. Država treba da reši hoće li da zaštiti ovaj sektor privrede. Da li će ovu granu da održi u poziciji da poslujemo rentabilno. Ovo je odličan način da se uništi privatni sektor. Ali i da se uvede regulativa u naftni biznis. Mi smo, kao korisnici uslužne prerade, preuzeli na sebe snabdevanje određenog dela tržišta naftnim derivatima – kaže Mileusnić napominjući da kompanija Petrobart u sistemu ima 40 pumpi sa znakom AVIA, od čega ih je osam u vlasništvu Petrobarta, i da im je cilj da nastave s uspešnim poslovanjem.

Lopta je sada „u dvorištu“ Ministarstva rudarstva i energetike. Privatni naftaši očekuju da će biti pokrenuta porcedura za uzmenu i dopunu Uredbe o cenama naftnih derivata.