LUKOIL U SRBIJI OSTVARIO DOBIT

Lukoil Beopetrol je tokom prošle godine po prvi put od dolaska u Srbiju poslovao pozitivno po GAP-u i ostvario prihod EBITDA od 15 miliona dolara. Da bi i ove godine ostvarili pozitivne operativne rezultate u poslovanju planiramo investicije od 25 miliona dolara. I tokom prošle godine smo isto toliko investirali. Naglašavam, reč je o investicijama koje nisu obaveza Lukoila iz privatizacionog ugovora o kupovini Beopetrola, već o dodatnim ulaganjima u Srbiji – kaže Aleksandar Panfilov, generalni direktor Lukoil – Beopetrola za Balkanmagazin.

Aleksandar Panfilov

Od dolaska u Beopetrol Lukoil je poslovao sa gubitkom. Da li su te česte izmene bile uzrok toga da je stalno menjan menadžment na čelu Lekoil – Beopetrola?

O kadrovskim rešenjima se odlučuje u centrali u Moskvi. U Lukoil – Beopetrolu je od decembra 2007. godine novi menadžment. Praktično smo u menadžmentu promenili 90 odsto ruskog rukovodećeg kadra i 2008. godinu smo, po prvi put posle privatizacije napravili pozitivan pomak. Ostvarili smo prihod od 15 miliona dolara, bez uračunate amortizacije, poreza i kreditne zaduženosti.

Uzimajući u obzir regionalnu situaciju i svetsku krizu, hoće li Lukoil – Beopetrol uspeti ove godine da ostvari plan investicija i pozitivno polovanje?

Podsetiću da je obaveze iz ugovora o kupoprodaji Beopetrola Lukoil u potpunosti ispunio. Imamo svu potrebnu dokumentaciju kojom to potvrđujemo. U uslovima krize unosimo nekoliko korekcija u svoj program planiranih investicija. Pri tome, nismo planirali smanjenje investicija tokom ove, 2009. godine.

U šta će, konkretno, Lukoil – Bepetrol invesirati u Srbiji?

U maloprodajne objekte, u modernizaciju, rekonstrukciju i i zgradnju novih benzinskih stanica. Prošle godine pustili smo u rad naše skladište u Ostružnici. Očekujemo da ćemo tokom aprila u rad pustiti i skladište u Doljevcu kraj Niša. Plan nam je da izgradimo još jedno skladište, kako bi Lukoil u Srbiji imao tri naftna skladišta, koja će zaista raditi.

Ove godine smo investicije planirali u šest novih benzinskih stanica i rekonstrukciju deset pumpi. Imamo, međutim probleme zbog imovinsko – pravnih pitanja, posebno u Beogradu. I, zbog toga nismo uspeli da modernizujemo sve benzinske stanice u prestonici.

Tokom prošlogodišnje posete predsednika Lukoila, Vagipa Alekperova Beogradu, gradonačelnik Dragan Đilas je obećao da će se problemi oko imovinskih pitanja u Beogradu rešiti za pola godine. Taj period ističe u martu. Nadam se da će obećanje koje je gradonačelnik dao biti ispunjeno. Nadam se. Nadam. Ukoliko to napišete i gradonačelnik pročita... bićemo vam zahvalni.

Kako se prošlogodišnji nagli skok pa pad cene nafte i ekonomska kriza odražavaju na poslovanje Lukoil – Beopetrola?

I mi smo, poput drugih naftnih kompanija zbog toga pretrpeli gubitke koje smo preraspodelili na kraj prošle godine i na januar ove. Osnovni gubici kod nas su ostvareni zbog toga što smo deo dobijenih derivata morali u poslednjem kvartalu prošle i januaru ove godine da prodajemo ispod cene. Ali, uspevamo da se nosimo sa krizom i nadam se da ćemo i ove godine pozitivno poslovati. Da bismo to ostvarili u ovom momentu se bavimo reorganizacijom preduzeća, stvaramo nove službe i nova odeljenja. Ali, sve to sa postojećim brojem zaposlenih.

Da li zbog krize planirate smanjenje broja zaposlenih?

Principijelno smo protiv smanjenja broja zaposlenih. Tokom prošle godine urađena je optimizacija broja zaposlenih. Jednostavno, ne mogu jednim automobilom istovremeno upravljati dve osobe. Beopetrol se sretao sa takvim problemima ali, danas u Lukoil – Beopetrolu, u skladu sa našom sistematizacijom radi optimalan broj ljudi – 1.400 zaposlenih, i nikakvo dalje smanjenje broja zaposlenih nismo planirali.

Zbog finansijske krize mnoge kompanije ne plaćaju isporučene derivate. Hoće li Lukoil – Beopetrol poravnanjem duga preuzeti akcije Petrohemije?

Dugo već sarađujemo sa HIP Petrohemijom ali, u ovom trenutku imamo finansijske probleme. Trudimo se, maksimalno, da prevaziđemo ovaj problem. Lukoil neće biti akcionar Petrohemije. To bar ne planiramo. Koliko je meni poznato u centralnoj kompaniji Lukoil u Moskvi se takva mogućnost ne razmatra. Takva jedna odluka o učestvovanju u privatizaciji Petrohemije donosi se isključivo na nivou centralne kompanije u Moskvi. Kako nismo vodili nikakve pregovore po tom pitanju, i nismo spremali nikakve materijale, mislim da u Lukoilu nema zainteresovanosti za tako nešto.

Koji deo tržišta Lukoil – Beopetrol ima u Srbiji?

Prema našim procenama Lukoil – Bopetrol zauzima 14 odsto srpskog tržišta naftnih derivata.

Početkom ove godine kupovinom NIS-a je na tržište Srbije došao Gaspromnjeft. Kako će se to odraziti na već postojeću konkurenciju na tržištu naftnih derivata u Srbiji?

Pozdravljamo dolazak Gaspromnjefta. Ne plašimo se konkurencije. Ako oni budu ozbiljni igrači biće to korisno ne samo za NIS i Gasprom već i za Lukoil i Srbiju. Druge kompanije koje posluju u Srbiji, poput Helenika, OMV-a i MOL- takođe su ozbiljni igrači kao i Gasprom ali ne plašimo se konkurencije.

Krajem 2010. godine prestaje da važi uredba o kontroli cena naftnih derivata i tržište se otvara. Kako se pripremate za konkurenciju?

Još nisam video realnu dokumentaciju koja nam svedoči o tome da će tržište naftnih derivata u Srbiji biti otvoreno 2010. godine. O tome pričaju razna odgovorna lica ali, realno, ne postoji ni jedan dokument koji garantuje da će se to zaista i dogoditi.

Pa, prestanak važenja naftne uredbe je deo ugovora koji je Gaspromnjeft potpisao, kupujući 51 odsto vlasništva u Naftnoj industriji Srbije AD.

Može biti. Nisam siguran. Ukoliko imate takvu informaciju bićemo Vam vrlo zahvalni.

Lukoil se ne plaši otvaranje tržišta. Mi smo se u Lukoilu naučili da radimo na otvorenim tržištima, jer tako poslujemo u drugim zemljama gde Lukoil ima svoje benzinske pumpe. Tržište je otovoreno i u susedstvu, u Rumuniji i Bugarskoj kao i u istočnoevropskim zemljama, Mađarskoj i Češkoj, tako poslujemo u Belgiji...

Odakle će Lukoil nabavljati derivate kada se ukine naftna uredba?

Mi smo sada jedan od najvećih dobavljača evro dizela za srpsko tržište. Imamo ugovore i isporučujemo ovaj derivat NIS-u, OMV-u i Helenik Petrolu. Svaka druga benzinska stanica u Srbiji prodaje evro dizel nabavljen od Lukoila. Osnovni naš snabdevač je rafinerija Lukoila u Burgasu u Bugarskoj a nabavljamo ovaj derivat i iz Rumunije.

Lukoil – Beopetrol je sa drugim naftnim kompanijama koja rade u Srbiji inicirao izmene naftne uredbe. Imate li informacije šta će biti sa tom inicijativom?

Napisali smo nekoliko zajedničkih zahteva ali još nema nikakvih pomaka po tom pitanju. Suština problema je u tome da su, u periodu kada je donošena uredba o formiranju cena naftnih derivata, važili neki drugi uslovi, bila je drugačija cena tranzita sirove nafte nego što je sada. Nije uzeta u obzir ni cena prerade nafte, kao ni radman - sama struktura dobijenih derivata iz prerade nafte. Zato tražimo da se izmenama uredbe obezbedi pokrivanje troškova koje prerađivači sirove nafte imaju u Srbiji.

Vi ste izmenu te uredbe tražili još pre nekoliko meseci?

Da, ona se razmatra ali nikakvih pomaka još nema. Lukoil – Beopetrol, skupa sa predstavnicima drugih naftnih kompanija koje prerađuju naftu u Srbiji, pregovara sa ministarstvom rudarstva i energetike i ministarstvom finansija.

Hoće li se Lukoil još širiti na Balkanskom poluostrvu?

Veoma smo zainteresdovani za razvoj prodajne mreže na teritoriji Srbije. Imamo ozbiljan program za razvoj prodajne mreže u Hrvatskoj gde smo prošle godine osnovali svoje predstavništvo. Prošle godine smo završili sporna pitanja i kupili smo mrežu pumpi u Crnoj Gori. Balkan je za Lukoil veoma interesantan za dalji razvoj.