LIBERALIZACIJI U SUSRET

Sve učestalije najave državnih zvaničnika da će u Srbiji s prvim danom nove 2011. godine biti liberalizovano tržište naftnih derivata nagnalo je vlasnike privatnih pumpi da se ozbiljno pozababave kreiranjem miljea na terenu u kome će i sami već za pola godine biti suočeni sa mnogo ozbiljnijom konkurencijom od sadašnje. Tržišna utakmica biće mnogo oštrija nego sada jer, neće više biti državne regulative koja je, doduše, davala određeni monopolski položaj Naftnoj industriji Srbije AD ali, i dozvoljavala da ispod tog „Gogoljevog šinjela“ svoje poslovne ambicije pa, četo, i loše poslovne poteze, skriju i mnogi koji su navikli da lako zarađuju petrolejski profit.

Ne treba sumnjati da ino naftne kompanije, koje već imaju svoje pumpe ili bar firme u Srbiji jedva čekaju liberalizaciju tržišta. Oni će se sigurno je, boriti da povećaju svoje tržišno učešće u maloprodaji ali, i da se nametnu kao značajan veletrogovac. Jer, ne treba zaboraviti, u regionu su rafinerijski kapaciteti za oko 40 odsto veći od sadašnjih potreba kupaca na ovim prostorima. Dakle, vlasnici tih rafinerija: austrijski OMV, mađarski MOL, Lukoil, Helenik Petrol, INA... boriće se da posle Nove godine, kada im bude dozvoljen uvoz i drugih derivata osim evrodizela, kroz veleprodaju gorivo iz svojih rafinerija plasiraju i kroz „pištolje“ na pumpama takozvanih malih vlasnika. Pojedinačno ovaj izraz „mali“ nije pogrešan jer oni, uglavnom, imaju jednu do tri pumpe, često su skupa sa partnerima vlasnici samo jednog prodajnog objekta. Stni trgovci, rekli bi neki, podsećajući da su takve u plasmanu bakaluka već „pojeli“ hiper i megamarketi.

Ovu pretnju, koje su i sami postali svesni - gledajući kako im se u komšiluku zatvaraju trgovinske radnje gde su kupovali hleb i mleko - shvatilo je kao ozbiljno upozorenje gro vlasnika više od 600 privatnih pumpi, ako se računaju i oni objekti na kojima se prodaje samo auto-gas. I, osnovali su novo Udruženje benzinskih stanica Srbije.

Svrha udruživanja je jasna: stvoriti uslove da se ne samo preživi već i uspešno posluje na budućem, slobodnom tržištu naftnih derivata.

„Tražimo partnera koji će nam obezbediti uredno snabdevanje, sa maržom koja će biti 10 odsto od aktuelne maloprodajne cene,“ kaže za Balkanmagazin Miroslav Velicki, predsednik Upravnog odbora Udruženja benzinskih stanica Srbije, ističući da najave vlasnika benzinskih pumpi, kako su spremni da, ako treba, formiraju i novu nacionalnu naftnu kompaniju, nisu puke pretnje već jedan od modaliteta koji vide kao način da kreiraju model svog budućeg poslovanja.

No, krenimo redom. Vlasnici ovih privatnih pumpi je oko 270 malih privrednika. Oni upošljavaju 30-ak hiljada radnika, što znači da od ovog biznisa živi oko 120.000 građana Srbije. Njihova želja da se ponovo organizuju razumljiva je, jer u prošlosti su finkcionisala i druga udruženja. Prema rečima Velickog ni ideja o formiranju nacionalne kompanije, koja bi objedinila njihove pumpe i partnera – dovoljno jakog da im obezbedi normalno poslovanje na maloprodajnom tržištu derivata u Srbiji nije nova. Pre dolaska Gazpromnjefta u NIS pregovarali su sa nekim ino kompanijama.

„Sada pregovaramo sa NIS-om. Kao vlasnik rafinerija u Srbiji NIS nam je prirodni saveznik. Ali, pregovaramo i sa državom. Država je, uostalom, vlasnik 49 odsto NIS-a. Naši zahtevi su realni: da mi budemo njihovi dileri. A da veleprodaje ubuduće gorivo prodaju samo licenciranim objektima – benzinskim stanicama, a ne kao što je to sada slučaj, i krajnjim potrošačima – koji nemaju licencu. Nije to ništa što i sada nije zakonom predviđeno. Tražimo samo da se zakon sprovodi u potpunosti. A budući partner - pa bio to NIS ili, ako se sa n jima ne dogovorimo možda austrijski OMV, mađarski MOL ili Grčki Helenik Petrol – da nam obezbedi uredno snabdevanje i marže koje imaju i pumpe u okruženju. U susednim zemljama to je 10 do 12 evrocenti po litri goriva. A mi sada imamo zagarantovanih pet dinara, dakle, manje od pet evrocenti,“ kaže Velicki ne krijući da se on i njegove kolege nadaju da će primena antimonopolskih principa poslovanja doprineti da oni povrate deo izgubljenog tržišta.

Privatne pumpe u Srbiji su 2003. godine, prema tvrdnjama Velickog, „pokrivale“ oko 70 odsto tržišta naftnih derivata u Srbiji a sada su „pale“ na 38 odsto. Podsećamo, „zlatno doba“ privatnih pumpi nastajalo je tokom 90-ih godina prošlog veka. Ozbiljna konkurencija NIS-u bili su pre prodaje Beopetrola ruskom Lukoilu, kada su OMV, Helenik i MOL tek počinjali da granaju svoju mrežu modernih pumpi u Srbiji. I mnogi vlasnici privatnih pumpi svoje objekte su gradili po uzoru na ino kompanije. Ima, takođe, i onih koje ne ispunjavaju tehničke i neke druge standarde. Neki od privatnika sada dorađuju svoje pumpe, neki pokušavaju da ih prodaju a grupa onih koji bi i ubuduće da se ozbiljno bavi ovim biznisom održala je prošlog četvrtka sednicu upravnog odbora i za 3. juni zakazala Skupštinu Udruženja vlasnika benzinskih pumpi.

„Mi smo grupa vlasnika pumpi koja se već godinama bavi ovim poslom. Pozivamo vlasnike pumpi koji nameravaju da se i ubuduće ozbiljno bave naftnim biznisom da dođu na Skupštinu Udruženja vlasnika benzinskih pumpi, koju smo zakazali u Privrednoj komori Srbije da se dogovorimo o daljem delovanju. Mi ne tražimo ništa na silu. Insistiramo na evropskim standardima poslovanja. Oni moraju da važe i za male firme, koje imaju jednu ili nekoliko pumpi. Ni u jednoj zemlji u okruženju nije bilo toliko pojedinačnih vlasnika privatnih pumpi. U Mađarskoj ih je bilo oko 160 i oni su propali jer se nisu udružili. U Srbiji radimo na oko 600 pumpi i nećemo dozvoliti da 30.000 ljudi ostane bez posla. Da bi to sprečili udružili smo se da zajednički nastupamo. Ako se ne dogovorimo sa NIS-om pregovaraćemo sa OMV-om ili MOL-om, koji nam nude partnerstvo,“ kaže Velicki, ističući da su rešeni da rešenje nađu pre Nove godine i stupanja na snagu otvorenog tržišta.

U NIS-u ne žele da govore o detaljima. Kiril Kravčenko, generalni direktor ove kompanije je na pitanje Balkanmagazina o razgovorima sa Udruženjem privatnih pumpi rekao da je NIS spreman da se dogovara o snabdevanju svih učesnika na tržištu. Uslov je da imaju žiro račun i mogućnost bankarskih garancija.

Treba, takođe, reći i to da većinski vlasnik NIS-a, ruski Gazpromnjeft ovakvu situaciju sa konkurencijom mnogobrojnih vlasnika privatnih pumpi nije imao u Rusiji. Ostaje da se vidi hoće li uvideti šta bi izgubio ako sutra privatnike bude snabdevao neko drugi. Ako su Rusi ozbiljno mislili kad najavljuju da im je cilj kupovine NIS-a ekspanzija na Balkanu teško da će dozvliti da im neko ispred nosa preuzme mogućnost snabdevanja privatnih pumpi u Srbiji. Pa čak i da početak liberalizacije ne prežive svih 600 pumpi, privatnici nisu partner za odbacivanje.