LIBERALIZACIJA NA SRPSKI NAČIN

Liberalizacija tržišta naftnih derivata u Srbiji od prvog dana naredne godine biće po srpskom receptu – pored evrodizela i tečnog naftnog gasa biće dozvoljen i uvoz motornog benzina i ostalih dizel goriva ali, neće biti promene standarda u kvalitetu. To zapravo znači da će od 1. januara 2011. godine biti dozvoljen slobodan uvoz derivata pa će potrošačima biti ponuđena svojevrsna «lepeza» u kvalitetu. Sva goriva, i ono proizvedeno u rafineriji Naftne industrije Srbije AD u Pančevu i ono iz rafinerijama u okolnim zemljama moraće da zadovoljavaju ne samo srpske već i evropske standarde. Takvu politiku po pitanju kvaliteta tečnih goriva Vlada Srbije će voditi sve dok se ne završi modernizacija rafinerije Naftne industrije Srbije u Pančevu, što je, inače, kupcu većinskog paketa Gazpromnjeftu i napismeno potvrđeno u kupoprodajnom ugovoru.

Govoreći o kvalitetu goriva Snežana Ristić, načelnik u sektoru za naftu i gas u ministarstvu rudarstva i energetike Vlade Srbije pojašnjava da se Pravilnikom o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla propisuju tehnički i drugi zahtevi koje moraju da ispunjavaju tečna goriva naftnog porekla, koja se koriste kao energetska goriva i goriva za motore sa unutrašnjim sagorevanjem, koja se stavljaju u promet na domaće tržište.

Obaveze prema Rusima

„Republika Srbije, u skladu sa sporazumom sa Ruskom Federacijom o saradnji u oblasti nafte i gasa, ima obavezu da ne pooštrava tehničke i druge zahteve u vezi sa kvalitetom goriva dok se ne završi proces modernizacije rafineriskih postrojenja. Međutim, od 1. januara moći će se uvoziti samo goriva evropskog kvaliteta, a goriva koja imaju određena izuzeća od propisanih veličina moći će da se plasiraju samo iz domaće proizvodnje,“ kaže Ristić.

Dakle, raspon u kvalitetu će, svakako, postojati a naftnim kompanijama i ostalim vlasnicima pumpi u Srbiji biće prepušteno da svojom ponudom, svakako i reklamom, privuku kupce.
Potrošači će birati na čijoj pumpi će točiti gorivo svakako i po ceni i po kvalitetu. To će biti dva osnovna parametra kojima će vlasnici pumpi, kojih je u Srbiji oko 1.300, pokušavati da privuku kupce. Razlika po oba ova parametra vidljiva je već sada kod evrodizela i tečnog naftnog gasa (TNG), čiji uvoz je slobodan. Od januara naftaši će slobodno moći da biraju da li da na pumpama prodaju benzine iz NIS-a ili uvozne.

Vadim Kudrjavcev, zamenik izvršnog direktora NIS Petrola za marketing tvrdi da će promena na tržištu naftnih derivata nastupiti i pre 1. januara. Najavljujući da će NIS obustaviti proizvodnju olovnog benzina već sredinom ove godine Kudrjavcev je učesnike ogruglog stola obavestio da menadžment NIS-a planira da do kraja 2012. godine proizvodi u rafinerijama u Srbiji samo gorivo «evro 5» kvaliteta. Već se, inače, proizvode, ali ograničene - eksperimentalne količine kvalitetnog evrobenzina.

Zanimljivo je da Kudrjavcev ne veruje da će posle otvaranja tržišta doći do smanjenje cena goriva. Kako je rekao, «moguće da u okruženju dođe i do «skoka» cena».

Cene i dogodine po diktatu države

Prof. dr Slobodan Sokolović, profesor tehnološkog fakulteta u Novom Sadu kaže da liberalizacija tržišta, najverovatnije, neće značiti potpunu slobodu u formiranju cena. Ovaj vrstan poznavalac naftnog sektora u Srbiji i svetu smatra da je realno očekivati da Vlada Srbije nastavi sa određivanjem najviše dozvoljene maloprodajne cene.

«Vlada Srbijea tek treba da napraviti novi model obračuna cena naftnih dervata. Država još nije donela ni propise po kojima će funkcionisati tržište naftnih derivata posle liberalizacije,» rekao je Sokolović ističući da dugoročne prognoze potrošnje goriva nisu optimistične i da se može desiti da bude smanjen broj benzinskih pumpi u Srbiji.

Konstatujući da je zakonsko uređenje tržišta nafte i derivata nafte osnovni preduslov za njegovo nesmetano funkcionisanje predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike ističu da je ova delatnost osim Zakonom o energetici regulisana i sa dve uredbe. Uredba o načinu i uslovima uvoza i prerade nafte i derivata nafte datira iz 2001. godine, i od tada je značajno modifikovana, pre svega na takav način da je postepeno otvrala tržište derivata nafte u Srbiji. Da podsetimo, ova Uredba doneta je u cilju suzbijanja sivog tržišta u Srbiji, stabilizacije priliva u budžet i obezbeđenja novačanih sredstava za rekonstrukciju rafineriskih postrojenja nakon bombardovanja.

„Danas je ovom uredbom bliže je uređeno pitanje uvoza nafte, uvoza derivata nafte, kao i prerade sirove nafte. Specifičnost ove uredbe je u delu dodeljivanja povlaštenog položaja NIS-u kod uvoza motornog benzina, ulja za loženje i mazuta, a što je usaglašeno sa pravilimi svetske trgovinske organizacije, i oročeno do kraja 2010. godine“, ističe Snežana Ristić.

Predstoji još izmena uredbe o cenama

Uredbom o cenama derivata nafte utvrđena je metodologija na osnovu kojeg se vrši obrazovanje i usklađivanje najviših cena osnovnih derivata nafte.

„U vezi sa ovom uredbom možemo reći da je i ona tokom proteklih godina menjana i usaglašavana sa zahtevima učesnika na tržištu. Kako se od 1. janurara 2010. godine očekuje otvaranje tržišta, a s obzirom na potrebu da se i dalje reguliše maksimalan nivo cena na tržitšu, Ministarstvo rudarstva i energetike će pokrenuti inicijativu za izmenom uredbe o cenama metodologija utvrđivanja najvišeg nivoa cena bude prilagođena tržišnom poslovanju, a ne preradi sirove nafte. Da bi tržište u liberalizovanim uslovima funkcionisalo neometano, potrebno je urediti i oblasti koje za sada nisu bliže uređene, a za koje postoji obaveza Republike Srbije po preuzetim međunarodnim obavezama. To su: obavezne rezerve nafte, promocija uoptrebe biogoriva i direktive vezane za kvalitet goriva i kontrolu kvaliteta. Za realizaciju ovih obaveza, odnosno, da bi se uspostavio pouzdan i održiv sistem tržišta naftnih derivata i redovnog snabdevanja svih potrošača ovim energentima neophodna je koordinacija više nadležnih ministarstava,“ kaže Ristić, napominjući da je neophodno, „ukoliko takav osnov ne postoji u zakonodavnom sistemu Republike Srbije stvoriti i zakonski osnov za bliže uređenje ovih pitanja.“

Govoreći o tome kako na tržište deluje poslednja izmena uredbe o cenama derivata nafte Snežana Ristić ističe da se ova uredba se tokom godina menjala i prilagođavala zahtevima učesnika na tržištu. Poslednja izmena je urađena u cilju stabilizacije cena derivata, s obzirom da je od početka godine bio izražen trend rasta cena, ne samo sirove nafte, već i krusa dolara. Tri od pet poskupljenja bile su za nešto više od 1,5%.

„Izmena uredba na način da se korekcija vrši u periodu od 30, a ne 15 dana, i da ukupna promena treba da bude veća od 3,5 % predstavlja prvi korak u formiranju konačne maloprodajne cene. Sledeći koraci su analiza proizvođačke cene derivata, i mogućnost preraspodele akciza po derivatama radi nivelisanja cena se cenama u okruženju. U cilju sagledavanja mogućnosti da se izmenom strukture cene derivata nafte formira nova maloprodajna cena, koja bi dopirnela očuvanju stabilnosti tržišta i budžetskih prihoda dr Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike je formirao Radnu grupu koja treba da da određene preporuke,“ kaže Ristić zaključujući da bi, „ukoliko posmatramo period od mesece dana, nivo cena po staroj metodologiji bio viši za oko jedan dinar po litru. Ali, da bi imali pravu sliku o uticaju ove izmene neophodno je posmatrati duži vremenski period.“

Direktive Energetske zajednice

U cilju obezbeđenja sigurnosti snabdevanja naftom i derivatima nafte, ne samo Republike Srbije već i regiona, nephodno je bliže urediti pitanje obaveznih rezervi nafte. Tokom juna meseca 2010. godine, u okviru rada Energetske zajednice čiji je Republika Srbija član, očekuje se definisanje direktiva iz oblasti nafte koje će biti obavezujuće za implementaciju u nacionalno zakonodavstvo za sve zemlje članice. Kako je u okviru Evropske Unije usvojena direktiva 2009/199/EC koja objedinjuje nekoliko ranijih direktiva i odluka Evropske Komisije u vezi sa obaveznim rezervama, očekuje se da će ona biti obavezna za implementaciju.

Upotreba biogoriva i TNG neregulisana

U vezi sa upotrebom biogoriva u transportu, Progrmima ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije izvršena je analiza mogućnosti proizvodnje biogoriva i utvrđeni su ciljevi upotrebe biogoriva u transportu. Međutim, još uvek nije nametnuta obaveza trgovcima naftom i derivatima nafte da plasiraju određeni procenat biogoriva na tržište, s obzirom da će se izmenama i dopunama Zakona o energetici stvoriti osnov za bliže uređenje ove oblasti. Da podsetimo, Zakon o energetici za sada ne prepoznaje biogoriva kao enerente, što će se pomenutim izmenama i dopunama zakona izmeniti. Privredna društva i preduzetnici koji se budu bavili proizvodnjom i plasmanom biogoriva obavljaće eneretske delatnosti, što podrazumeva poslovanje u skladu sa Zakonom o energetici.

U Srbiji je neregulisano i pitanje kvaliteta tečnog naftnog gasa.

„Ministarstvo rudarstva i energetike planira da u toku 2010. godine, po uvođenju određenih standarda vezanih za tečni naftni gas u sistem srpskih standarda, donese pravilnik o kvalitetu TNG, kojim će biti propisani tehnički i drugi zahtevi koje mora da ispunjava tečni naftni gas koji se kroisti kao energetsko gorivo i gorivo za motore sa unutrašnjim sagorevanjem, a koji se stavljaju u promet na tržište Republike Srbije,“ napominje Snežana Ristić.

Sporadične kontrole kvaliteta

U vezi sa kvalitetom i kontrolom tržišta, Ministarstvo rudarstva i energetike razmatra mogućnost uvođenja sistema monitoringa kvaliteta derivata nafte koji se plasira na tržište, a što bi podrazumevalo mogućnost praćenja kretanja derivata nafte od momenta ulaska u zemlju ili izlaska iz rafinerije, pa do plasmana na benzinskoj stanici.

„Ovaj način monitinga bi imao višestruku korist. Pre svega - lako otkrivanje ukoliko kvalitet derivata koji se plasira krajnjem potrošaču nije identičan kao u momentu kada je izašao iz proizvodnje ili kada je ušao u zemlju. Takođe, ovo bi u ticalo i na suzbijanje sivog tržišta u smislu plasiranja derivata koji u svom sastavu sadrže i druge dodatke koji nisu predviđeni njegovom specifikacijom, a koji obezbeđuju nelegalnu korist,“ kaže Snežana Ristić.

Takođe, Ministarstvo rudarstva i energetike će, izmenama i dopunama Zakona o energetici, obavezati energetske subjekte da dostavljaju izveštaje o realizaciji Energetskog bilansa, gde će postojati mogućnost praćenja nabavke i plasmana derivata, kao i odstupanja od količina planiranih energetskim bilansom.

Dok prof. Sokolović ocenjuje da u Srbiji nedostaje nezavisni državni monitoring o kvalitetu derivata Slaviša Petković, šef odseka za kontrolu tržišne inspekcije Ministarstva trgovine ističe: «Za stalnu kontrolu kvaliteta goriva u državnoj kasi treba da bude obezbeđeno 15 miliona dinara godišnje, umesto sadašnja dva miliona dinara. Sa sadašnjim budžetom te kontrole mogu biti samo sporadične. Sa povećanim fondom moglo bi da se obavi minimum 1.000 kontrola, i to oko 200 direktno u vozilima, 200 u veleprodaji i kod proizvođača, kao i još 600 na benzinskim pumpama. To je daleko više od ove godine urađenih 30 analiza,» zaključio je Petković na okruglom stolu Balkanmagazina.