KREDIT OD EVROPE I PREDUZEĆE SA RUSIMA

U Vladi Srbije danas su predstavnici Ministarstva finansija i Srbijagasa potpisali ugovor sa predstavnikom Evropske banke za obnovu i razvoj o kreditu Srbijagasu od 150 miliona evra.

Ovaj kredit EBRD je, posle niza odlaganja odobrila srpskom javnom preduzeću (9. februara). Kako to život ume da namesti, to se desilo samo dan pošto je, na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Rusije (u ponedeljak, 8. februara), registrovano mešovito preduzeće Podzemno skladište gasa Banatski dvor, u kome su vlasnici i Srbijagas (49%) i Gasprom Germania (51 %). Možda je pretenciozno reći da je aranžman sa Rusima doprineo pozitivnoj odluci direktora EBRD-a ali će, ako Srbijagas doista ovu finansijsku inekciju iskoristi za još jedno skladište gasa, svakako biti promenjena pozicija Gazproma u Srbiji.

Banatski dvor

Prema informacijama iz EBRD-a i Srbijagasa novac od kredita će biti iskorišćen za modernizaciju gasne mreže i izgradnju novog skladišta gasa u Itebeju čiji će kapacitet, prema najavama, biti do milijardu kubnih metara. To skladište će biti korišćeno i za strateške i za komercijalne svrhe, a njegov jedini operater biće Srbijagas.

„Skladište Banatski dvor ubuduće će služiti za strateške državne rezerve gasa. Skladište prirodnog gasa, koje će Srbijagas graditi u iscrpljenom gasnom ležištu Itebej ne može da bude konkurencija Rusima, jer skladišta u velikom evropskom sistemu gasovoda pripadaju svima - samo je pitanje ko će da ima finansijske koristi od njegovog korišćenja. Svakako da je to vlasnik, dakle Srbijagas“, kaže dr Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, komentarišući za Balkanmagazin današnje potpisivanje ugovora sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj o odobravanju kredita koji će, između ostalog, biti iskorišćen i za finansiranje gasnog skladišta u Itrbeju.

Ovaj kredit EBRD-a u Srbijagasu očekuju još od prvih dana 2010. godine. Pozajmica od 150 miliona evra prvobitno je trebalo da bude odobrena Srbijagasu na sednici Odbora banke 12. januara, ali je odluka dva puta odlagana pošto pregovori sa srpskom kompanijom nisu bili završeni. Potvrda o pozajmici stigla je uz napomenu ove finansijske institucije da će se novac iskoristiti za finansiranje obnavljanja 40 odsto srpske mreže za distribuciju gasa. Deo sredstava biće iskorišćen za refinansiranje kratkoročnih zajmova Srbijagasa, što će omogućiti toj kompaniji da poboljša svoju strukturu kapitala i oslobodi resurse za ključne projekte od strateškog značaja, čiji je cilj povezivanje srpske mreže za transport gasa sa mrežama susednih zemalja.

Iz Srbijagasa pojašnjavaju da je reč o izgradnji dva gasovoda, kojima će gasni sistem Srbije biti povezan sa sistemima Republike Srpske i Rumunije (20 miliona evra), 10 miliona evra namenjeno je kontroli stanja 1.000 kilometara postojećih gasovoda u zemlji i izradi Treće studije izvodljivosti za te projekte. Nešto manje od polovine dobijenog kredita, 70 miliona evra u Srbijagasu planiraju da ulože u izgradnju novog skladišta gasa u ispražnjenom ležištu Itebej u opštini Žitište u Vojvodini.

Po pitanju trošenja novca od EBRD-a čula su se iz Srbijagasa i pomalo nesinhronizovana tumačenja. Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa rekao je, na primer, da će od te sume čak trećinu, 50 miliona evra, izdvojiti za plaćanje gasa. Nije, međutim, pojasnio da li je mislio na plaćanje skladištenja rezervnih količina ovog energenta u Mađarskoj ili o „pokrivanju“ redovnih isporuka Srbijagasu od Jugorosgasa, odnosno, Gazprom eksporta.

Itebej će biti treći projekat izgradnje skladišta gasa koji finansira EBRD u regionu. Ta banka je prošle godine odobrila 70 miliona evra hrvatskoj kompaniji za transport gasa Plinacro, za kupovinu jednog skladišta gasa u Hrvatskoj, kao i 200 miliona evra mađarskoj gasnoj i naftnoj kompaniji MOL za završavanje izgradnje jednog podzemnog skladišta gasa u Mađarskoj. EBRD trenutno razmatra finansiranje projekata za skladištenje gasa u Bugarskoj i Moldaviji u 2010, navedeno je u saopštenju EBRD

Osim od EBRD-a, Srbija je finansijsku podršku za gradnju još jednog gasnog skladišta zatražila i od Slovačke. Zapravo, Vlada Srbije je sa Slovačkom krajem prošle godine potpisala protokol o saradnji u oblasti energetike koji ukljućuje i izgradnju skladišta gasa. Tada je rečeno da bi vlasnik tog gasnog skladišta bila država Srbija.

„Ako Slovaci finansiraju podzemno skladište, a ne žele udeo u njemu, onda su oni spremni samo za kreditni arnžman u ovom projektu“, kaže Vuletić, pozdravljajući to što će Srbija, osim Banatskog dvora ovaj energent uskoro skladištiti u još jednom podzemnom depou za gas.

Pre nego što budu utanačeni uslovi aranžmana Srbijagasa sa Slovacima potrebno je da se ovaj aranžman definiše u resornom Ministarstvu rudarstva i energetike i na nivou Vlade Srbije.

„Moramo da se dogovorimo oko strategije ulaganja. Skladište bi gradila slovačka kompanija, na bazi sopstvenog inženjeringa, ukljućujući i finansijski inženjering, a vlasnik tog novog skladišta bila bi Republika Srbija u svojstvu svog javnog preduzeća Srbijagasa“, istakao je nedavno prof. dr Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike, napominjući da je planirano da se izgradnja skladišta gasa sa Slovacima završi u toku ove, eventualno sledeće godine.

Ističući značaj izgradnje podzemnih skladišta gasa, Vuletić za Balkanmagazin kaže:

„Podzemno skladište gasa je neophodan segment u sistemu transporta i korišćenja prirodnog gasa. Neravnomerna sezonska potrošnja gasa u sistemu kakav je naš, u kome se u toku zimskog perioda gas većinom koristi u sistemima daljinskog grejanja i distributivnim sistema za široku potrošnju u domaćinstvima, jako je izražena. Ta neravnomernost mora da se „ispegla“. Način izravnavanja letnje i zimske potrošnje moguće je, u slučaju posedovanja sopstvenih izvora gasa, uključenjem i isključenjem pojedinih gasnih polja, što nije preporučljivo. Ali, ovo „peglanje“ može da se izvede i uz pomoć podzemnih skladišta gasa.“

Ukazujući na to da isporučioci gasa, pa i Gazprom, insistiraju i ugovaraju kontinualnu isporuku gasa sa veoma malim časovnim odstupanjima u toku cele godine Vuletić objašnjava u kakvoj je situaciji Srbija bez sopstvenih skladišta gasa.

„Da bi jedan gasovodni sistem mogao da funkcioniše, neophodno je da ima podzemno skladište gasa. Naša gasna privreda uvozi oko 95 % ukupne potrošnje. Zbog toga što se odstupanja u isporukama ugovaraju sa isporučiocem tako da ne mogu da budu veća od 10 %, ranijih godina smo morali da ugovaramo skladištenje u drugim zemljama. Tačnije, u Mađarskoj. Tako uskladišten gas je skuplji i obezbeđivanje ove rezerve povećava ukupnu cenu nabavljenog gasa. Iz tog razloga podzemno skladište Banatski Dvor je trebalo daleko ranije da se izgradi.“

Banatski dvor čekaju značajna proširenja

Skladište ima i ekonomsku prednost jer, u toku leta se može utiskivati gas čija je cena u tom periodu niža a potom, taj energent se koristi iz skladišta zimi, kada mu je cena veća.

U Evropi se već radi na uvođenju obaveznih rezervi, kako privreda i građani, dakle, cela država, ne bi zavisili od situqacija kakva se dešavala prethodnih zima zbog rusko – ukrajinskog sporenja oko plaćanja gasa.

„Ne postoje evropski standardi koji odredjuju količine rezervi. One se određuju u zavisnosti od neravnomernosti potrošnje u odredjenoj zemlji. Gde je neravnomernost veća tu je i potreba za skledištenjem veća. Na nivou sadašnje potrošnje gasa u Srbiji kapacitet podzemnog skladišta Banatski Dvor je sasvim dovoljan“, kaže Vuletić, napominjući da to što je u Banatskom dvoru Gazprom većinski vlasnik neće ugrožavati snabdevanje potrošača u Srbiji. „Ni jedna odluka ne moze da se donese bez nas,“ kategoričan je Vuletić.

Realizacijom ovog dela gasnog aranžmana sa Rusima Srbija, po Vuletiću, dobija novac za završetak skladišta i partnerstvo sa isporučiocem gasa. Sam ulazak Rusa u skladište Banatski Dvor bitan je i zbog gasovoda Južni tok.

„Kapacitet gasovoda Južni tok daleko prevazilazi mogućnosti Banatskog Dvora tako da će Gasprom morati da na trasi Južnog toka izgradi veći broj podzemnih skladišta gasa. Međutim, svaki skladišni kapacitet na toj trasi je dobrodošao“, kaže Vuletić.

Ovaj stručnjak pozdravlja izgradnju skladišta u Itebeju. Komentarišući koliki su, zapravo ukupni potencijali za skladišta gasa u Srbiji, Vuletić tvrdi: „Praktično, skoro na svakom gasnom polju moguće je da se izgradi podzemno skladište. Međutim, problem mogućnosti gradnje je u tehničkom stanju gasnog polja koje se planira za gradnju. Gasno polje mora da se sačuva od zavodnjava kako bi gas mogao da se skladišti u potrebnim količinama. Prvo podzemno skladište gasa koje je trebalo u Srbiji da se gradi je na gasnom polju Tilva. Ali, nepažnjom ono je zavodnjeno i zauvek izgubljeno za gradnju podzemnog skladišta. Kada je pitanje izgradnja ukupnih kapaciteta podzemnih skladišta u Srbiji najbolji odgovor mogu da daju inženjeri iz NIS Naftagas-a, jer oni imaju podatke o stanju svih naših gasnih polja.“