KOMIKO (NI)JE DOBRODOŠAO U SMEDEREVO

Iako je, kao jedini kandidat, Komiko oil d.o.o. - srpska ispostava američko-holandskog konzorcijuma - ponudio 4,2 miliona dolara za zakup 113 hektara na 99 godina u inudustrijskoj zoni Smedereva za izgradnju rafinerije nafte, to još ne znači da će graditi rafineriju podno tvrđave proklete Jerine.

Najpre, Komisija skupštine Smedereva treba da razmotri da li su ispunjeni svi uslovi, da li ponuda sadrži sve elemente koji su predviđeni oglasom i nakon, usvajanja planskog akta za izgradnju rafinerije, na osnovu predloga Komisije, gradonačelnik Predrag Umičević izabraće najboljeg ponuđača. Potom je neophodno da odbornici Skupštine grada Smedereva odobre plan detaljne regulacije za tu zonu i ugovor o zakupu, koji bi bio napravljen na osnovu ove ponude Komiko oila. Uz to, ovaj projekat treba da dobije sijaset dozvola, odnosno, da ispuni zakonsku regulativu samog grada Smedereva ali, i države Srbije.

Energetska dozvola neophodna

Pre svega, potrebno je da ova firma, Ministarstvu rudarstva i energetike, nadležnom za izgradnju postrojenja za preradu sirove nafte i proizvodnju derivata, dostavi kompletnu dokumentaciju za izdavanje energetse dozvole koja je neophodan preduslov za dalju proceduru – traženje građevinske i svih ostalih dozvola za izgradnju i stavljanje u pogon postrojenja za preradu sirove nafte kapaciteta 1.000 barela dnevno.

Komiko oil je, prema informacijama Balkanmagazina iz ovog Ministarstva, još prošlog leta dobio upozorenje da je do tada dostavljena dokumentacija za izdavanje energetske dozvole nepotpuna. Nedostaju im dva ključna dokumenta: fizibiliti studija i bankarska garancija za izgradnju rafinerije. Treba reći da se sva dokumenta za energetsku dozvolu traže na osnovu pravilnika o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole i u skladu sa Zakonom o energetici.

Dat im je rok - do prošlog avgusta, da dostave bankarsku garanciju i fizibiliti studiju, što oni do danas nisu učinili.

I Radomir Radivojević, zamenik direktora Komiko oila za Balkanmagazin kaže da u međuvremenu nisu dostavili ova dokumenta i otkriva da to i neće uraditi sve dok ne dobiju sva potrebna odobrenja u Smederevu.

"Dostavićemo odmah, čim Skupština grada Smedereva verifikuje ugovor o davanju zemlje u zakup i usvoji plan detaljne regulacije. Mi smo sve pripremili, samo čekamo da sve bude završeno u Smederevu", kaže Radivojević, napominjući da je projektovanje rafinerije u toku i da neće imati problema sa bankarskim garancijama jer Komiko oil je ćerka kompanije Komiko oversajz, čije je sedište u Amsterdamu.

Akcionari Komiko oversajza su, prema Radivojevićevim rečima, Bejzik ekvipment, američki proizvođač opreme i postrojenja za rafinerije, Global gas, vodeći snabdevač istočne obale SAD naftnim derivatima i banka Brajan Meri end co. iz Njujorka. Uz to, kako ističe, projekat izgradnje rafinerije nafte u Smederevu podržava i Evropska banka za obnovu i razvoj.

Bez konkurencije

U dobro osmišljenoj kampanji iz Komiko ojla novinarima je predočeno da ovaj američko – holandski konzorcijum nema konkurenciju za izgradnju rafinerije u Smederevu i da će, ako njihov projekat ne bude dobrodošao u Smederevu, rafineriju za preradu sirove nafte izgraditi u obližnjoj varoši Požarevac.

To što nemaju konkurencije i ne čudi jer ovaj konzorcijum sa gradom Smederevom već ima potpisani memorandum o razumevanju za gradnju rafinerije nafte. Taj memorandum bio je i povod za oglas Skupštine grada Smedereva za izgradnju rafinerije i za izdavanje u zakup zemljišta predviđenog za rafineriju - na koji se javio Komiko oil i dostavio kompletnu ponudu.

Pokloni na dugom štapu

Komiko oil ima i podršku gradonačelnika - Predraga Umičevića što, takođe, ne treba da čudi jer prvom čoveku gradske vlasti svakako je u interesu da inicira investiciju „tešku“ 250 miliona evra. Na prvi pogled se čini da ju je teško odbiti, pogotovo što Radivojević gromoglasno najavljuje da će, pored skoro 285,6 miliona dinara za zakup zemljišta (na kome bi se gradilo postrojenje u smederevskoj luci), ovaj gradić na Dunavu dobiti i donaciju u budžet „tešku“ četvrt miliona dolara, a pride i još poklona: izgradnju prostora za decu sa posebnim potrebama - objekat od 350 kvadrata i finansiranje prelaska na tečni naftni gas svih autobusa za prevoz putnika, teretnih vozila javnih preduzeća, kao i konverziju 12 kotlarnica sa mazuta na prirodni gas.

Ipak, na odbornicima Smedereva, a možda i pravnicima je da procene metodologiju isplate zakupnine od 285,9 miliona dinara u tri tranše – kako je ponudio Komiko oil. U ponudi, naime, piše da bi prve dve, identične, od po 100,9 miliona, legle na račun gradskog budžeta u roku od dva meseca od usvajanja plana detaljne regulacije, odnosno mesec dana od dobijanja građevinske dozvole. Treća rata od 84,1 milion dinara bila bi uplaćena trideset dana od prijave radova. Uz to, po završetku gradnje, a najduže mesec dana od dobijanja upotrebne dozvole za rafineriju, grad bi dobio donaciju od 250.000 dolara, stoji u ponudi Komiko ojla.

Komiko oil se, što je i razumljivo, u ponudi obezbedio da ne plaća dok ne bude siguran i da dobija ono što plaća.

Ali, gradski odbornici bi trebalo da daju zakup za objekat firmi koja još nije ispunila uslove da ga i izgradi – nema energetsku dozvolu. A energetska dozvola neophodna im je i ako se reše da „sele“ rafineriju u Požarevac.

U smederevskoj Skupštini ima, inače, i onih koji se protive izgradnji rafinerije. Zvanično, zbog ekoloških razloga, nezvanično, zbog političke nesloge jer u Smederevu Skupština je već duže u rasulu, parlamentarna većina (za sada) ne postoji....

Iz Komiko oila obećavaju najsavremenije svetske ekološke standarde za preradu nafte. Sa ponudom za zakup zemljišta predali su izveštaj i studiju o proceni uticaja rafinerije na životnu sredinu, kojom se obavezuju na poštovanje ekoloških standarda koji važe u Srbiji i Evropskoj uniji.

Iz Komiko oila podsećaju, uz to, i da su prema potpisanom memorandumu o razumevanju sa Transnaftom, preuzeli investiranje izgradnje naftovoda od Pančeva do Smedereva, dugačkog oko 30 kilometara i vredan 15 miliona evra. Ovaj naftovod bio bi, po pitanju zaštite životne sredine, mnogo bolje rešenje od prvobitnih najava iz Komiko oila da će sirovu naftu transportovati Dunavom u baržama i pretakati je u luci Smederevo. Sam memorandum, međutim, još ne znači da će ovaj naftovod biti i izgrađen jer, ovaj dokument nije obavezujući za Komiko oil.

Obećanja

Komiko oil se, prema Radivojevićevim rečima, obavezuje da će rafineriju završiti u roku od 36 meseci i da uposli 3.700 ljudi sa 700 radnih mesta u rafineriji i oko 3.700 indirektnih, u sistemu Komiko ojla. Obećavaju i školovanje 50 srpskih inženjera u Americi i do 2.200 građevinskih radnika u toku 36 meseci planiranih za gradnju.

"Izgradnja može da počne već u septembru, a u gradnji će učestvovati 2.200 građevinskih radnika, dok će u rafineriji biti 700 radnih mesta. Uposlićemo srpsku privredu, smanjiti spoljnotrgovinski deficit, investirati više od deset miliona evra u objekte infrastrukture", nabraja Radivojević ističući da Vlada Srbije i njeni ministri podržavaju ovu investiciju, koja stvara povoljni ambijent za nove investitore u Smederevu.

Konkurencija(?)

U naftnim krugovima u Srbiji mnogi sa skepsom posmatraju najave iz Komiko oila da će graditi rafineriju. Tim pre što u regionu već sada ima viška rafinerijskih postrojenja.

Najava proizvodnje evrodizela, kerozina A1 TNG, benzina od 100 oktana – derivata po evropskim standardima koji će kada rafinerija proradi biti obavezujući u Evropi, sasvim je normalna jer ni u Srbiji se u to vreme neće moći koristiti gorivo lošeg kvaliteta. Srbija će, jednostavno, samim pripremama za ulazak u EU biti obavezna da usvoji i primenjuje sve te standarde. Do tada će prestati da važi i uredba koja Naftnoj industriji Srbije AD daje monopol i mogućnost da prodaje gorivo lošijeg kvaliteta. Dakle, ako NIS i ne završi modernizaciju rafinerije u Pančevu, prometnici naftnim derivatima i vlasnici bnzinskih pumpi moćiće gorivo da kupuju od najpovoljnijih ponuđača na slobodnom tržištu. Aviokompanije nabavljaju već nabavljaju kerozin po tržišnim uslovima – na aerodromima gde mu je cena najpovoljnija.

Radivojević ističe da su u Komiko oilu spremni da se sastanu, uskoro, sa ljudima iz Gasproma jer, kako kaže „nismo rivali ovom gigantu. Komiko neće otvoriti nijednu benzinsku stanicu. Naš prioritet je izvoz.“

Iz NIS-a, čiji je većinski vlasnik Gazpromnjeft, ćerka firma Gazproma, za Balkanmagazin su još prošle godine, posle najava izgradnje rafinerije u Smederevu, potvrdili da oni nemaju ništa protiv konkurencije. Komentarišući konkurenciju, i to ne u Srbiji već u regionu, Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a je na novogodišnjoj konferenciji za štampu istakao sve oštriju konkurenciju na Balkanu. Podsećajući da se u okruženju zatvaraju rafinerije, Kravčenko je ukazao na procene da je u ovom regionu obim proizvodnje 40 % veći od obima tražnje. I Kravčenko i čelnici Gazproma u više navrata su do sada isticali da su NIS i kupili da bi povećali kvalitet goriva iz njegovih rafinerija i da bi povećali prodaju na svojim pumpama ali i da bi ga izvozili. Dakle, orijentacija im je ista kao i kod Komiko oila.