KINEZI ULAŽU U NAFTU I GAS U TEKSASU
Kineski koncern CNOOC saopštio je preksinoć da je platio 1,1 milijardu dolara za trećinski udeo u južno-teksaškom nalazištu nafte Eagle Ford
Rastuća glad kineske privrede za naftom i gasom naterala je tamošnje kompanije da istražuju i eksploatišu nazišta ovih goriva u inostranstvu. Ali, ne samo u Africi ili Južnoj Americi, kao dosad, nego i u SAD...
Kineski koncern CNOOC saopštio je preksinoć da je platio 1,1 milijardu dolara za trećinski udeo u južno-teksaškom nalazištu nafte Eagle Ford gde američka firma Chesapeake Energy ekstrahuje naftu i gas iz škiriljaca. Rezerve se procenjuju na oko 80 milijardi barela nafte.
Prva investicija u Americi
To je prva aktiva koju je ova firma kupila u SAD. Prie pet godina izazvala je veliku buru kada je htela da kupi za 18,5 milijardi dolara kompaniju Unocal. Federalna vlada je tada sprečila tu transkaciju iz političkih razloga, što, medjutim, sada ne preti.
„Kinezi su tada hteli da kupe celu kompaniju, a sada kupuju samo trećinski udeo u jednom od više nalazišta Chesapeake-a“, objasnio je analitičar firme Miraea Asset Security, Gordon Kwan. To isto tvrdi i izvršni šef Chesapeake-a Aubrey McClendon :
“Naš ugovor je u skladu s investicionom politikom federalne vlade koja manjinske udele kineskih kompanija u američkoj energetici smatra poželjnim“. Na taj način američke firme, uz pomoć stranog kapitala, mogu povećavati domaću produkciju i smanjivati zavisnost od uvoza.
Sporazum odgovara i kineskoj strani. CNOOC, treća po veličini kineska naftna kompanija, već je tokom godine utrošila 3,1 milijardu dolara za investicije u inostranstvu. Sa ovom akvizicijom ona obezbedjuje pristup najmodernijoj tehnlogiji dobijanja nafte i gasa iz škriljaca.
Kneska ekspanzija
Odmah po objavljivanju ove informacije kurs deonica CNOOC je skočio za 4,5 posto. Od početka godine porastao je, upravo zahvaljući ekspanziji u inostranstvu, za 37 posto. Ovakav uzlet motiviše i druge kineske firme na ubrzanje ekspanzije pa se predvidja da će Kinezi masivno ući sa kapitalom i u eksploataciju naftnog peska u kanadskoj provinci Alberta i u eksploataciju podmorskih nalazišta uz obale Brazila. Kinesko interesovanje za kanadski naftni pesak su već potvrdile kanadske kompanije.
Kineske nafte kompanije su dosad, uglavnom, investirale u rizičnim oblastima u koje se nije išlo zapadnim firmama, pre svega u Africi (Angola i Sudan). Lane su kineske kompanije uložile u akvizicije u energetici i rudarstvu u svetu 32 milijarde dolara. U prva tri kvartala ove godine samo u udele u naftnoj i gasnoj industriji investirale su 18,6 milijardi dolara.
Devizne rezerve Kine, koje su daleko najveće na svetu, povećale su se, prema najnovjim procenama analitičara, na preko 2,5 biliona dolara. Ta procena podržaće kritičare Pekinga koji tvrde da depresijacija kineskog juana i dalje ugrožava oživljavanje svetske privrede.
„U trećem kvartalu devizne rezerve Kine su porasle za 48 milijardi dolara, dok je u II kvartalu taj porast iznosio svega sedam milijardi i bio najmanji u posljednjih 11 godina. Precizne brojke Centralna banka Kine objaviće do kraja ove nedelje", izjavio je pekinški analitičar firme Stone & McCarthy Research Associates, Tom Orlik. Kako tvrdi američki ministar finansija Timothy Geithner, jači juan bi podržao domaću tražnju u Kini koja je već prestigla Japan i postala druga po veličini (posle SAD) svetska ekonomika. Dalji rast rezervi, upozorio je on, može dovesti do rasta inflacije i naduvavanja veštačkih finansijskih balona.
