KAKO POPRAVITI REZULTAT NIS-A

Mada je u srpskoj pažnja javnosti, uglavnom, usmerena na izbor novog revizora, od završnog računa Naftne industrije Srbije AD za prošlu godinu - mnogo bitnije je to kako će NIS poslovati ove godine. Rebalansom plana poslovanja za 2009. godinu menadžment NIS-a predviđa da će kompanija umesto sa dobitkom od 7,1 milijardu dinara poslovati ove godine sa neto gubitkom od 14,2 milijarde dinara. Umesto 151,2 milijarde dinara poslovni prihod je po novom scenariju pao na 111,3 milijarde dinara. Tome su, prema rebalansu plana poslovanja za 2009. godinu, koji će se u petak naći pred članovima UO NIS-a, najviše doprinele kursne razlike i ispravka vrednosti pojedinih parametara poslovanja.

Pad prihoda

NIS će, dakle, imati pad poslovnih prihoda od 20 %. Kako se navodi, pad cene nafte nije u potpunosti uspeo da “anulira” pad poslovnih prihoda. Tome je, umnogome, doprinelo pojeftinjenje nafte u odnosu na njen nivo i trend tokom prošle godine.

Promene ključnih pokazatelja poslovanja u poređenju sa planom su: pad cene uvozne nafte sa 69,4 na 45 dolara po barelu i značajan rast dolara u odnosu na dinar (u rebalansu je predviđeno da dolar vredi 75 dinara dok je u Planu bio obračunavan po kursu od 70 dinara). Takođe na negativno poslovanje NIS-a u ovoj godini utiče i to što su cene osnovnih derivata niže u odnosu na ranije zacrtani plan poslovanja – zbog toga što cena nafte nije dostigla ranije procenjen nivo. Pri tome, proizvodnja domaće nafte je na nivou 2008 godine, pri neznatnom rastu troškova (+4% po barelu).

Da bi povećao prihode a smanjio rashode, Kravčenko predlaže korigovani plan razvoja i poslovanja NIS-a. Ali, za to mu treba odobrenje UO NIS-a.

Mere za poboljšanje poslovanja

Jedna od mera na kojima se insistira je ograničenje uvoza evro-dizela na 50 % domaće potrošnje. Ovaj derivat je, inače, jedini na slobodnom režimu uvoza a Kravčenko sada predlaže uvođenje dodatne uvozne carine na evro-dizel, do nivoa cene domaćeg goriva. Sa radnim naslovom „Pobojlšanje operativnog poslovanja“ traže se izmene u poreskom režimu: stvaranje povoljnih poreskih uslova za rast proizvodnje domaćeg evro-dizela (uključujući zaštitu unutrašnjeg tržista) što treba da omogući povećanje priliva od uplate poreza za 2 milijarde dinara tokom drugog polugodišta. Takođe, to će dovesti do poveća proizvodnje u Rafineriji, smanjiti uvoz i devizni pritisak na dinar i smanjiti gubitke NIS-a za oko jednu milijardu dinara tokom drugog polugodišta.

Kao motiv srpskim predstavnicima u UO NIS-a, Rusi navode da je povećanjem proizvodnje (pa samim tim i prodaje) evro-dizela, uz očuvanje postojećeg obima prerade nafte, moguće smanjiti proizvodnju D-2. A, kako je evro-dizel skuplji od goriva D-2 povećao bi se i profit NIS-a.

Pored evro-dizela Kravčenko traži i regulisanje tržišta tečnog naftnog gasa (TNG). Kako kažu, treba izjednačiti uslove oporezivanja uvoznog TNG (uvesti naplatu akciza za LPG, kako za onaj koji se prodaje u bocama, tako i za onaj koji se prodaje na benzinskim stanicama). To treba da se reši uvođenjem novog tipa goriva “auto-gas”, sa tačnim karakteristikama i parametrima, za koji će biti određena akcizna politika države.

Kravčenko kao mere za poboljšanje rezultata koje bi trebalo da utiču na finansijski rezultat vidi i naplatu potraživanja (dobijanjem novca ili aktiva od HIP Petrohemije, putara i Srbjiagasa). To treba da omogući da se izvrši ispravka vrednosti za “loša” dugovanja. Sve skupa reč je o sumi koja se u materijalu za UO NIS-a vodi pod stavkom „rezerva”. Petrohemija duguje 2,6 milijardi dinara, 700 miliona dužni su putari a 800 miliona Srbijiagas. Tekuće dugovanje velikih komitenata NIS-a iznosi oko 14 milijardi dinara. Sve skupa ispada da bi NIS, ako uspe da naplati potraživanja od državnih firmi, anulirao minus u ovogodišnjem poslovanju. To je, naravno, malo verovatno jer svedoci smo da je država ovih dana savetovala firmama koje ne mogu da naplate svoja potraživanja od Azotare da dug konvertuju u akcije. Rusi su se već izjašnjavali da im ne treba više akcija Petrohemije. Ali, još se pregovara o ponovnom pokretanju ove kompanije i rešavanju snabdevanja sirovinama. NIS je, da podsetimo, odbio da isporučuje primarni benzin na veresiju.

Moguć bolji rezultat za 2,6 čak do 16,8 milijardi dinara

U ovom planu se navodi da bi se nizom mera mogao postići pozitivan efekat koji se, mereno brojkama, kreće od 2,6 milijardi dinara i ide do plusa od 16,8 milijardi dinara. U te mere spada dovođenje normativne cene prerade nafte na realni nivo troškova, podrška nacionalnoj proizvodnji evro-dizela, smanjenje rasta plata zaposlenima u NIS-u (sa planiranih 15 % na 12 % - ako se plan proizvodnje realizuje sa 80 %), smanjenje uslužne prerade, smanjenje maloprodajne marže za 1 dinar po litru, smanjenje troškova, nadoknada akciza prilikom isporuka robe na Kosovo, oslobađanje od plaćanja carinskih dažbina i PDV za robu (radove, usluge) potrebnu za modernizaciju i rekonstrukciju kao i pomoć (valjda države – kao manjinskog akcionara) u rešavanju sudskih procesa.

Sve skupa NIS bi kao efekat od neophodne pomoći Vlade u ovim merama mogao da računa na iznos od 6,8 milijardi dinara, dok je iznos kompenzacije za dividende – 11,2 milijarde dinara. Uz napomenu da je potrebno realizovati dodatne mere u iznosu od 4,4 milijarde dinara, pisci materijala za UO NIS-a tvrde da bi u slučaju realizacije tih mera finansijski rezultat NIS-a bio pozitivan – iznosio bi +2,6 milijardi dinara.

Ono što se potrošačima svakako neće dopasti je da NIS predlaže povećanje maloprodajne cene derivata u proseku za 3 %. Kao obrazloženje navode da bi to pomoglo da pokriju operativne troškove rafinerijske prerade.

Smanjenje uslužne prerade

Tražeći slamku spasa za izvlačenje kompanije iz krize Kravčenkov tim će se, po svemu sudeći, zameriti i naftnim kompanijama koje posluju u Srbiji i prerađuju sirovu naftu u NIS-ovim rafinerijama. U Upravnom odboru NIS-a se tvrdi da uslužna prerada smanjuje efikasnost NIS-a, pošto dobit od ove delatnosti ne može da nadoknadi njene troškove. U materijalu do kog je došao Balkanmagazin navedeno je da dobit za tonu prerađene nafte za uslužnu preradu iznosi 33 dolara a da je zapravo „cena koštanja prerade – 53 dolara po toni”. Za period januar – maj NIS je imao 128.000 tona uslužne prerade a za drugo polugodište je, prema biznis-planu planirana uslužna prerada 151.000 tona sirove nafte.

Pravdajući svoj minus u poslovanju, Rusi navode da bi „kao posledica takvog stanja, negativni efekat od uslužne prerade za drugo polugodište iznosio oko 230 miliona dinara”.

U revidiranom biznis planu navodi se da je potrebno izjednačiti usluge prerade trećim licima sa najvećim veleprodajnim potrošačima. U tom slučaju popust može iznositi do 10 % (оd 53 USD/t) s tim što bi kupci na veliko, koji mesečno od NIS-a nabavljaju od 10.000 do 20.000 tona mogli da računaju na popust od 5 % od cene prerade (oko 3 dolara), oni čija nabavka je „teška” od 20 do 30 hiljada tona imali bi popust od 7 % a veći kupci svih 10 % stimulacije. Komitenti NIS-a u sferi uslužne prerade su AD nafta, TEAM OIL, LUKOIL i PETROBART, koji su sa srpskim poslovodstvom NIS-a prošlog novembra inicirali izmene naftne uredbe i same cene uslužne prerade nafte. Do danas dogovor nije postignut jer je ruski menadžment NIS-a imao nove zahteve po tom pitanju.

Sedište NIS-a u Novom Sadu

Pomoć države u rešavanju sudskih sporova

Rusi računaju da će im manjinski partner u vlasništvu nad NIS-om pomoći i u rešavanju najvećih sudskih sporova NIS-a. Reč je, pre svega, o tužbi Stambene zadruge Rafinerija, protiv Republike Srbije, NIS-a, Transnafte i Srbijagasa (Trgovinski sud u Novom Sadu broj P.912/08) o naplati 31,9 miliona evra plus kamate (oko 630 miliona evra). Potrebno je da se zaključi mirovni sporazum, po kome će NIS biti izuzet od odgovornosti, traže Rusi napominjući da rezerve nisu stvorene i da spor ugrožava dalje poslovanje NIS-a.

Tu su i tužbe Jugoslovenske izvozne i kreditne banke a.d. Beograd i Unicredit banke protiv NIS-a i tužba NIS-a protiv Beobanke a.d.

Sudski spor se vodi i po tužbi Copechim-a protiv Unicredit banke, Hipo Alpe Adria banke, NIS-a i Trizona (Trgovinski sud u Novom Sadu broj P-1932/06) a reč je o naplati 972 miliona dinara plus kamate. Tu su i sporovi o utvrđivanju prava vlasništva (iznos tužbe je 600 miliona dinara a rezerve 60 miliona dinara). Članovima Upravnog odbora se sugeriše i da je NIS-u potrebna pomoć da bi se postigao mirovni sporazum prilikom regulisanja pitanja u vezi sa ispunjavanjem carinskih i poreskih formalnosti, koje se tiču predmeta spora (naftnih derivata), bez bitnih troskova za sve strane.

Tu je i tužba Srbijagasa protiv NIS-a o naplati 4 miliona evra (rezerve 400 milona dinara). Kao napomena po ovom pitanju u materijalu UO NIS-a piše: „Potrebno je da odustane od tužbe.”

Objašnjavajući zašto su rešavanja ovih sudskih sporova važna za oba akcionara kompanije pisci materijala za UO NIS-a kažu: „Ako se izgubi spor sa Stambenom zadrugom Rafinerija to može biti razlog za prinudnu likvidaciju NIS-a, zbog nemanja dovoljno imovine da bi se pokrio dug. U vezi sa navedenim tužbama NIS je formirao stvarne rezerve. Prekid sporova omogućiće da se prekine rezervisanje i poboljšaju rezultati poslovanja NIS-a.”

Uz to Rusi pojašnjavaju da deo navedenih sporova potpada pod udar člana 8.3.1. (iv) Ugovora o kupoprodaji akcija NIS-a, prema kome se Republika Srbija obavezala da reguliše sporove koji odgovaraju određenim kriterijumima, bez štete za NIS.

NIS-crpna stanica "Velebit 2"

Krediti

Članovi UO treba da se pozabave i smanjenjem valutnog rizika. Uz obaveštenje da su obaveze NIS-a za kratkoročne i dugoročne kredite obračunate u valuti i da znatno prevazilaze obaveze klijenata, obračunate, takođe, u valuti, u materijalu za UO NIS-a piše da zbog toga dolazi do valutnog rizika.

Ukupan obim obaveza za kredite NIS-a obračunat je u valuti i iznosi 909 miliona dolara, a obim obaveza klijenata, obračunatih u valuti, iznosi 135 miliona dolara, što znači da je iznos sredstava pod valutnim rizikom 774 miliona dolara. Napominjući da, na primer, prilikom povećanja kursa za 10 dinara za 1 dolar gubici mogu „porasti” za oko 8 milijardi dinara, pisci materijala za UO NIS-a traže da se valutni rizik smanji tako što bi se deo duga kompanija-klijenata NIS-a, koji su obračunati u dinarima, konvertovao u dolare ili evre.