Rekordno pojeftinjenje nafte zbog trgovinskog rata SAD i Kine

Trampova težnja da trgovinskim ratom zauzda kineske tehnološke ambicije odrazila se i na cenu nafte, koja je prošle nedelje pojeftinila najviše od početka godine. Čeka se junski sastanak OPEK-a I nečlanica kartela.

Nakon što je prošle nedelje postigla najveći pad- rekordan u ovoj godini – pojeftinjenje od 4,8 odsto na (na 68,70 dolara) na londonskom, odnosno od 6,4 odsto (na 58,65 dolara) na američkom tržištu cena nafte danas stabilizovala, navode svetske agencije.

Svetski analitičari, kako prenose agencije, komentarišu da se ulagači plaše da će trgovinski rat SAD i Kine izazvati usporavanje rasta svetske privrede, što će automatski dovesti do manje potrošnje, pa time I potražnje, za energentima.

Blumberg javlja da je cena severnomorske nafte "brent" porasla danas na 68,74 dolara za barel, dok je američka "laka" nafta (WTI) pojeftinila na 58,27 dolara.

Rastuće tenzije između SAD i Irana, uz prošlonedeljnu najavu Vašingtona da će rasporediti dodatne trupe na Bliskom istoku, do sada su imale mali uticaj na tržište nafte, ocenjuje njujorška agencija.

Analitičar kompanije Petromatriks ojl Olivije Džejkob navodi da “makroekonomske perspektive ne izgledaju dobro".

Napetosti rastu od kada je SAD uvrstio Huawei na listu kompanija koje ne mogu kupovati komponente i tehnologiju od američkih kompanija bez dozvole vlade zbog prijetnji nacionalnoj sigurnosti.

Uz to, Vašington je, kako prenose ovdašnji mediji, poručio da bi za mesec dana mogao povećati carine na još oko 300 milijardi dolara vrijedan kineski uvoz, nakon što je nedavno povećao carine na 200 milijardi dolara kineskog uvoza. Kina je na to najavila protivmere na uvoz iz SAD  i poručila da Vašington treba da koriguje svoje pogrešne poteze, kako bi se trgovinski pregovori nastavili.

Sve je raširenija i teza da težnja američkog predsednika Donalda Trampa nije samo postizanje trgovinskog dogovora nego i zauzdavanje kineskih tehnoloških ambicija. Niz podataka već pokazuje da se rast američke privrede usporava, što utiče na potražnju za naftom. Hina prenosi izveštaj IHS Markita koji pokazuje da su aktivnosti u američkoj industriji u maju oslabile gotovo do nivoa stagnacije, dok su nove narudžbine pale nakon gotovo 10 godina rasta.

Zanimljivo je da su zalihe nafte u SAD porasle prošle nedelje za čak 4,7 miliona barela, što ukazuje na slabost potražnje a istovremeno Amerikanici beleže istorijski najviši nivo proizvodnje - oko 12,3 miliona barela dnevno. Procenjuje se da bi u poslednjem ovogodišnjem tromesečju proizvodnja “crnog zlata” mogla dostići i 13 miliona barela dnevno, čime bi se SAD dodatno učvrstio na poziciji vodećeg proizvođača nafte u svetu, ispred Saudijske Arabije i Rusije.

Na taj način SAD potkopava nastojanja OPEK-a da smanjenjem proizvodnje podržava rast cena nafte.

Organizacija zemalja-izvoznica nafte (OPEK) i neni saveznici na čelu sa Rusijom pridržavaju se prošlogodišnjeg dogovora o smanjenju proizvodnje za 1,2 miliona barela dnevno, koji je doveo do poskupljenja nafte za otprilike 30 odsto od početka ove godine.

To, kao i sankcije SAD naftnim sektorima Irana i Venecuele uticali su na poskupljenje nafte.

"OPEK i njegovi saveznici i dalje u značajnoj meri poštuju sporazum, a proizvodnja u Iranu i Venecueli verovatno će se i tokom ovog meseca smanjiti", smatra analitičar Đovani (Giovanni) Staunovo.

Dakle, očekuje se da će proizvodnja u SAD ostati na rekordnom nivou, mada američki proizvođači smanjuju broj aktivnih bušotina (postrojenja).

U petak je firma Baker Hughes objavila da je prošle nedelje broj aktivnih postrojenja u SAD smanjen treću nedelju zaredom, za pet postrojenja - na ukupno 797, što je najniži nivo od marta prošle godine. U istom periodu prošle godine aktivno je bilo 859 postrojenja, što pokazuje da neki proizvođači u poslednjih pet meseci smanjuju troškove, jer se više usmeruju na povećanje zarade nego proizvodnje.

Tržište sada čeka junski sastanak OPEK-a i nezavisnih proizvođača na kojem treba da bude donta odluka o tome hoće li se ili neće produžiti sporazum o ograničenju proizvodnje nakon juna.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...