INA GUBITAK NA UVOZNOM „PEGLA” NA DOMAĆEM GASU
Hrvatska “nacionalna” naftna kompanija tvrdi da ima gubitke na uvozu gasa ali prećutkuje da na domaćem ostvaruje veliki profit. INA kubni metar gasa crpi za 0,7 kuna, a prodaje ga za 1,7 kuna, tako da na domaćem gasu zaradi milijardu kuna godišnje.
Iako se u INI stalno pozivaju na gubitke koje beleže na prodaji uvoznog gasa jer Vlada štiti cenu tog energenta za domaćinstva kako bi sačuvala socijalni mir (što je INI argument za poskupljenja), nijednom se nisu pohvalili velikom zaradom koju imaju na prodaji gasa iz domaće proizvodnje.
Večernji list od dva nezavisna izvora, inače stručnjaka u naftnom i gasnom biznisu, saznaje kako je cena proizvodnje kubika domaćeg gasa između 0,70 i jedne kune, zavisno od plinskog polja u severnom Jadranu (negde je vađenje gasa skuplje, negde jeftinije), a taj isti gas INA distributerima prodaje po ceni od 1,7 kuna po kubiku. To znači da INA na domaćem gasu, koga godišnje proda oko 1,6 milijardi kubika, prema gruboj računici, ima zaradu od 1,542 milijarde kuna (nakon što se odbije i 3,6 % rudarske naknade) ako se proizvodnja jednog kubika gasa računa po najmanjoj ceni od 0,70 kuna. Ako se računa najveća cena proizvodnje gasa iz severnog Jadrana od jedne kune, to znači da je ININA zarada oko 1,08 milijardi kuna. INA je u prvih devet meseci ove godine zabeležila gubitak od 460 miliona kuna na uvoznom gasu (uvozi ga po ceni od 2,2 do 2,4 kune kubik, a prodaje za 1,7 kuna), ali i s tim gubitkom INA i dalje na gasu (onom iz domaće proizvodnje) ima enormnu zaradu. Cena domaće proizvodnje gasa u INI je tretirana kao dobro čuvana tajna i ovo je prvi put da se objavljuju konkretni iznosi koje smo saznali od dva pouzdana izvora. Neupitno je da ulaskom Hrvatske u Europsku uniju cena gasa mora postati tržišna, odnosno da Vlada, kao drugi najveći deoničar uz mađarski MOL, više neće moći da diktira cenu tog energenta, ali je nejasno zašto je MOL-u tako olako prepuštena domaća proizvodnja gasa i zašto se službeno taje cene njegove proizvodnje. Naime, prema Glavnom ugovoru o gasnom poslovanju, Vlada bi do 1. decembra trebala da od INE otkupi poslovanje gasom, ali samo biznis uvoznim gasom.
Tako je svojevremeno dogovoreno pod izgovorom da država pod svojom kontrolom ima snabdevanje gasom i da što duže štiti cenu tog energenta. Glavni akteri tog dogovora bili su bivši premijer Ivo Sanader i bivši potpredsednik Vlade Damir Polančec. Taj se dogovor s Mađarima poklapa s vremenom kad je Damir Polančec, kao glavni pregovarač s MOL-om o izmenama Glavnog deoničarskog ugovora između Vlade i MOL-a u INI, navodno pomagao Podravkinim menadžerima da uz pomoć garancije MOL-a dobiju kredit OTP banke, a kako bi se spasili od margin calla Marrill Lyncha.
Vlada se sada dvoumi oko preuzimanja gasnog biznisa, a iz INE poručuju kako su spremni zadržati gasni biznis, ali samo pod uslovom da se on postavi na tržišne osnove. To znači drastično veće cene gasa od 30 do čak 100 %. Komentarišući visoke zarade INE na gasu iz domaćih izvora, naš sagovornik iz vrha Vlade kaže da ima slične informacije, ali, na žalost, smatra da se više ništa bitno ne može učiniti, piše Večernji. Misli, naime, da su ključne greške učinjene još 2003. godine kad je počeo proces privatizacije nacionalne naftne kompanije. Tada se još bez problema proizvodnja domaćeg gasa mogla izdvojiti u zasebnu državnu kompaniju koju nisu morali da prodaju Mađarima niti bilo kome drugom. Sada, nakon niza potpisanih partnerskih ugovora s mađarskim MOL-om, hrvatska Vlada može se, kaže naš sagovornik, samo nadati da će uspeti da izbegne da preuzme obvezu preuzimanja gubitaškog uvoznog dela gasnog biznisa jer bi to donelo ogromne štete za proračun.
Takođe, moramo voditi računa o pretpristupnom sporazumu za EU koji INI i MOL-u garantuje da će gas od 2012. godine prodavati po tržišnim cenama. Sve će to značiti drastično poskupljenje gasa, ali se naš izvor u Vladi nada da do njega ipak neće doći bez određenih odlaganja. S druge strane, gasni stručnjaci upozoravaju kako u INI moraju biti svesni da tržišne cene donose i tržišne uslove poslovanja. INA sada plaća 3,6 % rudarske naknade za eksploataciju nafte i gasa, a ta ista naknada u Mađarskoj iznosi 12 %. Glavnim ugovorom o gasnom poslovanju predviđeno je da INA tek od 2015. do 2025. godine tu naknadu plaća 10 %. Stručnjaci kažu i kako bi Vlada INI mogla da uvede dodatni porez na vađenje nafte i gasa.
