GASPROM NE ODUSTAJE OD SEVERNOG I JUŽNOG TOKA

Izgradnja gasovoda Severni i Južni tok, kojima će Rusija isporučivati prirodni gas za Evropsku uniju, počeće 2010. godine, bez obzira na sumnje i nerešena pitanja oko ovih projekata, piše Financial Times.

Severni i Južni tok treba da budu maršrute koje će zaobilaziti Ukrajinu, preko čije teritorije se sada transportuje oko 80 odsto ukupnih isporuka ruskog gasa u Evropu, a s kojom je Gasprom već dva puta za poslednjih pet godina imao nesporazume oko cena tog energenta, na šta je Kijev reagovao zavrćući slavine i izazvao gasne krize u većini zemalja na „nizvodnoj“ trasi cevovoda.

Konferencija za novinare premijera Rusije i Finske, Vladimira Putina i Mati Vanhanena,
na samitu za Baltičko more (Baltic Sea Action Summit) u Helsinkiju

Ova tvrdnja britanskog poslovnog dnevnika poklapa se sa akcijom ruskog premijera Vladimira Putina, koji je juče u Helsinkiju, na samitu posvećenom očuvanju Baltičkog mora, branio projekat gasovoda Severni tok, kojim će se ruski gas transportovati do Evrope ispod Baltika. Takođe juče je i Aleksandar Medvedev, zamenik predsednika uprave Gasproma, odgovarajući na ponudu novoizabranog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, da Gasprom odustane od gradnje oba ova gasovoda a da modernizuje ukrajinske cevovode, odgovorio da odustajanje ne dolazi u obzir.

Janukovič okasnio

Moglo bi se reći da je predlog Janukoviča okasnio jer Gasprom je tokom poslednjih nekoliko godina, baš na konto smetnji koje je Ukrajina “zakuvala” sa isporukama gasa evropskim potrošačima, čak i u zemljama članicama EU stekao partnere za izgradnju dva nova gasovoda.

“Ruska državna gasna kompanija Gasprom i partneri potvrdili su početak radova na gasovodu Severni tok u aprilu 2010. godine. Plinovod će ići dnom Baltičkog mora, a početak radova je dosad odgađan zbog kašnjenja Finske u odobravanju radova na deonici koja prolazi njenim vodama i tužbi Svetskog fonda za divljinu (WWF). Gasprom očekuje početak radova na gasovodu Južni tok u decembru 2010. godine, nakon što Turska u novembru odobri radove na gasovodu u svojim vodama u Crnom moru”, konstatuje Financial Times.

Projekat gasovoda koji prolazi ispod Baltičkog mora realizuje ruski Gasprom sa nemačkim grupama BASF i E.ON, u saradnji sa jednim holandskim partnerom. Severni tok, kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa, treba da poveže Viborg u Rusiji i Grifsvald u Nemačkoj, trasom dugom 1.198 kilometara, prolazeći ispod Baltičkog mora.
Reagujući na ova osporavanja Finske i WWF zbog gradnje Severnog toka, Putin je u Helsinkiju je bio izričit:

„Pomorski gasovodi su dobri. Više od jedne trećina gasovoda kojima se izvozi ruski gas prolaze ispod mora, i sve funkcioniše dobro, bez problema, bez emocija.“

Putin je, takođe, naglasio da su projektanti Severnog toka od samog početka rekli da će životna sredina biti prioritet projekta i da je potrošeno 100 miliona evra samo za ekspertizu.

“Severni tok će biti siguran i bez prekida isporuka“, istakao je, takođe, Putin, aludirajući na prekide u isporuci ruskog gasa Evropskoj uniji posle spora sa Ukrajinom preko čije teritorije gas sada prelazi.

Plašeći se, očigledno, da zemlja na čije čelo dolazi ne ostane bez prihoda od tranzita gasa ka Evropi, Viktor Janukovič je odmah pošto je pobedio na predsedničkim izborima minule nedelje najavio da namerava da, kada stupi na dužnost, osnuje konzorcijum za upravljanje sistemom transporta gasa koji bi Rusiji omogućio da odustane od izgradnje gasovoda Južni i Severni tok. Janukovičeva zamisao je da Gaspromu i evropskim potrošačima ponudi udeo od po 33 odsto u konzorcijumu u kome će isti procenat imati i ukrajinski Naftogas.

Ruski list Komersant je objavio da Janukovič namerava da predloži Gaspromu da, između ostalih, učestvuje u modernizaciji ukrajinskog sistema za transport gasa, što bi doprinelo povećanju njegovog kapaciteta na 80 milijardi kubnih metara.

Janukovičevi motive su jasni. Realizacijom ove ideje, ukrajinski predsednik bi omogućio Kijevu da snizi nabavne cene uvoznog gasa.

Gazprom zvanično nije dobio ponudu Ukrajine

Ponuda Moskvi da odustane od izgradnje gasovoda koji zaobilaze Ukrajinu, ipak, nije naišla na totalno odbijanje. Na molbu da prokomentariše vesti da je novoizabrani predsednik Ukrajine Viktor Janukovič pozvao Rusiju da učestvuje u modernizaciji ukrajinskog sistema za transport gasa, Medvedev je rekao da o tom predlogu Janukoviča zna samo iz štampe. Ali da je „ruski gasni džin spreman da razmotri i prouči mogućnost investiranja u ukrajinski gasnotransportni sistem“, prenela je agencija Prajm-Tas.

Aleksandar Medvedev

Na konferenciji za štampu u Londonu, gde se nalazi radi susreta sa predstavnicima poslovnih krugova, Medvedev je naglasio da bilo kakve moguće investicije te vrste ne otklanjaju za Gasprom neophodnost izgradnje gasovoda Južni tok i dodao da planiraju da s radovima počnu decembra ove godine.

Rusi ne kriju da im je davna želja bila da dobiju udeo u ukrajinskom sistemu za transport gasa. Sasvim je sigurno i to da su dosadašnja protivljenja ukrajinskih vlasti i sporovi oko cena gasa primorali Gasprom da razradi alternativne maršrute za isporuke ovog energenta Evropi. Otud je i kapacitet Južnog toka od prvobitne ideje o tranzitu 30 milijardi kubika „nadošao“ do 63 milijarde kubnih metara godišnje isporuke.

Govoreći u Londonu o budućoj saradnji sa Ukrajinom, Medvedev je izrazio nadu da će ostati na snazi svi uslovi desetogodišnjeg gasnog sporazuma, koji je potpisan 2009. godine posle prekida isporuka ruskog gasa u Evropu.

Evropa ne plaća „puno za prazno“

Zamenik generalnog direktora Gasprom eksporta, Sergej Čelpanov je u novembru prošle godine izjavio da Gasprom može da uvede kaznene sankcije evropskim kupcima zbog manjih kupovina gasa od dogovorenih usled smanjene potrošnje, podsetila je agencija Rojters.

Medvedev, međutim, sad kaže da ruski gasni monopolista neće menjati uslove sporazuma s evropskim kupcima, koji se tiču plaćanja kazni za kršenje sporazuma u slučajevima kada dolazi do smanjenja obima potrošnje gasa (sporazumi po sistemu uzmi ili plati).

„Novi sporazumi s evropskim kupcima omogućiće Gaspromu da ostane konkurentan prodavac na tržištu“, ne izjavio je Medvedev.

Štokman puni Severni tok

Prošle sedmice je kompanija Štokman divelopment, operater osvajanja prve faze gasnog polja Štokmana, u kojoj Gasprom ima udeo od 51 odsto, saopštila da planira da počne proizvodnju gasa na ovom nalazištu tokom 2016. godine za isporuke gasovodom, i radi proizvodnje tečnog prirodnog gasa u 2017. Štokman, inače, raspolaže s rezervama od 3,8 biliona kubnih metara. Ove rezerve dovoljne su za podmirivanje jednogodišnje svetske tražnje za gasom.

Prvobitno je Gasprom planirao da tokom 2000. godine počne eksploataciju gasnog polja Štokman a poslednji rok za start bio je 2013. odnosno 2014. godine.

„Gasprom nije odložio rok za uvođenje u eksploataciju džinovskog nalazišta gasa Štokman u Barencovom moru, već je pomeren samo rok za donošenje konačne investicione odluke. Pomeranje usvajanja konačne investicione odluke za godinu dana, na 2011. možda neće ni uticati na početak eksploatacije samog projekta, u kojem su partneri Gasproma francuski Total i norveški StatoilHidro“, rekao je Medvedev i istakao: „Odluka o pomeranju usvajanja investicione odluke za Štokman neće uticati na plan puštanja u eksploataciju gasovoda Severni tok po dnu Baltičkog mora, čija osnovna resursna baza treba da postane upravo to nalazište.“ Medvedev je najavio da će prve dve deonice tog gasovoda biti puštene u rad tokom 2011. i 2012. godine.

Gasprom planira da tokom prve faze eksploatacije dobija 23,6 milijarde kubika gasa godišnje na Štokmanu, a 70 do 90 milijardi kubika nakon otpočinjanja eksploatacije punim kapacitetom. Za prvu fazu planirali su budžet od 15 milijardi dolara ali i ostavili mogućnost povećavanja ulaganja za 25 do 30 odsto.

Medvedev smatra da tečni prirodni gas u potpunosti može da konkuriše gasu iz škriljaca koji se proizvodi u SAD, a čija je ekspanzija proizvodnje u toj zemlji dovela do toga da Rusija prošle godine izgubi vodeću poziciju po proizvodnji gasa u svetu.