GASNO-POLITIČKO USIJANJE

Dok se u Ukrajini gasna kriza, zbog tamošnjih izbora, još od letos najavljuje za januar 2010. u Srbiji su, zarad potencijalnih vanrednih izbora tokom naredne godine, politički akteri počeli podgrevati lanjske afere oko toga da se u zemlju gas i dalje uvozi uz posredništvo Jugorsgasa, toga da Srbijagas još nije od Gazproma otkupio 24 % vlasništva u ovoj mešovitoj firmi i da još nije sa Gazpromom formirano zajedničko preduzeće za podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru. Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke najavljuje, uz to, i da će objaviti imena rođaka predstavnika vlasti koji su odgovorni za gubitke Srbijagasa, tvrdeći da su ti gubici „teški” oko 95 miliona evra.

„U Jugorosgasu, u ime Srbije, odlučuju rođaci predstavnika aktuelne vlasti, političkih funkcionera i tajkuni, koji su za 4,8 miliona dolara uništili partnerski odnos između Srbijagasa i Gazproma”, kaže Vučić, komentarišući da je prekidom partnerskog odnosa sa Rusima u ovoj firmi Srbija izgubila razvojnu perspektivu Javnog preduzeća Srbijagas, izgubila većinsko vlasništvo nad deonicom magistralnog gasovoda kroz Srbiju u dužini od 762 kilometra i mogućnost da učestvuje u strateškim odlukama.

Potežući za retorikom koju po ovim pitanjima u Skupštini Srbije koriste i predstavnici Liberalno demokratske partije i Lige socijaldemokrata Vojvodine, Vučić dalje tvrdi da je Srbija ostala i bez profita iz posredovanja u nabavki gasa, koji godišnje iznose između 25 i 30 miliona evra. Srbija je, kako kaže, „za tri godine, od kada političari i tajkuni upravljaju sa 25 odsto domaćeg kapitalala u Jugorosgasu izgubila više od 80 miliona evra, a kada se na to doda interventni uvoz gasa u januaru (ove godine), gubitak je veći od 95 miliona evra, što je oko 20 odsto potrebnih sredstava za gasifikaciju Srbije.”

U ovim optužbama na račun vlasti maše se dalje velikim ciframa i velikim projektima. U informaciji koju prenosi Tanjug kaže se da je Srbija ostala i bez profita iz gasifikacije Srbije, za šta su predviđena ulaganja od 500 miliona evra, kao i profita iz izgradnje i upravljanja gasnim elektranama.

„Prema nacionalnom akcionom planu gasifikacije od tih sredstava je moglo da se završi podzemno skladište gasa ili gasifikacija u 16 gradova Vojvodine i proširi mreža u Novom Sadu ili da se gasifikuje 30 gradova u centralnoj i zapadnoj Srbiji, odnosno 160.000 domaćinstava, ili da se izgrade gasovodi visokog pritiska na teritoriji istočne i južne Srbije,” iznosi Vučić računicu naprednjaka.

Na osnovu ovih optužbi moglo bi se zaključiti da SNS ozbiljno brine o dobrobiti građana. Ali, čim neko preti da će objaviti konkretne podatke, u ovom slučaju „imena rođaka predstavnika vlasti koji su odgovorni za gubitke Srbijagasa” – a ne kaže ih odmah -  jasno je da je reč samo o vokabularu političara, u ovom slučaju opozicionog, čijoj partiji raste rejting, pa zove aktere vlasti na dogovor - političku trgovinu, ne bi li i sami ušli u red onih koji vladaju Srbijom.

Jer, poslanici SNS su u skupštinskim odborima i glasaju u parlamentu. Da su ozbiljno hteli da se pozabave svim ovim temama za koje prozivaju vladajuću koaliciju, mogli su inicirati brže i efikasnije preispitivanje odgovornosti. Na za to određenim mestima i kroz procedure u Skupštini a ne javno, pred novinarima, ubirajući političke poene kod građana za vanredne parlamentarne izbore kojima se nadaju.

Vučić je na konferenciji za novinare citirao izjavu Ivice Dačića, podpredsednika Vlade Srbije i ministra unutrašnjih poslova iz novembra 2008. godine da „Služba za borbu protiv organizovanog kriminala radi na utvrđivanju činjenica o marži za uvoz gasa”. Ukazujući da je prošlo više od godinu dana a da taj izveštaj još nije predstavljen javnosti, Vučić je novinarima najavio da će SNS objaviti izveštaj i građanima reći ko je krivac za tako „kriminalne marže i za takav način nabavke gasa”.

Odgovarajući na optužbe, Ivica Dačić brani svoj resor i kaže da je izveštaj povodom marži za uvoz gasa predat drugim nadležnim organima radi utvrđivanja da li tu postoji krivično delo.

„Naše službe su radile na tom slučaju i izveštaj je predat drugim nadležnim držanim organima tako da se tu utvrđuje da li ima krivičnog dela ili nema”, rekao je Dačić,

Ovo „pranje ruku od odgovornosti” takođe je politička parola, po principu „brigo moja pređi na drugoga”. Ko su ti drugi, nadležni organi? Zašto nisu reagovali? Zašto ih vlada Srbije nije opomenula da budu efikasniji? Zašto....

I, zašto će Vučić jednom možda da kaže građanima. Pa građani – bar deo njih, njega je i njegovu partiju izabrao da budu predstavnik naroda u toj Narodnoj skupštini, baš da bi kontrolisali šta radi Vlada i da bi zastupali interese naroda.

Sramota je što se srpski političari služe „tužibaba” i „majke mi, nisam kriv” kampanjama umesto da rade svoj posao za koji su novcem tog istog naroda više nego dobro plaćeni. Da ne bi bili korumpirani – bilo je jedno od objašnjenja za bezobrazno velike plate poslanika. I to što se ne stide da, čim dođu na vlast svoje političke „saborce” – bez obzira da li su im rođaci ili ne, postavljaju na funkcije u državnim preduzećima. Nije tajna ni da opozicija, takođe, ima svoje predstavnike u nekim javnim preduzećima i firmama kojima upravlja država.

Baš zbog toga razni Vučići samo retorički prete a ne čine ništa. Uostalom, dok su bili Srpska radikalna stranka i narodnjaci su sa Rusima, po principu dogovorne ekonomije, pravili dogovore o izgradnji gasne termoelektrane u Novom Sadu. U međuvremenu je raspisan tender za drugi gasni termokapacitet u istom gradu pa će se – kad budu objavljeni podaci o prispelim ponudama videti ima li tu onih koji su preko reda, uz posredovanje političara, hteli da uđu u srpsku energetiku.

Čelnici Gazproma su na prozivke od prošle zime da se Srbiji vrati ravnopravno partnerstvo u Jugorosgasu nekoliko puta rekli da su spremni da preprodaju deo svog udela u ovoj mešovitoj firmi. Ali, ne 25 već 24 odsto. Dakle, Srbija će, opet, biti manjinski partner. Ali, bolje i to nego samo četvrtina vlasništva u firmi koja, osim što uvozi gas još od 1996. godine, ima koncesiju na izgradnju gasovoda kroz Srbiju.

Problem je, međutim, što i kod Rusa važi ono da „ako smo mi braća nisu nam ke(a)se sestre”. Centreks, ćerka firma Gazproma u Austriji, koja je kupila tih 25 odsto Jugorosgasa kad je Srbija preterala u premišljanju da sama to uradi - sada, prema informacijama Balkanmagazina, umesto 4,9 traži dvadesetak miliona dolara. Dakle, tržišnu cenu. Vlasnici Centreksa, među kojima je i turski biznismen Ali Šen, ne žele da se odreknu potencijalnih profita iz budućih dobiti Jugorosgasa. Čak i ako nisu tačne spekulacije da je ovaj vlasnik turskog fudbalskog kluba morao da „podmaže” kako bi baš Centreks bio suvlasnik u Jugorosgasu, pa sada traži da mu se u cenu 24 odsto akcija uračuna i taj „trošak", jasno je da nema logike da će, bar bez kamate na uložena sredstva, ustupiti po istoj ceni nešto što vredi.

Potpisijući onomad ugovor sa Srbijagasom za isporuku prirodnog gasa iz Rusije za potrebe snabdevanja tržišta gasa u Srbiji u 2010. godini, izvršni direktor Jugorosgasa Vladimir Vasiljevič Koldin je rekao: „Trideset godina neprekidno Gasprom, Gaspromexport, odnosno Jugorosgas isporučuju prirodni gas Srbiji i u tom vremenu mi smo pokazali da umemo da ispunjavamo svoje obaveze i da budemo pouzdan i siguran partner.“

Ali, to siguran, pokazalo se nepouzdano prošle zime, kada je zbog Ukrajine Srbija ostala bez gasa. Da se srpski političari ozbiljno brinu zbog toga što je Srbija prošle zime cvokotala zbog rusko- ukrajinske svađe oko gasa, već prošlog februara bili bi naručeni kompresori koji, iz još nedovršenog skladišta u Banatskom Dvoru, mogu dnevno da ispumpaju pet miliona metara kubnih gasa. Umesto toga Srbijagas je ugovorio skladištenje u Mađarskoj iz koga dnevno može da se Srbiji isporuči dva miliona kubnih metara gasa.

Neko bi, dakle, morao da odgovori i na pitanje šta je za Srbiju jeftinije i bolje: efikasan Banatski Dvor ili snalaženje u komšiluku?

Braneći se od optužbi, u Srbijagasu tvrde da će narednih dana biti završeno spajanje dvosmernog gasovoda Banatski Dvor - Gospođinci sa bušotinama i da će moći da se iz skladišta eksploatiše 3,5 umesto samo milion kubika gasa dnevno. Kažu, takođe, da u skladištu sada ima 300 miliona kubika gasa. Srbiji to, naravno, neće mnogo pomoći ako Julija Timošenko ne uspe da plati decembarski račun Gazpromu, pa gas iz Rusije opet „presuši”.

Ali, to će biti novi šlagvort srpskim političarima da se nadmudruju u optužbama zbog onoga šta (ni)su uradili.