GASNE MREŽE

Mogućnost nove gasne krize, zbog ukrajinskih problema u plaćanju gasa Gaspromu podstakli su maštu antiruskih lobista koji su minulog vikenda lansirali tezu da Srbija neće da iskoristi mogućnost da uzima sredstva iz fondova EU, koji bi joj pomogli da se oslobodi gasne zavisnosti od Rusije. Predstavnici EU su tokom poslednjih nekoliko godina u više navrata najavljivali da će finansirati gasne projekte u Srbiji ali sve je ostalo na usmenim obećanjima zvaničnika koji su u Beogradu razgovarali sa predstavnicima vlasti a potom davali izjave novinarima. Istovremeno kada Bugarska svoju stopostotnu zavisnost od ruskog gasa, koji joj stiže preko Ukrajine, pokušava da reši povezujući se magistralnim gasovodom sa Grčkom, u Srbiji je ponovo aktuelan gasovod MG10. Najavljuje se da će ga graditi Jugorosgas, mešovita rusko – srpska firma čije postojanje i rad je povezano sa srpskim političarima i brojnim aferama.

MG10 spaja Srbiju sa Bugarskom

MG10 - magistralni gasovod 10, čija trasa ide od Niša do Dimitrovgrada i dalje ka Bugarskoj granici, najavljivan je još početkom 90-ih godina prošlog veka, s idejom da se pored gasovoda iz Mađarske obezbedi alternatvni pravac za snabdevanje Srbije gasom. To bi, kako su tada planirali u NIS Energogasu (danas spojen sa NIS Gasom u Srbijagas), pomoglo gasifikaciji Srbije južno od Save i Dunava i obezbeđivanju dovoljno gasa u sistemu tokom zimskih meseci. Stigle su sankcije i 1996. godine sklopljen ugovor sa Rusima o osnivanju Jugorosgasa – mešovite kompanije koja dobija koncesiju na 20 godina za izgradnju magistralnih gasovoda, pa i ovoga ka Bugarskoj. U međuvremenu je malo šta urađeno, između ostalog i zbog nerešenih imovinsko – pravnih odnosa na trasama, ali i činjenice da srpski akcionari u ovoj kompaniji, čak i kada je odnos bio 50 prema 50 odsto nisu mogli, hteli ili smeli da ulažu u gasifikaciju. Desilo se i to da je, krivicom srpske strane Jugorosgas prešao u većinsko vlasništvo (75 %) Gazproma i njegovih ćerki firmi. Sada Jugorosgas pokušava da iskoristi pravo na gasifikaciju, koje mu je 2007. godine i ova vlast potvrdila uredbom. Uz to je, kako objašnjava Dušan Mrakić, državni sekretar u ministarstvu rudarstva i energetike, nedavno izmenjen i Zakon o energetici i doneta jedna vrsta “leks specijalisa”, čime je Jugorosgasu kao stranoj kompaniji omogućeno da vrši eksproprijaciju zemljišta.

Sam gasovod MG-10 od Dimitrovgrada treba da se poveže na bugarski gasovod i tom “kopčom” spoji sa Grčkom i, uopšte, da bude deo gasovodne mreže susednih zemalja – koju i EU preporučuje radi mogućnosti boljeg funkcionisanja gasovodnih sistema.

Tadić dogovorio da Jugorosgas gradi MG10

O povezivanju Srbije i Bugarske magistralnim gasovodom srpski predsednik Boris Tadić, tadašnji premijer Vojislav Koštunica i potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus razgovarali su još početkom 2006. godine sa Aleksandrom Medvedevim, zamenikom predsednika upravnog odbora Gasproma. U saopštenju Gasproma tada je precizirano da su dve strane tokom tih pregovora „postigle dogovor o daljem razvoju zajedničkog rusko–srpskog preduzeća AD Jugorosgas i prioritetnim projektima: završetku izgradnje podzemnog skladišta gasa Banatski dvor i gasovoda Niš – Dimitrovgrad.

Sergej Struk, tada direktor Jugorosgasa rekao je da će u Srbiji investitor biti Akcionarsko društvo (zatvorenog tipa) Jugorosgas, a u Bugarskoj lokalna Gaspromova firma.

„Krajnji cilj je dovršetak projekta izgradnje magistralnih gasovoda na Balkanu, kojim će Gazprom zemljama ovog regiona isporučivati prirodni gas iz svojih nalazišta u Rusiji i Kaspijskom regionu“, rekao je Struk, napominjući da je ovaj projekat za balkanske zemlje: Srbiju sa Kosovom, Rumuniju, Bugarsku, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju uradio Gazpromov NII gaz ekonomika – Naučnoistraživački institut gas ekonomika.

Struk je rekao, takođe, da je „gospodin Tadić sa ruskim predsednikom Putinom razgovarao o tome da se Gasprom pojača u Srbiji“. U praksi ovo pojačavanje je dobilo konkretne rezultate. Gasprom sa 50 na 75 odsto povećava svoj udeo u Akcionarskom društvu Jugorosgas, formiranom 11. aprila 1996. godine na osnovu Međudržavnog sporazuma između vlada Ruske Federacije i Savezne Republike Jugoslavije o saradnji u izgradnji gasovoda na teritoriji SRJ. Gasprom je akcije od Progres gas trejdinga kupio preko svoje kompanije Central Energz and Gaz AG Beč, koja je u grupi Gazexport. Ceo posao je okončan 26. januara, dan uoči dolaska A. Medvedeva u Beograd.

Sergej Struk tvrdi da će se Jugorosgas i dalje baviti izgradnjom i eksploatacijom gasovoda u Srbiji a najavljuje i dovršetak skladišta Banatski dvor. Pored magistralnog gasovoda Niš – Dimitrovgrad u pitanju je i gasifikacija regiona jugoistočne Srbije.

Nisu se razumeli!?

U celoj priči o gasnim projektima u Srbiji interesantno je da su se i tada razlikovale najave srpske i ruske strane. Dok je Zorana Mihajlović-Milanović, te 2006. godine savetnik za energetiku potpredsednika Labusa, najavljivala tender za gasovod Niš–Dimitrovgrad, Struk je kategoričan: „Na sastanku sa Koštunicom, Labusom i Tadićem je 27. januara rešeno da će Jugorosgas raditi gasovod.“

Osim iz Labusovog kabineta osporavanje ruskih tvrdnji nije se moglo čuti, ni tada ni kasnije.

„Izgradnja ovih sto kilometara gasovoda će koštati oko 60 miliona dolara. Gasprom je već predvideo sredstva. Na osnovu ugovora između Rusije i Srbije iz ‘96. godine ovo će raditi Jugorosgas. Nema tendera. Jugorosgas će biti investitor, a tender će biti raspisan samo za projekat, građevinske radove, nabavku opreme i materijala. Ako će se gasovod finansirati novcem Gazproma raspisaćemo tender na kom će prioritet imati srpske firme. A ako bi Evropska unija dala sredstva za gasovod onda tek Vlada Srbije može da donosi odluku o tome da raspisuje tender. Ali, „obećati ne znači i oženiti se“, u šali je rekao Struk, komentarišući obećanje evropske komisije da će Brisel finansirati ili bar kreditirati izgradnju magistralnih gasovoda na Balkanu.

Ta obećanja EU pokazala su se kao prazne priče. Ni Rusi, takođe, nisu ispoštovali rokove. Gasprom lansira priču o gasovodu Južni tok a Srbija se podelila oko zagovornika i protivnika međudržavnog naftno – gasnog aranžmana sa Rusijom. Pored cene NIS-a, po kojoj je prodat većinski paket Gaspromu, na nivou afere je i samo postojanje i funkcionisanje Jugorosgasa. Tek ovih dana vlast u Srbiji im daje novu šansu, donoseći Lex specijalis, kako bi mogli graditi ono što su ugovorili.

Gasovodna mreža – patronat EU

I u Bugarskoj je gasovodno povezivanje sa Srbijom bilo “na leru”. Aktivirano je tek letos, kada je u Sofiji potpisan memorandum Bugarske i Grčke o povezivanju gasnih mreža. Bugarski enerdži holding (BEH), grčki IG Posejdon (DEPA) i italijanski Edison internešenel SpA potpisale su memorandum o razumevanju, koji predviđa uvoz azerbejdžanskog gasa u Bugarsku posredstvom novog gasovoda, kako bi se smanjila bugarska zavisnost od ruskih isporuka.

„Memorandum praktično predstavlja korak ka realizaciji projekta međusobnog povezivanja bugarskog i grčkog gasnog sistema, koji će ojačati energetsku sigurnost Bugarske“ rekla je tada izvršna direktorka BEH Galina Toševa.

Tih dana su i grčki ministar za razvoj Kostis Hadžidakis i rumunski ministar ekonomije Adriean Videanu dogovorili u Bukureštu da promovišu i koordiniraju povezivanje gasnih sistema Mađarske, Rumunije, Bugarske i Grčke.

„Želimo da se grčko-bugarski, bugarsko-rumunski i rumunsko-mađarski gasovodi objedine, da se posmatraju kao jedinstveni gasovod, naročito ako se uzme u obzir da sva tri gasovoda pojedinačno finansira EU“, ukazao je Hadžidakis.

I Bugarska i Rumunija su se tokom 2009. godine dogovorile da povežu svoje gasne mreže, ali građevinski radovi još nisu počeli. Inače, tokom gasne krize u januaru ove godine, kada je zbog prekida isporuka ruskog gasa Ukrajini, snabdevanje Evrope tim energentom bilo poremećeno, ispostavilo se da je Bugarska jedina zemlja koja nije direktno povezana sa gasnim mrežama susednih zemalja.

Gasovod ITGI

Predviđeno je da povezivanje između BEH-a, DEPA i Edisona bude realizovano formiranjem zajedničkog preduzeća s podjednakim vlasništvom. Memorandum precizira da grčka i italijanska kompanija osiguraju za bugarsko tržište milijardu kubnih metara prirodnog gasa godišnje, počev od 2012. godine. Agencija BTA izveštava da će se gas obezbediti iz tursko-grčkog gasovoda ITGI (Interkonekcija Turske, Grčke i Italije).

DEPA i Edison, inače, grade grčko-italijansku deonicu gasovoda ITGI. BEH i DEPA su, takođe, potpisale sporazum o razumevanju koji se tiče korišćenja kapaciteta terminala za tečni prirodni gas u Grčkoj blizu Atine i korišćenja tursko-grčke gasovodne veze.

Gasovod koji će povezivati bugarsku gasnu mrežu sa ITGI koštaće 120 miliona evra (168 miliona dolara), od čega je rečeno da će oko 45 miliona evra obezbediti Evropska unija, posredstvom Evropskog energetskog programa za oporavak.

Roberto Poti, direktor Edisona za međunarodne izvore obnovljive energije i specijalne projekte letos je izjavio da se očekuje da partneri u zajedničkom preduzeću investiraju dodatnih 80 do 85 miliona evra u realizaciju tog projekta.

„Planiramo da izgradnja gasovoda bude završena u 2010. i da komercijalno korišćenje otpočne 2012. godine, izjavio je predsednik borda direktora i izvršni direktor kompanije DEPA Asimakis Papageorgiju.

Navedeno je da će kapacitet tog gasovoda dužine oko 100 kilometara, koji će povezati gradove Haskovo na jugu Bugarske i Komotini na severu Grčke, biti između tri i pet milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Bugarska je u januaru 2009. godine postigla sporazum s Azerbejdžanom o uvozu milijardu kubnih metara gasa godišnje od 2010, u okviru napora za diversifikaciju isporuka, podsetila je tada agencija Rojters.

Letos je, takođe, najavljeno da Bugarska planira da u Grčkoj izgradi terminal za tečni gas, da proširi skladište Čiren na severu zemlje i izgradi novo skladište gasa.

Bugari troše samo ruski gas

Rusi su, međutim, i dalje jedini snabdevač Bugarske gasom. Ruski ministar Sergej Šmatko i bugarski ministar ekonomije, energetike i turizma Trajčo Trajkov su prošle nedelje razgovarali o isporukama ruskog gasa Bugarskoj, s obzirom na to da rok jednog od ugovora ističe 2010. godine. Ruske agencije izveštavaju da je bilo reči i o realizaciji projekta gasovoda Južni tok, naftovoda Burgas-Aleksandropolis i izgradnji atomske centrale Belene.