FINANSIJSKA PODRŠKA ZA NABUKO IZ BRISELA
Novac za Nabuko obezbeđuju EBRD, EIB i IFC – uz podršku EU. Iz MOL-a ističu da se mora raditi sa zdravom poslovnom logikom, odnosno, da treba obezbediti „dostupnost izvorima gasa u Azerbejdžanu i Iraku”
U Briselu su današnjim potpisivanjem „pisma obaveza” predstavnici tri međunarodne finansijske institucije (Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka i IFC - članice grupe Svetske banke), konzorcijuma Nabuko International GmbH i deoničara u projektu Nabuko otpočeli proces obezbeđivanja potrebnih finansijskih sredstava za ovaj međunarodni gasovod.
Dokument potpisan u Briselu, prema saopštenju EBRD-a, formalizuje uslove pod kojima će ove tri međunarodne finansijske institucije (MFI) sprovesti procenu projekta što je neophodno da bi se obezbedio finansijski paket od četiri milijarde evra za izgradnju Nabuko gasovoda.
Finansijski paket za Nabuko biće „napunjen” tako što će 2 milijarde evra obezbediti EIB a 1,2 milijarde evra EBRD (tako što će do 600 miliona evra biti sa EBRD računa a 600 miliona evra će ova finansijska institucija obezbediti preko komercijalnih banaka). Ostatak od oko 800 miliona evra obezbediće IFC (400 miliona evra sa IFC računa a 400 miliona evra preko komercijalnih banaka).
Angažovanje tri MFI znak je globalne i evropske podrške za projekat Nabuko. Samo potpisivanje ovog dokumenta predstavlja važnu prekretnicu u obezbeđivanju finansija, tim pre što će se ići na ispunjavanje najviših standarda u zaštiti životne sredine i procene rizika i sigurnosti nabavke. Procene projekta će, takođe, obuhvatiti i detaljnu procenu komercijalnih, socijalnih i ekoloških aspekata. Samo okončanje procene, međutim, ne podrazumeva id a će automatski biti obezbeđeno finansiranje. Novac će na kraju odobravati nadležni upravni organi svake MFI a. Izvozne kreditne agencije i međunarodne banke će s procenom svog učešća u Nabuko projektu krenuti ubrzo posle MFI, najverovatnije tokom 2011. godine.
Pandan Južnom toku
Nabuko gasovod je projekat u koji su, uz podršku Evropske unije Austrija, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Turska i Nemačka ušle kako bi obezbedile dodatni izvor snabdevanja gasom iz Azije i smanjile zavisnost od ruskog gasa za sebe al i za susedne zemlje, pre svega članice EU. Pored ekonomskog Nabuko ima i politički karakter jer je koncipiran kao rivalski gasovod projektu Južni tok ruskog gasnog giganta Gazproma. Analitičari upozoravaju da za Nabuko još nije obezbeđen gas koji bi se transportovao na zapad, jer su evropske rivale Rusi preduhitrili praveći dugoročne aranžmane sa zemljama Kaspijskog regiona.
Nabuko, inače, EU i SAD najavljuju kao gasovod koji pruža strateško rešenje za snabdevanje gasom iz Kaspijskog regiona i sa Bliskog istoka. Potencijalna trasa ide od istočnih granica Turske do gasnog skladišta Baumgarten u Austriji teritorijomm Bugarske, Rumunije i Mađarske. Gasne kompanije iz ovih zemalja osnovale su 24. juna 2004. godine International GmbH, konzorcijum za razvoj, izgradnju i upravljanje gasovodom Nabuko. Akcionari u ovoj kompaniji su Bugarski energetski holding, Botas iz Turske, mađarski MOL, austrijski OMV, nemački RWE i rumunski Transgaz. Svaki akcionar ima jednak udeo od 16,67 % u Nabucco Gas Pipeline International GmbH (NIC). Sedište ove kompanije je u Beču.
NIC će direktno pregovarati sa špediterima gasa - kao nezavisni privredni subjekt na tržištu.
Sam gasovod će graditi nacionalna Nabuko preduzeće , odnosno, podružnice NIC-a u svakoj od tranzitnih zemalja.
MOL traži zdravu poslovnu logiku
Odmah po potpisivanju briselskog dokumenta o Nabuko gasovodu iz MOL grupe je medijima poslati saopštenje u kome se ističe da su obaveze potpisane sa međunarodnim finansijskim institucijama veliki korak ka realizaciji projekta Nabuko.
„Nabuko je suštinski projekat za region srednje i istočne Evrope, jer će osigurati stvarnu konkurenciju na tržištu gasa, i obezbediti snabdevanje ovog dela Evrope koji još uvek zaostaje kada je u pitanju neophodna infrastruktura i različitost resursa, kaže Šandor Fasimon, viši potpredsednik u sektoru nabavke i trgovine u MOL grupi.
Fasimon, takođe, napominje da je „potpisivanje pisma obaveze važan korak ka realizaciji ovog vitalnog projekta. Međutim, još uvek ima mnogo posla da se uradi. Dok ne donesemo konačnu odluku o investiranju, mi moramo da iskoristimo ovu svežu pokretačku silu i da uskladimo projekat, posebno kada je u pitanju dostupnost izvora gasa u Azerbejdžanu i Iraku. Nikako ne smemo da zaboravimo da ovaj projekat mora da se zasniva na zdravoj poslovnoj logici.”
