Iran opet preti blokadom isporuke nafte kroz Hormuz

J.P.

Na zahtev SAD da svet ne kupuje iransku naftu iz Teherana stižu najave da će blokadom moreuza Hormuz sprečiti transport sirove nafte kroz Persijski zaliv. Slučna situacija bila je i početkom 2012. godine.

Teheran će blokirati isporuku nafte u Persijskom zalivu kroz Hormuz, strateški morski tesnac (moreuz), ako SAD ponovo uvedu sankcije ukinute pre zaključivanja nuklearnog sporazuma i uvedu zabranu na prodaju iranske nafte, rekao je zapovednik iranske revolucionarne garde Ismail Kousari.

“Ako oni žele da zaustave iranski izvoz nafte mi nećemo dozvoliti da bilo koja partija nafte prođe kroz Hrmuški prolaz", rekao je Kousari u intervjuu portalu YCJ, prenosi Rojters.

Direktor Odeljenja za političko planiranje Stejt departmenta SAD Brajan Huk izjavio je ranije da je cilj američkih sankcija vršenje pritiska na iranski režim i “anuliranje njegovih prihoda od prodaje sirove nafte”.

Pre nekoliko dana i Hasan Rohani je, tokom poseta Švajcarskoj nazvao objavu američkog Stejt departmenta “čistom imaginacijom”, prenele su agencije precizirajući da je iranski predsednik poručio da SAD neće nikad uspeti sprečiti Iran u izvozu nafte.

Od povlačenja SAD maja ove godine iz iranskoga nuklearnog sporazuma, sklopljenog 2015. godine, Amerika je najavila ponovno uvođenje sankcija protiv Irana kako bi se iranski prihodi od prodaje sirove nafte “odmah smanjili na nulu”.

“U slučaju takvog scenarija SAD bi nametnule imperijalističku politiku, flagrantno kršeći međunarodne zakone. Reč je o čistoj imaginaciji, nepravednoj i neutemeljenoj. Dakle, tvrdi se da bi svi proizvođači nafte smeli izvoziti svoju naftu, uz izuzetak Irana", zaključio je Rohani.

Hormuz

Vašington je, inače, zapretio kažnjavanjem stranih kompanija ako budu sarađivale i poslovale s Teheranom, poručujući kako su Sjedinjene Američke Države uverene u to da u svetu ima dovoljno kapaciteta za proizvodnju dodatnihe količina nafte (koje bi nadomestile iranski izvoz).

Saudijska Arabija, najveći svetski izvoznik nafte je na ove pretnje odgovorila da je spremna iskoristiti svoje raspoložive kapacitete, kako bi se povećala proizvodnja sirove nafte i tako se tržište dovelo u ravnotežu.

"Saudijska Arabija spremna je, po potrebi, početi koristiti svoje raspoložive kapacitete, da se u budućnosti ne bi suočili s bilo kakvim oscilacijama na tržištu", objavljeno je u saopštenju Veća ministara - nakon sednice kojom je predsedao kralj Salman.

Na ovu saudijsku podršku Amerikancima i pretnje kupcima iranske nafte Rohani je zapretio prekidom isporuke nafte iz susednih zemalja. Njegova izjava objavljena je na internet stranici iranskog predsedništva i delomično je ponovljena na konferenciji za novinare u Švajcarskoj. Rojters piše da Rohani nije želeo da pojasniti svoju izjavu, koja se može tumačiti na razne načine.

Iranski zvaničnici su u prošlosti pretili blokadom Hormuškkog prolaza (moreuza), geopolitički jednog od najvažnijih geografskih područja na svetu, uz Bab el-Mandeb, Suec, Gibraltar i Panamski kanal. Jer, kroz ovu dodirnu točku Islamske republike Iran, Sultanata Omana i Ujedinjenih Arapskih Emirata u svet odlazi oko 20 % svetske nafte i oko 35 % sve nafte koja se prevozi morskim putem. Prosečno 14 tankera svakodnevno prođe Hormuz, noseći pritom 17 milijuna barela sirove nafte. Većina, odnosno 85 posto nafte, završi u Japanu, Indiji, Južnoj Koreji i Kini.

Hormuz

Hormuz ponovo geopolitički kamen spoticanja

Hormuz je, inače, širok oko 65 km, prosečna dubina mora tu je oko 80 metara.

Blokadom ovog tesnaca Iran je pretio i u januaru 2012. godine.

Miroslav Lazanjski, komentator Politike tada je napisao da je problem Hormuza političko i strateško pitanje dominacije u svetski najvažnijem morskom naftnom prolazu. Tu su i četiri ostrva: Abu Musa, Veliki i Mali Tumb, te Kozje ostrvo. Specifičnost područja pojačava i oblik državnog teritorija Omana koji se sastoji od dva međusobno odvojena sektora. Eksklava koja čini zaleđe rtu Musandamu ima dominirajući položaj u Hormuzu. Tri ostrva, Ab Musa i dva Tumba, čine plovidbu kroz Hormuz komplikovanom. Naime, najmanja širina između iranskih i omanskih ostrva jeste oko 33 km, pa onda uz teritorijalne vode Irana i Omana od po 12 milja, odnosno od po 22,2 km, ne preostaju međunarodne vode u Hormuzu. Osim toga u području ostrva Abu Musa postoji nafta. Kada brodovi ulaze u Hormuz plove severnom rutom, a kada izlaze idu južnim pravcem. Iran je zauzeo i okupirao ostrva Abu Musa, Veliki i Mali Tumb i pored protivljenja arapskog sveta. Teheran je to učinio pre sticanja nezavisnosti Ujedinjenih Arapskih Emirata 1971. godine i sada na tim ostrvima ima svoje vojne baze. Iran je podigao i vojne baze u Jasku, Buširu i Bandar Abasu, kao i u Cah Baharu prema pakistanskoj granici. Godine 1972. Teheran je stacionirao svoje trupe i na malom ostrvu Um al Ganemu uz obalu omanske eksklave.

Amerikanci u tom području svoju najveću bazu, osim u Bahreinu, imaju na ostrvu Dijego Garsija u Indijskom okeanu. Tamo je aerodrom sa pistom od 4.650 metara, rezervoari goriva kapaciteta 80.000 tona, kasarne za 1000 vojnika, luka u kojoj baziraju nosači aviona i 12 brzih desantnih brodova SL-7 od po 21.000 tona deplasmana, oprema i oružje za 12.000 vojnika Sedme marinske brigade. Uz američke vojne baze u Saudijskoj Arabiji i u Emiratima, uz borbenu avijaciju Saudijske Arabije, koje je posle izraelske najsnažnija u regionu, Iran ne bi trebao da se upušta u ratnu avanturu. Amerika je područje Perzijskog zaliva proglasila ključnom tačkom američke spoljne politike i to je poznata „Karterova doktrina“, čime je obeležena strateška linija s koje SAD u tom delu sveta ne žele da odstupe, pisala je Politika 2012. godine.

Sada je aktuelna nova epizoda sa Hormuzom.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...