CRNOGORCI SE NADAJU GASPROMU
Posle ekspanzije u istraživanju mogućnosti za eksploataciju sirove nafte i prirodnog gasa u Vojvodini i Bosni i Hercegovini, gde je angažovan većinski vlasnik Naftne industrije Srbije – Gazpromnjeft, ruski naftni gigant Gasprom je ozbiljno zainteresovan da dobije koncesije na istraživanje nafte i gasa u Crnoj Gori
Aranžman o istraživanju i eksploataciji sirove nafte na području Republike Srpske, odnosno, Bosne i Hercegovine koji je Gazpromnjeft – ćerka firma Gazproma nedavno napravila sa Zarubežnjeftom nije kraj ambicija ruskog naftnog i gasnog giganta na Balkanu. Odmah po ulasku u Naftnu industriju Srbije, čiji je većinski vlasnik, Gazpromnjeft je krenuo u ekspanziju istraživanja i eksploatacije sirove nafte i gasa u Vojvodini. Sada su, prema pisanju podgoričkih medija,ozbiljno zainteresovani i za ulazak u ovaj sektor u Crnoj Gori. Portal Analitika, naime, tvrdi da je ruski naftni gigant Gasprom ozbiljno zainteresovan da dobije koncesije na istraživanje nafte i gasa u kopnenom delu Crne Gore. Ruse, kako kažu, naročito interesuje istraživanje u severnoj Crnoj Gori - duž granice sa BiH kao i u oblast Crmnice - u rejonu Skadarskog jezera. Ovaj izvor navodi da Gazprom, bar za sada, nije previše zainteresovan za istraživanje podmorja.
Optimizam stručnjaka Gasproma da u tim područjima možda postoje ležišta nafte baziran je na činjenici da je u Bosni i Albaniji već dokazano postojanje kopnenih rezervi sirove nafte. U Podgorici ukazuju da je opšte poznato da Crna Gora, BiH i Albanija imaju veoma slične geološke karakteristike.
U Albaniji se izvorišta nafte na kopmu već eksploatišu a u Bosni postoje ozbiljni planovi ruskih kompanija za eksploataciju. Vrednost četiri nalazišta nafte u Bosni i Hercegovoni procjenjuje se na 27 milijardi dolara.
Rusi, dakle, veruju da se u Crnoj Gori, možda, kriju nalazišta slične veličine a Crnogorci su rešili da ih privuku na svoju teritoriju. Zato pripremaju tender za kopneno istraživanje Crne Gore a očekuju i interesovanje investitora za istraživanje u podmorju, jer je u pitanju dobar posao.
Tender u oktobru
“Tender za dobijanje koncesija na istraživanje i eksploataciju nafte u podmorju biće raspisan početkom oktobra, a na kopnu- odmah nakon prvog tendera. Pripremamo tender za kopneno istraživanje Crne Gore jer imamo interesovanje ruskih kompanija. Treba očekivati interesovanje investitora za istraživanje u podmorju jer je u pitanju dobar posao,” kaže Branko Vujović, ministar ekonomije Crne Gore, odbijajući da pominje imena kompanija koje su zainteresovane za istraživanje nafte.
Crna Gora će posebno raspisati tenderi za dobijanje koncesije na istraživanje, a posebno za istraživanje i eksploataciju nafte.
“Na morskom bloku biće raspisan tender za istraživanje i proizvodnju nafte, dok za kopneni deo planiramo samo tender za dobijanje koncesija na istraživanje”, napominje Vujović.
Crna Gora je, inače, već podelila teritoriju podmorja u blokove, a to planiraju da urade i sa kopnom. Sam tender treba da bude otvoren devet meseci. Može se desiti da koncesionar - ili više njih – krene u posao najkasnije do kraja sledeće godine.
Koncesije
Zakon, međutim, kao da nije na strani Rusa. U letos usvojenom Zakonu o istraživanju nafte predviđeno je dodeljivanje dve različite koncesije. Prva je za istraživanje - nije ekskluzivna i traje svega dve godine. Pri tome, istraživačke kompanije imaju obavezu da državi pruže podatke na osnovu kojih se pravo na eksploataciju može dogovoriti i sa drugim naftniim kompanijama. Ovo je put da država Crna Gora postane vlasnik tih novih podataka i tako da poveća stepen saznanja o tome šta ima u podzemlju.
Druga koncesija se odnosi na istraživanje i proizvodnju. Zakon propisuje da koncesija traje 30 godina, s tim što faza istraživanja može da traje maksimalno sedam, a faza proizvodnje još 20 godina.
Nepotvrđene rezerve
Za razliku od Albanaca Crnogorci se baš ne mogu pohvaliti da su dosadašnja istraživanja nafte u primorju na njihovom delu Jadrana i na kopnu bila uspešna. Još 60-ih godina prošlog veka u Buljarici kod Petrovca su rađena istražna bušenja zemljišta. Ni tamo ni na području Grahova i Crmnice nije pronađena komercijalna količina nafte. Treba, ipak, reći da tadašnja tehnika nije omogućavala bušenje dublje od 4.000 metara.
Traganje za naftom kotorski Jugopetrol je počinjao s američkim naftnim kompanijama i krajem sedamdesetih godina. Nedaleko od Budve još tada je pronađena nafta ali, opet ne i u komercijalnim količinama. I kod Ulcinja je osamdesetih godina tražena nafta. Istraživanja su obavili Jugopetrol i naftne kompanije iz Slovenije, Hrvatske i Srbije, ali nafta nije pronađena. Ni u Valdanosu kod Ulcinja pre 20 godina, i to na dubini od 5,3 kilometra, nafta nije pronađena.
I po raspadu SFRJ u Crnoj Gori se nasdtavlja s istraživanjima potencijalnih ležišta. Davale su koncesije, ali bez rezultata. Ipak, prema Strategiji razvoja energetike, rezerve nafte u crnogorskom podmorju su procijenjene na sedam milijardi barela, dok se rezerve prirodnog gasa procjenjuju na čak 425 milijardi kubnih metara. Ovo su, doduše, geološke procene. A treba imati u vidu da i nafta i gas, zbog tektonskih i geoloških uticaja mogu da nestanu sa ovih prostora. Zanimljivo je, takođe, da u Strategiji razvoja energetika nema ni slova o mogućnosti da nafte ima na severu Crne Gore.
Odgovor na pitanje da li su Rusi zaista zainteresovani za istraživanje u ovom području videće se već po raspisivanju najavljenih tendera a najduže za tri godine, kada se završe istraživanja, znaće se i ima li, zaista, ima “crnog zlata2 u severnoj Crnoj Gori - duž granice sa BiH.
