Polarne hladnoće SAD “gasi” ruskim gasom

BM

SAD kupuju ruski gas, a EU ne sme. Ovo je tema kojom se danas bave i ruski i nemački mediji – Sputnjik i Dojče vele. Pored hladnoće u SAD kao razlog za ovaj presedan navode i globalizaciju – kada prvi put promeni vlasnika gas postaje planetarna roba.

“Zgažen mit da je Amerika glavni igrač: Kad zagusti — kupuje ruski gas”, piše Sputnjik dok Dojče vele konstatuje da “firme iz SAD zapravo hoće da potisnu Rusiju sa evropskog tržišta prirodnog gasa“ i pita se „Kako to može?“

Direktan povod za ove analize je vest da je ruski tečni gas direktno isporučen kupcima Sjedinjenim Državama.

Vest o tome da se SAD snabdevaju ruskim gasom sa Jamala iznenadila je mnoge, čak i eksperte iz te oblasti. Međutim, takva neočekivana transakcija se objašnjava spletom okolnosti, pre svega meteoroloških i tržišnih, a ujedno govori o tome da su priče o SAD kao potencijalno glavnom igraču na tržištu tečnog prirodnog gasa preuveličane, konstatuje Sputnjik, pozivajući se na pisanje dnevnika Komersant da će Sjedinjenim Državama biti isporučena prva serija tečnog prirodnog gasa iz projekta „Jamal“.

Uuzrok tog dogovora je nagli rast cena gasa na istočnoj obali SAD do neverovatnih 6.300 dolara za hiljadu kubnih metara - zbog snežne oluje.

Tanker „Gaselis“, koji pripada francuskoj kompaniji „Endži“, treba da preveze gas iz britanske luke Ajl ov Grin do američkog terminala Everet, koji se nalazi u blizini Bostona. Kako navodi ruski list, vlasnik gasa je, pri isporuci u luci Sabeta, bila malezijska kompanija „Petronas“, a zatim je gas preprodat, moguće i više puta. Ipak, pozivajući se na nekoliko sagovornika ovaj list piše da tanker „Gaselis“ prevozi upravo gas ruskog porekla.

Tanker treba da stigne u SAD 22. januara, a taj teret je prva uvozna pošiljka koja će doći u Everet još od 2014. godine.

Takođe, list piše i da je tanker postavljen na utovar u britanskoj luci odmah nakon što je tamo krajem decembra istovaren tanker „Kristof de Maržeri“ sa prvom pošiljkom ruskog tečnog prirodnog gasa.

Ruski eksperti iz oblasti energetike navode da su Amerikanci zbog „spleta okolnosti“ bili primorani da uvezu gas, ali da to neće biti dugoročan trend.

„To je prilično neočekivan dogovor. Zemlja, koja sama proizvodi gas i izvozi ga, iako za sada u ne tako velikim količinama, odjednom započinje uvoz tečnog prirodnog gasa. To je prvi put od 2014. godine da američki terminal Everet uvozi gas iz inostranstva i to nije slučajno. To se dogodilo upravo zbog vremenskih uslova u SAD: bilo je jakih mrazeva i snežnih uragana, što je rezultiralo i značajnim povećanjem potražnje za gasom. Shodno tome, cene su znatno skočile, pa je postalo profitabilno kupovati gas iz drugih zemalja. Jednostavno, proizvodnja ne može tako brzo da raste i isprati potražnju. Ali to ne znači da će to biti dugoročan trend. To znači da, ako u SAD budu nekakve krize, onda da, oni mogu kupovati gas na svetskom tržištu“, kaže za Sputnjik Sergej Pravosudov, direktor ruskog Instituta za nacionalnu energetiku.

Cena presudna (?)

Analitičari objašnjavaju da je američko tržište liberalno, pa ako neko nudi dobru cenu, Amerikanci će kupiti robu, bez obzira na bilo kakve političke aspekte. Potrebe SAD za gasom su sada veoma velike — snežne oluje i veliki mrazevi su uzrokovali naglo povećanje potražnje, što lokalni proizvođači nisu uspevali da podmire. S druge strane, kako kažu, gas sa „Kristofera de Maržerija“ bio je primamljiv po ceni, pa je kupovina od strane Amerikanaca bila logičan sled okolnosti.

Eksperti, međutim, navode da se teško može govoriti o tome da će takve isporuke postati uobičajene. Situacija na američkom tržištu se već sređuje i uskoro će se sve vratiti na „stare staze“ — ka starim partnerima i ranijim putevima snabdevanja. Međutim, ovaj presedan je, kako navode stručnjaci, pokazao fleksibilnost isporuka ruskog gasa celom svetu — faktički, gas sa Arktika može biti profitabilan i brzo dostavljen, kako u Veliku Britaniju, tako i u Ameriku.

Aleksej Grivač, zamenik generalnog direktora ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost, međutim, skreće pažnju na to da još nema potvrde da je, kako tvrde mediji, gas koji će biti isporučen SAD — ruski. Ovaj ekspert ističe da je mnogo interesantnije ono što se trenutno dešava na američkom energetskom tržištu.

„Kao prvo, to je samo pretpostavka da je taj gas iz projekta ’Jamal‘. Između ostalog, i nevažno je da li je on ruski ili nije. Njega je mogla da proda ruska kompanija ’Jamal SPG‘, ali nakon toga, kada gas završi u rukama trejdera, on postaje gas ’bez državljanstva‘. Nikoga ne interesuje poreklo ’plavog goriva‘. Osim toga, taj gas ne kupuju američke vlasti, već određena elektrana ili trejder u SAD. Čiji god da je taj gas bio, mnogo je interesantnije to šta se desilo na američkom tržištu. Zbog nenormalne hladnoće, ali i zbog nedostatka infrastrukture cena gasa je skočila na više od 6.000 dolara za hiljadu kubika. Poređenja radi, to je kao kada bi sada nafta koštala 500 dolara za barel. I sve se to dešava uprkos činjenici što se na nekoliko stotina kilometara od tog regiona nalazi najveće polje gasa iz škriljaca na svetu ’Markelus‘, gde se eksploatacija vrši veoma intenzivno. Međutim, zbog nedostatka dobre infrastrukture dolazi do takvih kriznih situacija, koje izazivaju šok na tržištu i SAD su, samim tim, prinuđene da kupuju gas iz inostranstva. To je rezultat zanemarivanja energetske bezbednosti“, kaže Grivač komentarišući da je ovo snabdevanje potpuno u suprotnosti sa strategijom razvoja američkog tržišta, prema kojoj SAD treba da postanu glavni izvoznik tečnog prirodnog gasa.

Grivič dalje za Sputnjik zaključuje: „Ova situacija pokazuje da su sve priče o tome da će SAD postati najveći igrač na tržištu tečnog prirodnog gasa u velikoj meri preuveličane i preterane. Tramp je pretio da će preplaviti Evropu jeftinim gasom i da će je spasiti od ruske zavisnosti, ali, kao što vidimo, oni nisu u stanju ni da obezbede svoje potrošače. Osim toga, tečni prirodni gas ne može biti jeftin. On može da bude ili skup ili veoma skup.“

Terminal severno od polarnog kruga

Sputnjik podseća da će u okviru projekta „Jamal SPG“ biti izgrađene tri tehnološke linije kapaciteta po 5,5 miliona tona i jedna dodatna, kapaciteta milion tona. Prva linija je već puštena u rad u decembru prošle godine. Akcionari su ruski „Novatek“ (50,1 odsto), francuski „Total“ (20 odsto), kineski CNPC (20 odsto) i Fond Puta svile (9,9 odsto).

Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije rekao da je projekat „Jamal SPG“ potvrdio status Rusije kao jedne od vodećih energetskih sila na svetu, a početak rada „Jamala“ nazvao je važnim korakom za rusku ekonomiju, njenu energetsku granu, kao i za korišćenje arktičkih resursa. On je naglasio i da će pokretanje projekta „Jamal SPG“ dati podsticaj razvoju atomskog brodogradilišta i razvoju Severnog morskog puta.

Inače, „Novatek“ je prva kompanija na svetu koja je izgradila terminale tečnog prirodnog gasa severno od polarnog kruga.

Puštanje u rad proizvodnje tečnog prirodnog gasa na Jamalu zapadni mediji su ocenili kao „dostignuće svetskih razmera“ i kao „važan istorijski korak za samu Rusiju“.

Dojče vele najpre konstatuje da je Rusija glavni svetski izvoznik prirodnog gasa. Moskva je decenijama bila zavisna od gasovoda koji su sa severa zemlje ili iz Sibira sprovodili gas u Zapadnu Evropu. Njima se u poslovanju još uvek služi pre svega „Gasprom“. No, u tome uvek učestvuje više zemalja pa se javljaju sporovi. Kremlj pokušava da smanji tu zavisnost i sada posebno polaže na tečan gas. Tu se posebno angažuje drugi po veličini proizvođač gasa „Novatek“, čiji šef, Leonid Mihelson, važi za najbogatijeg čoveka u Rusiji.

Talas hladnoće kao razlog?

„Novatek“ već godinama eksploatiše gas na poluostrvu Jamalu, piše Dojče vele podsećajući da se ovih dana u udarnim vestima piše o tome da je ruski tečni gas preko jednog francuskog preprodavca prvi put izvezen u SAD. Baš u SAD! Vašington čini sve kako bi oteža izvoz ruskog gasa u Evropu. I sada sam kupuje ruski gas?

Ta okolnost, međutim, nije toliko spektakularna koliko na prvi pogled izgleda. Činjenica je da je talas hladnoće u SAD nakratko doveo do povećanja cena energije. Zbog naleta hladnog vremena, Americi je odjednom potreban tečan gas pa ga kupuje na svetskom tržištu.

Zanimljivo je da i ovaj nemački medij po pitanju izvoza ruskog gasa u SAD uzima izjavu od ruskog analitičara.

„U tome nema ničeg političkog“, objašnjava Svjatoslav Bik iz moskovskog trusta mozgova Analitičkog centra za vladu Ruske Federacije i objašnjava da je za Rusiju, kao i za druge zemlje po pravilu teško da izvoze u SAD. „Cene su tamo niske jer Amerikanci i sami imaju dovoljno gasa. Moguće je da će Amerikanci i ubuduće da uvezu poneki tanker ruskog gasa.“

Ali, uvek će se raditi o srazmerno malim količinama, smatraju eksperti u Moskvi.

Mnogo je interesantnije kako se poslovanje sa energijom promenilo u čitavom svetu: dok je transport gasa uvek kroz gasovode uvek bio regionalnog karaktera, tankeri sa tečnim gasom su se pobrinuli da se taj posao sve više globalizuje. Konkurencija je sve oštrija. To je dobro za potrošače, jer tako cene ostaju niske.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...