ČEKAJUĆI MEDVEDEVA
Sudeći prema jučerašnjim komentarima na račun ruskog kapitala, lider G 17 plus je „okrenuo ploču”, dobrovoljno ili po nalogu Tadića ostaje da se vidi
Posle tri meseca pauze, juče je u Pančevu svečano ponovo počela da radi Petrohemija a nekih sat vremena kasnije potpisan je ugovor o modernizaciji NIS-ove rafinerije nafte. U oba događaja glavne uloge su imali Rusi, odnosno predstavnici Gazpromnjefta, koji su na prvom događaju, kao većinski vlasnik Naftne industrije Srbije pristali da deo svojih potraživanja od Petrohemije konvertuju u vlasničke akcije, a ostatak da se otplaćuje u narednom periodu. Starta Petrohemije ne bi bilo da i druga naftna kompanija, koja radi u Srbiji - Lukoil – Beopetrol nije pristala na kompromis u naplaćivanju potraživanja od Petrohemije. Potpisivanjem ugovora sa Džonom Redmonom, predsednikom kompanije CB&I Lummus, generalni direktor NIS-a, Kiril Kravčenko je startovao proces modernizacije, na šta se Gazpromnjeft obavezao kupoprodajnim ugovorom.
Na oba događaja bio je prisutan ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin, koji je uz smešak istakao da je zadovoljan što se nastavlja trgovinsko ekonomska saradnja i otkrio novinarima:
”Razmišljam šta još možemo da radimo zajedno. Šta i vama i nama može biti pozitivno. Već se razrađuju predlozi. Sve će biti spremno pred oktobarsku posetu predsednika Rusije, Dmitrija Medvedeva Beogradu.”
Sa srpske strane na oba događaja bio je prisutan srpski ministar rudarstva i energetike, prof. dr Petar Škundrić, dok se potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, Mlađan Dinkić pojavio samo u Petrohemiji, gde je pritisnuo dugme na pumpi koja sirovi benzin ubacuje u peći za proizvodnju etilena. U NIS-u Dinkić nije bio, pretpostavljamo zbog obaveza ali je bilo interesantno slušati ga kako posebno ističe značaj saradnje sa ruskim firmama, Gazpromnjeftom i Lukoilom.
Škundrić je u Petrohemiji istakao da ova fabrika, zahvaljujući NIS-u i Lukoilu ulazi u fazu stabiliazacije i novih investicija i najavio rekonstrukciju bazne fabrike Etilen i PEVG (polietilen visoke gustine), kao i pokretanje proizvodnje u PENG-u (polietilen niske gustine) i izgradnju fabrike za proizvodnju polipropilena. Govoreći u NIS-u, Škundrić je podsetio da je investicija od 396 miliona evra u izgradnju kompleksa lakog hidrokrekinga i hidrodorade u Rafineriji Pančevo, deo kupoprodajnog ugovora, kojim će se godišnja proizvodnja „evrodizela pet” povećati sa sadašnjih 230.0000 na 1,5 miliona tona godišnje. Škundrić je posebno istakao da je reč o kapitalnoj investiciji koja će pomoći NIS-u da u najskorije vreme po kvalitetu goriva postane lider u regionu a da će izgradnjom ovog kompleksa biti rešeno i pitanje zaštite životne sredine, jer će prisustvo sumpora u gorivu ubuduće biti svedeno na minimum.
Pančevci, koji su se nadali čistom vazduhu zbog zatvaranja Petrohemije, moraju svoje akcije ubuduće usmeriti na zahteve za doslednim poštovanjem ekoloških normi. I u Petrohemiji i u NIS-u, kao i u Azotari koja je nedavno takođe startovala, doduše ne u saradnji sa Rusima već sa Srbijagasom. Ali, i ovde je „kopča” ruski energent – prirodni gas, o čijem tranzitu će kroz Srbiju, gasovodom Južni tok, Dmitrij Medvedev svakako pregovarati sa srpskim političarima.
Ostaje da se vidi koje je to projekte najavio ambasador Konuzin. Jer, da podsetimo, od Medvedeva je srpski predsednik Tadić tražio finansijsku pomoć od oko milijardu evra, što za „krpljenje” budžetskih „rupa” što za kapitalne infrastrukturne projekte, obilaznicu i beogradski metro.
U pripremi dolaska ruskog predsednika svakako su dogovoreni zanimljivi pristupi budućoj saradnji jer, da podsetimo, nedavno je baš potpredsednik Vlade Dinkić po kratkom postupku prekinuo agoniju Ikarbusa i kumovao raskidu ugovora sa ruskom firmom Avtodetal – Service. Sudeći prema jučerašnjim komentarima na račun ruskog kapitala, lider G 17 plus je „okrenuo ploču”, dobrovoljno ili po nalogu Tadića ostaje da se vidi.
