BUGARSKA VLADA DALA ZELENO SVETLO GASOVODU JUŽNI TOK
Bugarska je konačno odbacila sve sumnje oko svog zalaganja za rusko-sponzorisani tranzitni gasovod Južni tok. Kabinet bugarskog premijera Bojka Borisova odlučilo je da se potpiše akcionarski sporazum sa Gaspromom o izgradnji bugarske deonice projekta Južni tok.
Tokom svog redovnog sastanka u sredu bugarska vlada je odlučila da osnuje zajedničko preduzeće sa Gaspromom za izgradnju bugarske trase Južnog toka. Sporazum će biti potpisan tokom predstojeće posete ruskog premijera Vladimira Putina u Sofiji u subotu, 13. novembra 2010. godine, javljaju novinite.com.
Gasprom i Bugarski energetski holding (BEH) će imati udeo od po 50 % u zajedničkom ulaganju kojim će upravljati izgradnjom i radom bugarskog dela Južnog toka.
Prošle nedelje BEH i Gasprom su najavili početak tendera za izbor kompanije koja bi sprovela preliminarnu studiju investicija za izgradnju gasovoda Južni tok na bugarskoj teritoriji. Početak tendera je najavljen u četvrtak u press kancelariji BEH-a. BEH je, inače, veliki energetski holding u vlasništvu države.
Dugo očekivani prvi konkretan korak ka realizaciji rusko - bugarskog projekta Južni tok je došao nakon nekoliko meseci neizvesnosti o sudbini projekta, praćene grubim razgovorima između kabineta Borisova u Bugarskoj i rukovodstva u Moskvi na čelu sa Putinom.
Ruski premijer Vladimir Putin posetiće Sofiju 13. novembra 2010. godine zbog razgovora ne samo o Južnom toku, već i o drugim velikim energetskim projektima - nuklearnoj elektrani Belene i naftovodu Burgas-Aleksandropolis.
Gasovod za tranzit gasa Južni tok trebalo bi da bude završen do 2015. godine. Njegova izgradnja trebalo bi da košta između 19 i 24 milijardi evra. Predviđeno je da godišnje transportuje 63 milijardi kubnih metara prirodnog gasa, ili 35 % od ukupnog godišnjeg ruskog prirodnog gasa za izvoz u Evropu.
Južni tok će početi u blizini Novorosiyska na ruskoj obali Crnog mora i ićiće do Varne u Bugarskoj, sa podvodnim delom od 900 km.
U Bugarskoj gasovod bi trebalo da bude podeljen na dva dela - jedan gasovod bi išao do Grčke i južne Italije, a drugi u Austriju i severnu Italiju preko Srbije, Hrvatske i Slovenije.
Projekat je iniciran od strane Gasproma i italijanske kompanije ENI, a francuska kompanija EDF, takođe, planira da se pridruži kao akcionar. Ovaj projekat se smatra konkurentnim projektu Evropske unije Nabuko, koji želi da donese Evropi ne-ruski gas.
Još u aprilu 2010. godine ruski premijer Vladimir Putin najavio je da francuska kompanija EDF, takođe, želi da postane partner u projektu Južni tok. Tada je rekao da je EDF tražio 20 % udela koji, ako bude odobren, a verovatno hoće, ostavlja Gaspromu i ENI-ju po 40 % udela.
Na nedavnom sastanku u Sankt Peterzburgu italijanski premijer Berluskoni i Putin pozdravili su ideju da se nemačke firme pridruže ovom projektu kao akcionari. Za sada nema nagoveštaja o tome kako bi ulazak RWE ili neke druge nemačke kompanije podelio uloge.
Vlasništvo nad rusko-bugarskim zajedničkim preduzećem za izgradnju i upravljanje bugarskom sekcijom Južnog toka će biti podeljeno tako što će oba akcionara imati po 50 %.
