BIZNIS JE BIZNIS – I NA ISTOKU I NA ZAPADU

„Za sve nas najvažnije je da Petrohemija startuje s proizvodnjom. Sa Petrohemijom smo već dugi niz godina partneri i želimo i dalje skupa da radimo. Čak i da proširimo saradnju jer, Lukoil – Beopetrol ima niz dodirnih tačaka sa ovom kompanijom. Želim im da se u što kraćem roku izvuku iz krize i mnogo uspeha u daljem radu. To je u interesu svih nas”, kaže Aleksandar Panfilov generalni direktor Lukoil – Beopetrola, govoreći za Balkanmagazin da je zbog aktuelne ekonomske krize situacija vrlo složena ali da kompanija na čijem je čelu nije u „pat poziciji. Ni u kom slučaju. Lukoil-Beopetrol neće zbog krize i zbog eventualnih problema sa finansiranjem menjati planove donete 2008. za poslovanje u ovoj godini.”

Aleksandar Panfilov

Petrohemija traži strateškog partnera. Znači li to da ćete im pomoći da ga nađu ili će, možda, i sam Lukoil biti strateški partner Petrohemije?

U reči strateški partner mnogo je pitanja. Pod tim se podrazumeva mnogo stvari, uključujući čak i to da se postane jedan od vlasnika jednog dana. Koliko je meni poznato Lukoil nije zainteresovan za kupovinu Petrohemije, i mi smo to jasno rekli. Ali, zainteresovani smo da kupujemo i da prodajemo neke njihove proizvode. U tom smeru moglo bi da ide naše strateško partnerstvo sa Petrohemijom.

Šta podrazumeva najava mogućnosti za proširenje saradnje Lukoil-Beopetrola sa Petrohemijom?

Lukoil-Beopetrol je jedan od najvećih isporučilaca primarnog benzina i mislim da smo ekonomski najisplativiji partner Petrohemiji. Podvlačim, reč je o biznisu, a ne o političkim uticajima. Lukoil je zainteresovan za proizvode Petrohemije. U tom smeru i vidim realne korake za proširenje saradnje. Dali smo naše preloge Petrohemije i očekujemo odgovore. Nije isključeno da ćemo uskoro početi da sarađujemo i na taj način.

Koliko sada Petrohemija duguje Lukoil – Beopetrolu i kako će to biti rešeno?

Petrohemija nam duguje 46,72 miliona dolara. Napravili smo tabelu – plan otplate duga. Uveravaju nas da ćemo dobiti i bankarske garancije. Dogovorili smo principijelne stavove i sada to sve treba staviti na papir i ispoštovati.

Lukoil - Beopetrol se uvek sa najvećom pažnjom i poštovanjem odnosio prema ljudima koji vode Petrohemiju. Jasno je da u vreme krize, preduzeće koje je i samo u krizi ne može da reši socijalna pitanja. Što se tiče razgovora i dijaloga sa Petrohemijom uopšte, postojali su neki nesporazumi ali njih je više bilo sa Agencijom sa privatizaciju, a ne sa ljudima iz ove kompanije. Naši su zahtevi bili jasni i osnovani, i oni su prihvaćeni bez ikakvih izmena. Iako su pregovori nekada izgledali nategnuto - nije bilo tako i blizu smo rešenja.

Bilo je nekoliko neosnovanih istupa određenih osoba u štampi sa negativnom konotacijom protiv Lukoil-Beopetrola. Reagujući na to stupili smo u neku vrstu pregovora sa sindikatima Petrohemije i objasnili im situaciju. Lukoil – Beopetrol nikada nije ometao rad Petrohemije. Ono što smo tražili je da se priznaju dug, što ne može biti predmet spora, i da se jasno kaže kada će on biti namiren.

Uspeli smo da, nakon nekoliko vrlo nejasnih istupa, Agencija za privatizaciju prihvati naše uslove. Meni lično ostalo je nejasno zašto su tokom mesec dana lansirali takve priče o Lukoil – Beopetrolu, da bi se na kraju složili sa našim predlozima. Očigledno je da se paralelno sa našim pregovorima razvijala i neka priča kojom ja ne želim da se bavim, pa to ne bih želeo ni da komentarišem. Poznata mi je situacija sa Petrohemijom, samo mi nije jasno zašto su mene uplitali u to. Ali, spokojan sam po tom pitanju jer, štitio sam interese Lukoil-Beopetrola.

Benzinska stanica u Dobanovcima

Hoćete li tražiti i garancije Vlade Srbije ili ćete se zadovoljiti sa bankarskim garancijama da će dug Petrohemije biti namiren?

Izuzetno poštujemo Vladu Srbije i dobrodošla bi njihova garancija ali nećemo insistirati na tome. Prihvatićemo i bankarske garancije. Vlada kao ozbiljan organ mora da se bavi mnogim problemima a ja bih želeo da se politika izdvoji iz ove situacije sa Petrohemijom. Biznis je biznis. Biće dovoljne bankarske garancije.

Rekoste da i dalje imate probleme sa dokumentacijom za određene projekte i dozvolama za modernizaciju benzinskih pumpi. Zar to nije rešeno i pored svih obećanja naših političara da će Vam pomoći da se to prevaziđe?

Iskoristiću ovu priliku da se posebno zahvalim Vladi, naročito ministrima Oliveru Duliću i Milutinu Mrkonjiću, koji su urgirali da Vlada Srbije donese uredbu koja će pomoći da se prevaziđu svi problemi vezani za imovinsko – pravne odnose Lukoil – Beopetrola u Srbiji. Oni su bili maksimalno konstruktivni i operativni. Lično sam im zahvalan zbog toga, a o tome sam obavestio i Moskvu, odakle, takođe, stiže zahvalnost.

Rusija kao uzor

Kako ocenjujete mere koje Vlada Srbije donosi da bi se prevazišla ekonomska kriza?

Situacija je ozbiljna ali, ovo nije trenutak za neke zaključke. Vidim da se Vlada Srbije trudi da reaguje na najbolji mogući način na sve probleme. Pravovremeno reagovanje na sve nastale promene je ono što je najbolje da bi se prevazišla ekonomska kriza.

Šta, kao menadžer kompanije koja je aktivna ne samo u Srbiji već u svetu, preporučujete kreatorima ekonomske politike u Srbiji?

Ono što mogu da preporučim je vezano za primer Rusije, gde sve proističe iz jedne jake pomoći države privredi. Vlada bi ovde morala da obrati više pažnje na realni sektor i na mala i srednja preduzeća. Ljudi rade i stvaraju.

Koliko i kako fisklane mere koje je donela Vlada Srbije, o povećanju akciza, pre svega, utiču na poslovanje Lukoil-Beopetrola?

To nije toliko ozbiljno pitanje. U Srbiji za razliku od drugih zemalja, pa i od Rusije, Vlada određuje cenu goriva a bitan faktor u ceni goriva su akcize. Rekao bih da nije pitanje za mene koliko je to efikasno. Kako je Vlada odredila tako i biva.

A koliko to utiče na poslovanje Lukoil-Beopetrola?

Više od 50 % cene goriva čine porezi i akcize. Visoke cene utiču na ekonomsku delatnost unutar zemlje. Više od 60.000 preduzeća u Srbiji je u nekoj vrsti stečajnog postupka a prema našim podacima mnogi od njih su u takvu situaciju dospeli baš zbog izuzetno visokih cena naftnih derivata.

Porezi određuju cenu. Ali, i Vlada takve poreze i akcize određuje baš zbog teške ekonomske situacije pa je, bez neke dublje analize, nemoguće komentarisati mere koje ona donosi.

Gazpromnjeft –najvažniji partner

Koje bi kompanije istakli kao najvažnije partnere u Srbiji?

Više ih je. Tu je pre svega NIS. Mi se prema njima odnosimo kao prema partnerima i nadam se da i oni nas vide tako jer, Lukoil-Beopetrol je jedan od najvećih kupaca od NIS-a. Trudimo se da proširimo saradnju sa njima. Postoje neka pitanja koja još treba razmotriti.

Pored NIS-a još je mnogo partnera sa kojima sarađujemo u Srbiji. Moram da istaknem da mi je drago da sa mnogim predstavnicima tih firmi pored partnerskih odnosa imamo i prijateljske. Za mene je to vrednije od toga da budemo samo partneri u biznisu. Izuzetno ih cenim i kao osobe, što doprinosi našoj uspešnijoj saradnji.

Kako ocenjujete saradnju sa Gazpromnjeftom – većinskim vlasnikom NIS-a u Srbiji?

Imao sam prilično dobre odnose i sa starim poslovodstvom NIS-a, a naravno da dobro sarađujemo i sa novim menadžmentom. Ali, to nije zbog toga što smo zemljaci, što smo Rusi. Više zbog toga što Lukoil i Gazpromnjeft imaju transparentne, jasne međusobne odnose.

Jasno mi je da imaju nekih problema sa razvojem svog bniznisa ali, to je normalno kada jedna firma dođe na neko novo tržište. Kada novi ljudi dođu u novu zemlju. I, to nema nikakve veze sa Srbijom. Tako se desilo i kad je Lukoil ušao na druga tržišta. Pred Gazpromnjeftom je svetla budućnost.

Kako je NIS jedno od najvećih i najvažnijih preduzeća u Srbiji sa njihovim razvojem se može očekivati i ekonomski razvoj Srbije.

Vaša ocena tržišta naftnih derivata u Srbiji.

Iako je ovde tržište zatvoreno, konkurencija u Srbiji je mnogo jača nego na mnogim svetskim tržištima. Posmatram Srbiju geopolitički, kao zemlju tranzita. Potrebno je da Srbija ostane takva, bez obzira na mnoge političke aktivnosti jer, to je najvažnije za ekonomski preporod zemlje i njen dalji ekonomski razvoj.

A što se tiče našeg biznisa treba održati konkurenciju, koja već postoji, i unaprediti nivo usluga i ponudu u odnosu na konkurenciju. Uz to treba poraditi, dodatno, na kvalitetu.

Na korak od slobodnog tržišta

U Srbiji su do kraja naredne godine na snazi uredbe o zabrani uvoza derivata i o cenama goriva.

Situacija je takva kakva je. Glavno je da vlada Srbije ispoštuje rokove koje je sama odredila za otvaranje tržišta. Jer, konkurencija omogućava i poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga. To su mali koraci koji će doprineti preporodu srpske privrede i uopšte života u Srbiji.

Mi smo zainteresovani da ekonomija Srbije bude jaka jer, to nam omogućava da i mi radimo efikasnije i da ostvarujemo profit. Ako efikasno budu radile kompanije poput Lukoila biće veće plate, što je dobro za sve ljude u Srbiji.

Kako komentarišete to sto još nisu donete izmene naftne uredbe o rafinerijskoj ceni prerade, iako je inicijativa Vladi Srbije dostavljena još krajem prošle godine?

Do prošle godine Lukoil je prerađivao sirovu naftu u NIS-ovim rafinerijama. Ali, odustali smo od prerade i to ni u kom slučaju nema veze sa privatizacijom NIS-a i dolaskom Gazpromnjefta u Srbiju. Takvu odluku smo, isključivo, doneli zbog finansijske situacije u Lukoil-Beopetrolu. Za nas nisu bitni ti spoljni faktori. Bavimo se optimizacijom i razvojem našeg preduzeća. Prerada u NIS-u danas nije bitan faktor za poslovanje Lukoil-Beopetrola u Srbiji. NIS-a i Gazromnjeft treba da ispune ulogu glavnog snabdevača tržišta naftnim derivatima u Srbiji. A prestanak uslužne prerade za Lukoil-Beopetrol je bio dobar poslovni potez. Ne treba dva medveda da se guraju u jednom brlogu.

Koliko cena sirove nafte utiče na poslovanje Lukoil-Beopetrola?

Cena nafte je značajno smanjena krajem prošle godine. Zbog toga smo, krajem prošle i u prva dva meseca ove godine, imali izuzetno velike gubitke. Ipak, moram da istaknem da je prošla godina bila najuspešnija za poslovanje kompanije od kada je Lukoil kupio Beopetrol. Ostvarili smo pozitivni EBITDA rezultat, dobit od 12,5 miliona dolara po standardima GAAP-a, bez amortizacije i kamata za kredite. Činimo sve da bi ove godine uspešno poslovali, što je preduslov za povećanje zarada zaposlenih. U Beopetrolu radi sedam sindikata i drago mi je da su shvatili značaj optimizacije za naše poslovanje.

Šverc treba „preseći”

Menadžment Gazpromnjefta je, prema nezvaničnim informacijama, Vladi Srbije predlagao i da se ograniči uvoz evro-dizela, s tim da se na uvezene količine ovog goriva povećaju carine i akcize. Kako to komentarišete?

Ako govorimo o zvaničnim informacijama suština pitanja nije baš takva. NIS traži striktno ograničenje šverca naftnih derivata, i tu se u potpunosti slažem sa njima. Svi koji se bave naftnim biznisom treba da plaćaju poreze i ostale dažbine državi. Bez ozbiljnije kontrole države to je nemoguće.

S druge strane, u slučaju ograničenja uvoza mogao bi da nastane deficit naftnih derivata, u ovom slučaju evro-dizela. Danas NIS nije u mogućnosti da obezbedi dovoljne količne evro-dizela. Mada o tome sa njima nisam razgovarao, mogu da pretpostavim da moraju imati problema sa prodajom dizela D2, jer je smanjena potražnja, a to će se isto desiti i sa olovnim benzinom. To su dva najvažnija problema. Za godinu i po dana vozni park se promenio na bolje. To se dešava bez obzira na krizu, pa je normalno da naftni derivati koji ne odgovaraju standardu Evro 5 neće moći da nađu svoje mesto na tržištu.

Koliki deo tržišta Srbije Lukoil snabdeva gorivom kvaliteta Evro 5?

Teško je reći da li smo najveći ali, otvorili smo dva velika skladišta, Ostružnicu i Doljevac, koja su bila zatvorena iz meni nepoznatih razloga još pre privatizacije. Ali, to je bio stari problem Beopetrola. Sada je Lukoil-Beopetrol ozbiljan igrač na tržištu tečnih goriva, ozbiljno poslujemo snabdevajući srpsko tržište evro-dizelom.

Iz NIS-a tvrde da je rafinerija nafte u Novom Sadu sposobna da proizvede dovoljno evro-dizela da podmiri tržište Srbije.

Da, dobro, ali neka naprave gorivo koje i kvalitetom zadovoljava standarde Evro 5. Mi smo uvek za konkurenciju, zdravu i poštenu. U Rusiji je velika konkurencija nekoliko naftnih kompanija, u svakom regionu. U Srbiji je mnogo složenija situacija jer, tržište je zatvoreno. Nemoguće je u regionu gde su otvorena tržišta, središnje tržište držati zatvoreno. Na kraju krajeva, dobija samo jedno preduizeće a drugi su na gubitku.

Sa velikom pažnjom pratim razvoj događaja i nadam se da će se sve dobro završiti, tako da budu zaštićeni interesi svih igrača na tržištu ali i potrošača i države.

Ove godine plaćamo milione dolara na ime akciza. A to su žive pare, koje ležu na račun države. Država treba da odluči koliko joj takvih platiša treba.

Znači, kada se otvori tržište spremni ste da uvozite dovoljno kvalitetnih derivata koji će zadovoljavati ekološke standarde?

Svesni smo kvaliteta i količina koje NIS sada može da ponudi. Ali, stalo nam je i do saradnje sa Gazpromnjeftom. Lukoil-Beopetrol ne želi da izgubi tu saradnju, već naprotiv, želimo da je unapredimo. Da im ponudimo partnerstvo na duži perod, za pet do narednih 10 godina.

Postoji opasnost da Gazpromnjeft ne završi modernizaciju rafinerija pre nego što presatanu da važe naftne uredbe. Kako to komentarišete?

Navešću Vam primer Volgograda, gde sam ranije radio. Za manje od godinu dana su uspeli da tamošnju rafineriju moderenizuju da proizvodi gorivo evropskih standarda. Sve zavisi od volje ljudi i ciljeva koje oni žele da postignu.

Tako smo mi radili sa rafinerijama koje je Lukoil kupio u Burgasu i Ploeštiju. To je, naravno, ozbiljno pitanje. Potrebna su finansijska sredstva, volja ali i znanje da se to odradi. U timu Gazpromnjefta, koji je došao u NIS, stručnjaci su mnogo višeg nivoa od onoga koji je potreban za modernizaciju rafinerija. Ubeđen sam da oni mogu na vreme to da urade.

Ne plašimo se konkurencije

Iz NIS-a najavljuju i modernizaciju maloprodajne mreže u Srbiji i plasman derivata u okruženju. Da li NIS posle privatizacije vidite kao veću konkurenciju, ne samo u Srbiji već i u regionu, u zemljama gde Lukoil ima svoje firme?

U Srbiji je, kao što sam već rekao, konkurencija vrlo oštra. Postoje firme koje pružaju usluge na vrlo visokom novou. Ali, slobodno tržište nam i treba da bi procenili situaciju i konkurenciju.

Planira se izgradnja rafinerije nafte u Smederevu. Iz Comico Oila kažu da neće otvarati pumpe već da će celokupnu proizvodnju kroz veleprodaju plasirati u Srbiji i regionu. Kako ocenjujete ovu investiciju u odnosu na planiranje Lukoila po oslobađanju tržišta naftnih derivata u Srbiji?

Plan izgradnje rafinerije je vrlo ozbiljan korak za svaku kompaniju. Dobra je svaka inicijativa ali, nije mi jasno odakle će oni dopremati naftu, kako će i kome prodavati gotove derivate. U okruženju Srbije je nekoliko rafinerija sa vrlo ozbiljnim kvalitetima. Takve su rafinerije u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj, u Makedoniji pa i Bosni i Hercergovini, odnosno u Republici Srpskoj. To je ozbiljan broj i kapacitet koji premašuje potrebe tržišta na tako maloj teritoriji. Pretpostavljam da im nije cilj da samo proizvedu derivate već i da prodaju gorivo, a NIS, Lukoil, OMV, MOL, EKO (Helenik petrol) INA... imaju svoje rafinerije i svoje pumpe. Lukoil, koji ima svoju rafineriju uz to je i partner Gazpromnjeftu. Dakle, ozbiljni igrači u ovom regionu drže oko 95 odsto tržišta. Slično meni razmišljaju i drugi krupni igrači. Preostaju male mreže benzinskih pumpi, čiji vlasnici neznatno utiču na tržište.

Zato vrlo mirno pratim razvoj situacije.

Širenje na zapad

Gde je Lukoil-Beopetrol u Srbiji i regionu Balkana u odnosu na druge naftne kompanije, koje su mu konkurencija u poslovanju i šta planirate? Hoćete li kupovati još neku naftnu kompaniju?

Centralni Lukoil ima strategiju da u svakoj zemlji ima posebne kompanije. Ovde u regionu Balkana trenutno je najveće naše preduzeće u Bugarskoj. Iz različitih istorijskih razloga tako se desilo, a Lukoil-Beopetrol je drugo po veličini i broju zaposlenih. Prošle godine smo imali dve kupovine, u Crnoj Gori i u Hrvatskoj. U Crnoj Gori Lukoil sada ima 12 a plan je 17 pumpi. Napravljen je i plan razvoja u Hrvatskoj, gde se već mogu videti naše pumpe. Prošle godine smo otvorili preduzeće u Bosni i Hercegovini. U Albaniji se pregovara, a sledeće godine će biti ozvaničeno preduzeće Lukoila u ovoj zemlji i započećemo biznis. Lukoil je kupio i rafinerije u severnoj Italiji. Taj deo jadranske obale vrlo nam je interesantan jer, sa mrežom koju imamo tamo možemo da snabdevamo tržište iz te rafinerije. Slovenija je specifična, sačekaćemo a očekujem razvoj i na tom tržištu dok u Makedoniji već imamo 25 benzinskih pumpi i uspešno radimo.

Kada se pogleda mapa regiona Jugoistočne Evrope primetno je da je Lukoil svuda prisutan. Reklo bi se da ste neka vrsta “zida” između zapada i istoka. Kako to komentarišete?

Hvala na tom zanimljivom pitanju. Lukoil pored zemalja koje sam već nabrojao ima benzinske pumpe i u Rumuniji, Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Belgiji, u Holandiji smo kupili rafineriju a u Americi imamo više benzinskih stanica nego u Rusiji. Zato nije reč o sukobu zapada i istoka već nam je interesantno da poslujemo ovde.

Ko Vam je najveća konkurencija?

Sarađujemo sa svima.

Šta Lukoil radi po pitanju većeg korišćenja obnovljivih izvora energije? Kako trend obnovljivih izvora utiče na planove Lukoil -Beopetrola u Srbiji?

Lukoil-Beopetrol je prvi u Srbiji, a li i prvi u okviru Lukoila uopšte, postavio solarne ćelije na benzinskim stanicama. To je urađeno na benzinskoj pumpi Dobanovci.

Solarne ćelije pored benzinske stanice u Dobanovcima

U sferi obnovljivih izvora puno se priča o bio dizelu, koji je možda dobra ideja ali proizvodnja ovog goriva je povezana sa poljoprivrednim radovima. Tehnički, mi smo u stanju da proizvodimo biodizel i da mu dodamo aditive. U Evropi su neka preduzeća usvojila takvu praksu, koja je ovde tek u začetku. Možda bi trebalo sačekati još koju godinu.

Šta bi od planova Lukoil-Beopetrola istakli kao bitno za poslovanje u narednom periodu?

Imamo velike planove za razvoj biznisa za narednih pet godina i nadamo se da će se ostvariti. Ne bih želeo da govorim detalje jer, reč je o pravnim pitanjima za određene aktive. Idemo napred i ponavljam, što mi budemo bolje radili biće i bolji život ljudi u Srbiji.