Sve više zemalja shvata problem baznih ulja

Početkom devedesetih, nakon političkih i ekonomskih promena, mađarska naftna industrija je, takođe, pretrpela velike promene. Prvog januara 1991. godine Parlament je ukinuo proiyvodni i trgovački monopol OKGT (pravni prethodnika Mola) i spoljnotrgovinski monopol Mineralimpeksa bez obezbeđivanja relevantnih zakonskih odredbi i uslova za kontrolu. Osim velikih međunarodnih naftnih kompanija mnogo novih, malih mađarski "naftnih kompanija" počelo je da radi na demonopolizovanom (liberalizovanom) tržištu, kaže Oto Grad, generalni sekretar Naftne asocijacije Mađarske odgovarajući za Nacionalni naftni komitet Srbije na pitanje Zašto je prvi zakon o akcizama bio loš?

Članovima Mađarskog naftnog udruženja (HPA) je postalo jasno da konkurencija u ovakvim uslovima nije moguća, pa smo bili srećni kada je Vlada 1993. podnela Zakona o akcizama na koji su naftne kompanije dale stručno mišljenje. Na žalost, na kraju dva veoma važna predloga HPA nisu ušla u propis: svaki naftni proizvod mora biti akcizni proizvod (jer se na taj način snaga zakona dovodi komercijalne stvari u red) i aktivnosti koje se odnose na naftne derivate moraju biti vezane za čvrstu garanciju. Stav nadležnih organa je bio nedvosmisleno neprijateljski nastrojen prema HPA, uz komentar da na taj način veliki žele da krajnje otežaju položaj malih.

Šta se dešavalo tokom prvog perioda funkcionisanja tržišta, od liberalizacije do članstva u EU?

Tokom ovog perioda, Mađarska je imala "živu" granicu tako da su sve vrste uvoza nafte morale da prođu kroz carinski postupak. Tržišna regulacija je bila zasnovana na mađarskom "nezavisnom" zakonu, koji je bio drugačiji, nego u EU. Nova serija prevara je počela veoma brzo.

Sistem osnivanja preduzeća i zatim stečaja i likvidacije bio je najpopularnija tehnika koja se koristila u ovom periodu za motorna goriva. Mala firma koja je osnovana sa najnižim osnovnim kapitalom predviđenim zakonom uvozila bi ozbiljne količine motornih goriva i posle fizičke isporuke odmah bi bila likvidiran bez plaćanja akciza i PDV-a. Nakon toga isti ljudi nastavljaju svoju delatnost preko neke nove firme. Kada se zakonodavstvo promenilo i procedura dobijanja dozvola za uvoz motornih goriva postala kontrolisanija sa većom garancijom problem je rešen.

Takođe, imali smo i “turizam goriva” - lične isporuke na granici. Praktično od prvog dana liberalizacije HPA se bori protiv ovakve prakse i krijumčarenja goriva. Iza ovog fenomena bili su visoki porezi u Mađarskoj (mađarski PDV je najveći u celoj Evropi), pa vredi da se rezervoar napuni u inostranstvu. Vozač koji napuni gorivo u svom automobilu u inostranstvu i vozi u Mađarskoj ne pravi prekršaj. Međutim, mnogo ljudi je to učinio stalnom aktivnošću; punili bi rezervoar u inostranstvu (menjali bi rezervoar za veći od originala) i prodavali benzin ili dizel u Mađarskoj. Ova aktivnost bila je najzastupljenija na ukrajinskoj granici u poslednjih deset godina uz ostvarivanje maksimalnog profita s obzirom na niske cene goriva tamo. Zahvaljujući carinskoj kontroli danas je ovaj biznis okončan.

Za druga goriva postojala je druga “šema”?

U Mađarskoj su se mnogi stanovnici grejali "domaćim lož uljem (HTO)". Ovaj derivat se tehnički razlikovao od dizela za automobile pre svega jer je bio obojen u crveno. Sa finansijske tačke gledišta razlika je bila velika: dizel je imao visoku akcizu, a HTO ništa. Teoretski je bilo zabranjeno da se HTO puni u automobil na pumpi. “Sudan crvena”, koja je davala crvenu boju HTO, tretirana je sumpornom kiselinom, pa je crvena boja nestala. Ali, problem je bio u tome što je sumporna kiselina uništavala pumpe dizel motora naštelovane sa tačnošću od stotog dela milimetra. Na kraju od druge polovine 1995. Na HTO je uvedena akciza koja je vraćana ako se HTO koristi za grejanje. "Konačno rešenje" je bilo ukidanje povraćaja od 1996. godine pa je grejanje sa HTO postalo tako skupo da je ovaj proizvod praktično nestao sa pumpi.

Oporezivanje je bilo previše komplikovano?

Bilo je potrebno mnogo godina napora da se pojednostavi oporezivanja. Godine 1995. je porez uveden u osam situacija i regulisan je sa više pravila. Neki od njih su bili određeni u procentima, dok su drugi imali fiksni iznos; s druge strane osnovica za obračun je ponekad bila masa (kg), a ponekad zapremina (m3). Situacija je pogoršana činjenicom da različiti porezi nisu primenjivani istovremeno. U 2000. godini uveden je propis koji je u skladu sa praksom EU da postoje samo dva poreza na gorivo (akcize i PDV) i raspodela novca prikupljenog u državnom budžetu je zadatak Vlade/Parlamenta.

Kako je ulazak u EU promenio situaciju?

Kada je Mađarska postala punopravna članica EU bilo je neophodno uskladiti zakonodavstvo sa propisima u EU. Morali smo da izgradimo novi carinski sistem prema susedima u EU koji su dali "zeleno svetlo" za "slobodno kretanje robe". Postojanje poreza samo na granici značilo je novi period sive i crne ekonomije.

Kao što smo čuli i Mađarska ima sličan problem kao Srbija - bazno ulje?

Naftni derivati pod nazivom bazno ulje su sirovine za različita maziva, ali najveći deo proizvodnje u istočnom delu Evrope (Poljska, Slovačka) se koristi kao komponenta za mešanje sa dizelom.

Godišnja proizvodnja u Evropi je oko 500 miliona litara od čega se 280 miliona proizvodi u Poljskoj. Pre dve godine, 30 odsto poljskog izvoza išlo je u Mađarsku i koristilo se van zvaničnih tokova, ali danas je isporuka za našu zemlju praktično nula. Glavni prodajni pravac je sada Nemačka, gde je to već uticalo na prihode državnog budžeta od akciza.

Pre nekoliko godina, zvaničnici grupe “Višegrad 4” pokrenuli su reviziju propisa EU kako bi sprećili ilegalnu isporuku i upotrebu baznog ulja. Prvo reagovanje Brisela bilo je negativno jer su prihvatili stav velikih proizvođača maziva da je problem istočnih zemalja članica EU lokalan, pa nema razloga da se izmene važeći propisi.

Danas kada su poljske isporuke vidljive u Nemačkoj, Francuskoj ili Belgiji, stvari su počele da se menjaju. Na osnovu italijanskog predloga svi proizvodi koji potpadaju pod carinski tarifni broj 2710 ... i imaju viskoznosti 6 - 6.5 CST 40°C mogu biti kontrolisani tokom isporuke. Mađarska je u maju predložila izmene Direktive 2003/96 da se povećaju kategorije kontrolisanih proizvoda (2710 19 81, 2710 19 83, 2710 19 87, 2710 19 91, 2710 19 93, 2710 19 99) i na tarifne brojeve 3403 19 10, 3403 19 91 i 3403 19 99 custom tarifnog broja grupa. To je težak i dug proces, ali sve više i više država shvata problem.

Maziva su isto problem?

Poznat problem naftne industrije su maziva i upotrebljena ulja koja se od njih prave. Ekološka taksa na maziva u Mađarskoj je uvedena 1998. Plaća se u momentu stavljanja u promet, a povraćaj sledi posle ponovne upotrebe.

Ovo pitanje nije u potpunosti rešeno u bilo kojoj zemlji na svetu, a mađarsko rešenje je prilično jedinstveno. Vlada je uvođenjem želela da reši dva problema u isto vreme: prikupljanje i ponovnu upotrebu iskorišćenih ulja i sprečavanje krijumčarenja dizel pod imenom maziva. Da bi se postiglo ovo drugo (što je moglo da se uradi samo sprovođenjem zakona) maziva su opterećena ekološkom taksom koja je više ili manje jednaka akcizi na dizel, tako da je postalo besmisleno da se prodaju kao dizel. Iznos takse (danas oko 0,36 evra) je prvobitno trebalo da pokrije troškove prikupljanja (od krajnjih korisnika) i ponovnog korišćenja korišćenih motornih ulja (maziva), ali je mnogo veći. Ukupna količina maziva ne može biti prikupljenja (npr jer sagoreva u dizel motorima), ali u zemljama koje su ekološki mnogo svesnije stopa ponovne upotrebe je znatno veća od 50 odsto. Rezultati u Mađarskoj su lošiji jer se plaćanje takse mogl izbeći od 2004. Stvarna ponovna upotreba ne može dostići 20 odsto, ostatak je najverovatnije sagoreo.

Zašto situacija se promenila 2004. godine?

Ekološka taksa se zasniva na situaciju od pre 2004. godine kada je zavisila od količine deklarisane na carinjenju. Carinskog deklarisanja nema od ulaska Mađarske u EU (a maziva ne dolaze iz zemalja koje nisu članice EU). Ova taksa je mađarska specijalnost i ne primenjuje se u bilo kojoj drugoj zemlji.

Tendencija rasta plaćene takse od uvođenja doživela je oštar zaokret u 2004. Kako tražnja u zemlji nije smanjena može se s pravom očekivati da je u zemlju ušlo oko 18.000 tona maziva bez plaćanja takse što je najmanje pet miliona evra gubitka za budžet. Dobar deo prodatih maziva došao je iz ostalih članica EU bez plaćanja takse zbog nepostojanja carinske kontrole.

Zbog stalnog pada prodaje HPA želi da promeni zakon o zaštiti životne sredine jer je:

- sama taksa nerazumno visoka (značajno premašuje troškove prikupljanja i ponovnog korišćenja, pa je to dodatni priuhod za državu);

- novac koji završi u budžetu treba da se koristi samo za ublažavanje naftnih problema (koje ne prave članovi HPA);

- zakon nije dovoljno efikasan, pa je igračima iz sive zone lako da nađu "rupe u zakonu" i da izbegnu plaćanje takse.

Na kraju, sve što smo uspeli da postignemo je da su maziva postala akcizna roba, što je značilo mnogo ozbiljniju kontrolu nego ranije. Na žalost, prilikom izmene zakona o akcizama sintetička maziva su "zaboravljena" i očekivalo se da se šverc maziva koja potiču od nafte nastavi pod imenom "sintetička maziva". Srećom, to se nije dogodilo, pa je čak i prodaja sintetičkih maziva pala posle 2014. Godine. Produženje propisa o akcizama očigledno je imalo odlučujuću ulogu i prodaja članica HPA je ponovo počela da raste.

Ali, to nije sve. Sada imate novi problem?

Danas imamo još jedan problem sa "sivim" uvozom maziva (uglavnom motornih ulja). Videvši da naši susedi ne primenjuju ekološke takse kao poreski oblik i da je PDV niži nego u Mađarskoj (27%) cena za krajnje korisnike maziva je niža. Ova razlika je dovoljna da se izgradi proizvodna linija u inostranstvu, plati PDV, i roba prodaje u Mađarskoj, direktno potrošačima. To je ilegalni uvoz, ali zvanični borba protiv ove poreske prevare je teška, imajući u vidu trenutne propise.